Zorica Marković, estradna i rijaliti umetnica, ne znam je li zapušila nos kad je izvela uskršnji skok u bazen tokom najradosnijeg fruštuka kod Jovane Jeremić.

Kako, molim vas, neko ko nije bio u ratu može počiniti ma i standardni ratni zločin, a kamoli genocid!

Istorijska nepogoda vratila nam je neprežalnog Vuka Jeremića, otrgla ga je od njegove profesorske međunarodne karijere i od nauke kojoj će tek dati mnogo toga vladar je prihvatio da mu Vuče bude lični kurir.

Ako vratimo smrtnu kaznu, vratimo i tradicionalne načine pogubljenja, i učinimo te svetkovine javnim: taj i taj monstrum biće raščerečen u Beogradu na vodi tad i tad, pristup besplatan!

Plansko i masovno premeštanje birača tamo gde su vladaru potrebni njihovi glasovi ekstremno je zakonito: pa zašto imaš vlast ako ne možeš da rukovodiš resursima onako kako tebi odgovara!?

Da li bi neko ko radi tako mnogo i toliko dušekorisno, kao što radi naš vlasnik, imao uopšte vremena da se ma i nakratko razonodi družeći se sa kriminalcima, ili pomažući im štaviše u njihovoj da kažemo struci?! Naravno da ne!!! Kriminal traži celog čoveka!

Ne jednom sam se okomio na estradu kao na stecište umetnika korumpiranih vlastitom zabludom da njihovo blagostanje zavisi od vlasnika naše nesrećne nastambe: samo da bi cupkali u predosadnom besomučju najluđe noći na televiziji, prave se da ne vide kako žive u naopakoj državi, samo da bi bili članovi žirija prenebregavaju državin zulum i reketiranje ... Dalje

Dobrodošli u zemlju košarke je i tačno i netačno, kako kad, ali slogan “Dobrodošli u zemlju nepravde” – to bi važilo u svakom trenutku.

Hvala delfinima što su posrnuli u kvalifikacijama, uštedeli ste našoj sirotoj materi koliko miliona? Naša premila i preširokogruda vlada utrostučila je premije za osvojene zlatne medalje…

Ako opozicija nešto predloži mi ćemo biti protiv, pa makar bilo predloženo da se minutom ćutanja ožali jedan prevremeno i nasilno prekinut život, v takom by sluchae poslanici bili kolektivna, unapred i nepokolebljivo zainaćena Milojka kojoj muž ili neki drugi muškarac politički nekorektno i prostački kaže da ne jede ono što se ne jede, a ... Dalje

Eto, i to je moj slogan, koji će, nadam se, krasiti mnogu fasadu, zid i stubove mostova, jedino bih molio da po Nacionalnom stadionu, kad vam ga budem predao kao svoju zadužbinu, ne pišete grafite, čak ni o Mladiću, ili o Putinu.

Ako će novopodarene tablice, dugoročno gledano, pomoći da se broj Albanaca na Kosovu smanji, što naravno da je poželjno, i korisno, i za Srbe, i za Albance, i za zemlje EU, daleko joj lepa kuća, kažite to slobodno, pa vi ste jedini imali kuraži da kao ubogi gradonačlnik tužite vladara, i vaš predmet je preko ... Dalje

Kao što je položaj naše zemlje bivao stalno povoljan, a položaj našeg naroda skoro uvek nepovoljan, tako i sada naša država napreduje li napreduje, a ja kao njen podanik ne mogu to o sebi da kažem.

„Poziv na rušenje ustavnog poretka“! Ova sintagma morala bi biti izbrisana iz svih zakona i iz svih paragrafa našeg zakonodavstva, besmisleno je pozivati na rušenje nečega što je uveliko srušeno, nemoguće je rušiti ono čega odavno nema.

Izborna svečanost je obred u kojem Vrhovno biće iz masovnosti događaja obnavlja vlastitu snagu, otklanja nakupljeni umor i čisti svoj organizam i duh od neznatnih nesavršenosti pojavivših se u vremenu nakon prethodne svetkovine.

Arhiprestupnik drsko podmićuje mladež, potkupljuje starež, čiji sam i ja dični pripadnik!

Voleo bih da vidim odaje tog njihovog Agitpropa, i da se domognem transkripta kakvog razgovora: koje ideje potiču od Neuporedivoga, koje predloge partijskih pamfletista Neuporedivi sa osmehom odobrava, a kojim ga zamislima njegovi komesari prijatno iznenađuju.

Smrtnika bi bilo sramota da potkrada onog čije je ime na uličnim tablama prekrivao generalijama ratnog zločinca, ali Božanstvo ne podleže merilima važećim za smrtnike: u svetu gde je sve njegovo, Božanstvovo, i poklič nekoga ko je streljan pre dvadeset godina pripada Božanstvu.

Besposlenobesmisleni pop znan kao Šapić je jedan ceo bogovetni dan brojao automobile u kojima se vozilo samo po jedno lice, iako je većina kola registrovana na pet duša, gradonačelnik se zbog toga malo je reći sneveselio, gradski javni prevoz doveo je do savršenstva, čak je njegova desna ruka bila uhvaćena kako namešta tender, rizikujući da ... Dalje

Intervjuisani je odustao od svojih logičkih vratolomija i od glumačkih bravura, od grimasa, uzdisanja, dramskih pauza, huktanja… Izgledao je kao đak koji jeste učio, ali bez razumevanja, jasno mu je da na ovom času neće izdominirati, ali valjda će ono što je pripremio moći da se nekako dovede u vezu sa onim što pita kći ... Dalje

Bujketa i Nešu bi specijalci PIO fonda morali jedne lepe noći oteti i na silu ih penzionisati.

Ustajanje kad uđe učiteljica je konvencija i navika, i nije uopšte nužno da tako ostane do Sudnjeg dana: pozdrav može biti klimoglav, blagi naklon, kratko mahanje jednom rukom etc.

REM je mogao da mu makar zvanično i javno pripreti: “Građanine Mitroviću Željko, napravite li još jednu ovakvu šalu, koja Vama srce veseli, ali koja je jadna i protivzakonita – ostaćete bez takozvane nacionalne pokrivenosti, pa gledajte kako ćete platiti svim maorima, parketarima, dekoraterima, tišljerima i ostalima koji će dovršavati Vaš cenj. zamak na Dedinju!”

Sam Vulin, koji ne može u Sjedinjene Američke Države, može u Kanadu, kod ženine tetke, Bog je poživeo, ako se baš uželi severnoameričkog kontinenta, a šta će u majci Srbiji biti sa njim Bog sveti zna, i vlasnik naš možda zna, a možda se tek sprema da odluči.

Hoće li u Beogradu na vodi biti upriličen susret vladarov sa nesrpskom decom, a koja su potomci njegovih podanika?

MVP ne haje za slavu na svetskom prvenstvu, mi treba da hajemo još manje.

Za atomsku bombu o kakvoj sanja rukovodilac naše tajne službe mlade Sarajke su udvostručeni Fon Braun.

A, neko će debelo da odgovara! Dok ovo pišem elita naše policije i tajne policije sužava krug oko grupe ili pojedinca koji je objavio listu botova, novog oblika života, a čiji predstavnici drže stranu vladaru, potonjeg u zvezde kujuć, protivnike gadno pljujuć; publika koja je dobila ne samo službene nadimke botova nego i njihova prava ... Dalje

Šta se sve nije dogodilo uoči mog obračuna sa njima (estradom), saznalo se i štaviše raščulo se, pročulo se ko je ubio Olivera Ivanovića, novost je iz prve ruke tj. iz jedne od knjižurina ili registratora koje je u Skupštinu doneo ministar unutrašnjih poslova, osoba kojoj bi stotine demonstranata rado videla leđa, znamo tačno ko ... Dalje

Ty – zapisalsia dobrovol’cem? Ty – rodina mat’ zovet!

Koluvija razdužio nanogicu, jedino ne sme da napušta boravište: može da šeta po svom spahiluku, a da mu nanogica ne zapinje za nežne i gusto zasađene stabljike.

Bakarec je rekao da se vlast neće bestidnicima i nezahvalnicima svetiti, to je zaista lepo čuti, mogla bi vlastela da glumadiji pomoću izvršitelja oduzme basnoslovne honorare.

Ti, belokosi, umnožavaj Merilin Monro, ili konzervu sa nekom američkom vegetom, ja ću to da uradim sa grupnim portretom koji je delo mog i našeg demijurga.

U danima žalosti morali smo da čujemo vic o pravu veta koje je premijerka iznenada otkrila i odlučno ga primenila, sasekavši u korenu inače krasan zamysel predsednika Republike o vraćanju smrtne kazne u svečani opticaj.

Pa zar svetli car ima dozvolu da vozi bager? Zar za to nije potrebna obuka, ispit i licenca!?

Dobri despot jedino nema meko srce kad su u pitanju takozvani tajkunski mediji, genijalni idiom i najčešća uzrečica takozvane Ane; kad se na njih obruši, srce Aleksandra Vučića nije više onakvo kao kad su u pitanju Vujović, srpski proletarijat i sindikati, ispod rolke i skupocenih sakoa, srce otvrdne i postane nakratko kao paorski dlan.

“Boško Buha” je viđen za Beograd na vodi, neka se pripremi Narodno pozorište!

Je l’ imao onaj Minhauzen neku kapu po kojoj je prepoznatljiv, da to stavimo Zavetnici na glavu? Kako su izgledali Laža i Paralaža.

Na skupocenoj tabli videli smo svojim očima koliko naše nezaslužene zarade rastu, kako lete u srpsko nebo, dok grafikoni u okolnim zemljama sa zavišću gledaju uvis, ka srpskoj streli odapetoj iz čarobnog luka našeg čarobnog vladara.

Kupuj, predsedniče, uteruj strah u kosti onima koji Srbiji ne žele dobro, dron-samoubica je za naše oružane snage ono što je respirator bio u borbi protiv korone.

U minulih nedelju dana imali smo dva kolektivna, saborna prećutkivanja, prećutkivanja koja idu najviše na dušu novinara, u oba slučaja su upletene i dve državine miljenice, ili dva njena lica, a to su Sveta matera i Sveta Vojska.

Mali saveti, nikakva korist. Ovako bi se mogla zvati redovna rubrika u kojoj bih vladaocu pomagao da ne ponavlja unedogled iste jezičke pogreške ili nepreciznosti. Isto kao što, kad želite da se nekome dopadnete, birate reči, tako, još i više, morati biti precizni ako se upuštate u vređanje (drugih), ili ako se prepuštate samohvalisanju kad ... Dalje

Ako je rad stvorio čoveka, ja ću vala od sebe, radom prekovremenim i neprekidnim, stvoriti natčoveka! Rečeno-učinjeno!

Promuklim glasom mučenice izvestila nas je da niko nije spavao, ni sama predsednica nije trenula, ako sam dobro upamtio, jer sam i sam bio uzrujan dok sam gledao bolnu grimasu i slušao glas koji više nije ni bodar, ni podrugljiv, ni svađalački, nego se s mukom glas probija kroz grlo u kojem se nagomilala vekovna ... Dalje

Ja da sam bio voditelj ne bih nipošto pitao za koga će šef države navijati, jer to nije u vladarskom delokrugu, ne bih suverenu dao priliku da raspiruje ionako raspirenu omrazu i zluradost, predsednik se, ako se tako može reći o predsedniku, raskokodakao kako niko ne može da mu naredi ni da mu zabrani za ... Dalje

U 03:05 umro je naš Maršal u 3:10 pošao je voz za Jumu, a već u 03:15 naš vladar sprečio je Treći balkanski, možda i Prvi evropski rat.

Moja drugarica, Hrvatica, umela je o sebi nekad da izjavi “ja sam žena-pantera”, nije se, ruku na srce, izjašnjavala o boji krzna, ali odakle bi od toliko bogate hrvatske faune odabrala baš to stvorenje da bude druga ona?!

Bilo je gunđanja i u Egiptu, kad su tamošnji crnotravci i robovi zidali piramide, pa ipak su taj škrgut zuba i jauci onih koji su se strmoglavili sa skele utihnuli, a piramide stoje i dan-danas, gorde i večite kao što biće i naš Nacionalni stadion.

Vaše pravo da znate sve prelilo se iz Takovske 10 u odaje “Informera”.

Litija je moguća i dobrodošla iako Kosovo još nismo povratili, Putin još nije pobedio, a zima još nije iskezila svoje srbožderske zube, dok je Paradu ponosa vladar svojim usmenim ljutitim hatišerifom bio zabranio i sada Suzi traga za načinom da joj se šef što otmenije popišmani, pritisnut od stranaca do kojih hteo – ne hteo ... Dalje

“Vila u ulici toj i toj, broj taj, od dana objavljivanja ove Uredbe u Sl. glasniku jeste rezidencija predsednice Visokog Odbora za saradnju sa državama koje na nezavisnost Kosova ne daju ni pet para”.

I Đuki i gradonačelniku Srpske Atine veliki je plus što su vođin kategorički imperativ – da je letovanje greh, greška i zgubidanluk – primenili na zemlju koja je osvedočeni i vekovni naš dušmanin i naš, kad god mu se pruži prilika – dželat.

Pravda je brza, ali dostižna, barem za mene, reče Siniša Mali i skoči u bazen sa vodootpornim telefonom, putem kojeg će razgaliti Gospodara.

Sveti Sinod, mnogostradalni Milorad i velikomučenik Aleksandar blagosusreli su se povodom pogibelji koja preti veronauci.

Dobro čini i dobru se nadaj! Predsedniku Republike pripala je Hipokratova medalja, za koju sam zahvaljujući predsedniku prvi put i čuo, uručilac je Društvo lekara Vojvodine, senku na ovaj veličanstven događaj bacili su novinari koji ni u jednom od tekstova koje sam pročitao – volim da čitam takve vesti: odlikuj, i bićeš odlikovan, uči nas ... Dalje

Ukazanje ministra Vulina na proslavi Dana policije moglo bi da bude najavna špica za sve vesti na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću.

Mi smo u vlasti, pod vlašću jednog zapravo dečaka, možda i dvojice dečaka, kojima smo žive igračke za sve igre kojih se nisu naigrali kad su imali petnaest ili dvadeset godina, ili u kojima nijednom nisu uspeli da kak se veli izdominiraju.

O hijenama se vodeći homo sapiens izrazio zoološki nekorektno: hijene imaju svoje mesto i u lancu ishrane i u lancu reciklaže.

Birači su proigrali poverenje advokata Vučevića, i mogu ga povratiti samo ako na ponovljenom glasanju vrate u Skupštinu sve kebare i atlage čije su blistave karijere nemarnošću stanovništva dovedene u pitanje.

Uveren da je duž pruge s obe strane poređano stanovništvo koje maše državnim i partijskim zastavama predsednik je mahao i mahao, pretpostavljao je da zbog enormne brzine voza ne razaznaje lica obožavalaca, ali im je iskreno otpozdravljao: kao što je bolje da stotinu prestupnika ostane nekažnjeno, nego da jedan nevin čovek bude osuđen, tako je ... Dalje

Koji je vladar u našoj preslavnoj istoriji na svoja pleća primio teret snabdevanja običnih, da ne kažem suvišnih ljudi (lishnye liudi, znani iz ruske književnosti, danas biseri rasuti po vasceloj Sorabiji), ko nam je drugi ikad predočio naučne dokaze svega što je država za nas nabavila?! Na nama je sad samo da platimo za sav ... Dalje

Gospodar je opijen svevlašću koju više nema kud da proširuje, pa mu preostaje samo da se bori za njezino trajanje.

Treba nam vladar koji će da srbuje, a ne da rumunuje ili kninuje.

Naš nas vlasnik čašćava prelistavajući matične knjige rođenih, ali nas obasipa novcem i po drugim kriterijumima, za novorođenu bebu toliko, za blizance toliko i toliko, za trojke toliko i toliko i toliko, za olimpijske šampione ima isto tarifa, olimpijska, za svetske prvake svetska…

Predsednik Republike preduhitrio je RIK, pretrčao je četrdeset dva kilometara, i doneo vest o pobedi, srećom se istorija nakon Maratonske bitke nije u celosti ponovila, naš glasonoša je i uoči i nakon obznane samo bio neraspoložen, morao je da javi o skromnoj pobedi, a ne o trijumfu koji je njegov ideal i njegova lična mera.

Tamo gde predsednica Vlade smatra da je predsednik Republike njen šef, možda jedan Mohikanac vredi više nego četa okupljena oko njemu podređene službenice.

Ogorčeni pojedinac, razočaran što njegovi podvizi ne bivaju praćeni stalnim izlivima obožavanja, divljenja i blagodarnosti, poseže za najstrožom kaznom koja se stanovništvu može izreći: “Lišiću vas sebe, tako mi ovog zubatog decembarskog sunca, pa ćete me praviti od blata i od lignita!”

Mi živimo u zajednici gde se mišljenje i interesi prosečnog građanina nigde ne čuju i nigde ne bivaju uzeti u obzir, pa stoga moramo da se načinom pomalo da kažem i navijačkim obratimo nekadašnjem navijaču, budućem košarkaškom treneru i ocu Nacionalnog stadiona.

Gost je celivao ikonu, možda dao i prilog bogomolji, i obećao da će to zdanje, i porta, i parohijski dom, ostati zanavek, pa bilo sa sviju strana okićeno jalovinom, ili stajalo uz bok upravnoj zgradi Rio Tinta. Eto, ako parohija i bude sravnjena sa zemljom, ostaće beleg i lepa uspomena, zadužbina predsednikova, zaista, sve je ... Dalje

Predlažem da predsednik bude odlikovan Zlatnim Palmom, jer se niko dosad nije ovoliko približio rodonačelniku i velikanu nataliteta, koji je kandidate za roditelje vodao po banjama i morima, čašćavao ih ako se zaljube i ako se na tom plaćenom romantičnom, ali svrhovitom putovanju zbliže toliko da spasu jagodinsku opštinu od nestanka.

Orlovi su, iznenadivši me prijatno, predsedniku izrekli nem i blag, ali jasan ukor, ah, kad bi barem bio ukor pred isključenje!

Moj vlasnik i gospodar otišao je odvažno na svetski skup o zaštiti čovekove takozvane sredine, mislio sam da će ga specijalci UN tamo smesta okružiti, kao što su tajni agenti sa kapuljačama zgrabili Aidu i Jelenu, jer je Beograd najzagađenija prestonica današnjice, zaista, imperator kao da se rukovodi rimljanskom maksimom “zagadi, pa vladaj!”.

Bilo je u bivšoj Jugoslaviji nekoliko pokušaja da se kultura demetropolizuje, ali demetropolizacija metroa ne verujem da je smišljena ili sprovedena igde u svetu.

Aleksandar Vučić je počasni građanin Jagodine, voleo bih, ako to već nije urađeno, da se, na moj predlog, za Muzej voštanih figura izlije figura počasnog građanina, u sakou boje voska, koji je odenuo da iz Raške pripreti albanskoj braći, da mu se žitelji jagodinske nahije i strani turisti barem kao voštanoj figuri uzmognu pokloniti i ... Dalje

Od svega što su nauka i tehnika dosad izmislile predsednik najviše voli detektor laži, sad se ukazao prvi poligraf u ljudskom obličju.

Bajinobaštanskim vizionarima i ulizicama predlažem da ne prikažu u parku celu azbuku, nego samo slova koja su nedvosmisleno naša, ćirilična: šta će nam O, kad je isto takvo i hrvatsko i američko O?

Cico, narod je birao mene, a ne ja njega, narodu je preodlično, a meni kako je to ja samo znam.

Na trenutak mi je bilo žao što se naš vlasnik i pismodavac nije opredelio za glagoljicu, koja je živopisnija od ćirilice, a na njoj su pisali i čitali naši baš staari, stariji od ovih koji su dobili i savladali ćirilicu.

Šef države moli Krizni štab da donese što blaže mere, a Krizni štab samo što nije dobio Nobelovu nagradu za blagost i za davno neviđenu ropsku poslušnost, kud ćeš blaže od ničega, što je na snazi već nekoliko meseci?!

Toliko je novih privrženika slobode kretanja da se ja potonje takoreći preko novina odričem, i neću priznati dugove u koje će ona zacelo zapasti.

Medalje su naše pravo lice, i naša prava mera, medalje su preslikani mi, srpska vlastela, i grehota je što se ta stalna istina može ispoljiti i isprsiti samo na velikim svetskim sportskim svetkovinama.

Tolike peticije, lepše sročene, sa plemenitijom svrhom, propadale su, nisu ostvarile cilj, zašto se i ova koju nevičnom rukom potpisuju vazali ne bi izjalovila, jednog lepog dana koji već čeka ćutke u kalendaru?  

Trebalo bi da na aerodromima i na graničnim prelazima budu okačeni što veći bilbordi: “Ostavite svaku nadu vi koji odlazite: gde god da se odselite i dalje ćete biti podanici istog vladara“.

Možda će Vučić diplomirati baš kad Obradović bude odlazio iz “Partizana”, pa će doći na gotovo?

Jao, jao, jao, šta sam dočekao! Da ja branim predsednika Republike, na koga se i staro i mlado baca kamenjem i ostacima šuta, jer se u Srbiji stalno nešto zida, prepravlja i ruši: predsednik je tobože ogolio svoje navijačko lice i grupi građana obratio se rečju „devojčice“! Narušio je rodnu ravnopravnost, o maloletnom potomstvu ženskog ... Dalje

Nema jake države bez jake crkve, rekao bi Likurg da je u njegovom kraljevstvu postojala SPC (Spartanska pravoslavna crkva): možda je naš vladar hteo isto to da kaže, ali ga je ponela njegova stalno napredujuća rečitost.