Još samo nekoliko dana ostalo je do najvažnijih izbora na svetu, onih u Americi. Tim izborima prethodila je drama kakva se retko vidja u razvijenim demokratijama. Ankete pokazuju da je trka izuzetno neizvesna i da će rezultat najverovatnije biti prilično tesan. Kakav god da bude, imaće potencijalno velike posledice. O tome za Radio karantin govori Edin Mujkić, vanredni profesor državne administracije na Univerzitetu Kolorada.

Naučnici se slažu da su klimatske promene realnost za koju najveću odgovornost snose ljudi. Gradjani su toga svesni i više ih ne treba mnogo ubedjivati u tu realnost. Ali svest je jedno, a spremnost na akciju drugo. Da li način na koji se o klimatskim promenama govori može da smanji taj jaz?

Kako ste našli svog partnera ili kako ga tražite? Da li upoznavanje ide lakše u velikom gradu? Da li ste probali aplikacije tipa Tinder? I šta se sme a šta ne sme na prvom sudaru? O tome u Radio karantinu govori profesorka novinarstva u Njujorku Mirjana Pantić, autorka knjige "How (not to) be single in NYC".

U Srbiji se zahuktavaju protesti protiv Rio Tinta. Da li ovakvi protesti, usmereni na konkretne projekte i moguće pretnje po čovekovu okolinu u odredjenoj sredini, doprinose jačanju svesti od opasnosti od klimatskih promena? Gosti Radio karantina su urednik sajta Klima101 Nemanja Milović i stručnjak za pitanja zaštite životne sredine Dejan Lekić.

Šta uopšte znači boksovati ili trčati ili plivati kao žena? Istorija testiranja sportistkinja pokazuje nam da je ovo izuzetno složeno pitanje, koje prate velike moralne i etičke dileme. Nauka nam govori da nema jednostavnih odgovora.

Alžirska bokserka Imani Kelif osvojila je na Olimpijadi u Parizu zlatnu medalju i bez svoje namere pokrenula diskusiju o tome šta nas čini ženom ili muškarcem. Evo šta kaže nauka.

Nedavno smo videli ekstremno visoke temperature u Srbiji i drugde u svetu. Istovremeno, pojedini delovi planete prolaze kroz jake kise i poplave. Da li su te vrućine i poplave zapravo manifestacija klimatskih promena? Za Radio karantin govore Met Kolins sa Univerziteta u Egzeteru, Vladimir Djurdjevića sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Krišna Aćutarao, direktor Centra za atmosfersku nauku u Nju Delhiju.

Završeni su parlamentarni izbori u Britaniji i Francuskoj. Da li smo u ove dve zemlje upravo prisustvovali daljem jačanju desnice? Kakva je bila britanska kampanja i kako su se u njoj ponašali mediji? I da li političke stranke ali i mediji u Srbiji mogu nešto od toga da preuzmu? Za Radio karantin govore istraživačka novinarka Andjela Milivojević i stručnjak za strateške komunikacije Djordje Trikoš, oboje u Londonu.

Dok pratimo evropsko prvenstvo u fudbalu u Nemačkoj pričamo o zemlji domaćinu kroz iskustva naših ljudi koji tamo žive. Koliko je Nemačka zaista savršeno uredjena i organizovana zemlja, koje su to stvari koje se ne uklapaju u naše stereotipe o Nemačkoj i zašto Nemci ženama ne otvaraju vrata?

Počinje letnja sezona i mnogi od vas će ove godine u Hrvatsku ili negde drugde po bivšoj Jugoslaviji. Šta region nudi i kako ga danas zapadni turisti doživljavaju? Za Radio karantin o tome govori britanska novinarka Mary Novakovich. Pričamo i o poslu turističkog novinara i njenoj knjizi o životu u Lici.

Već nedeljama gledamo impresivne proteste u Tbilisiju u kojima učestvuju uglavnom mladi ljudi. Protiv čega oni protestuju i zašto mnogi od njih govore da je ovo presudni trenutak za njihovu zemlju? Odakle strah da bi Gruzija mogla da postane nova Ukrajina? I kakve su sličnosti izmedju ovoga što se dešava u Gruziji sa onim što već godinama gledamo u Srbiji? O tome za Radio karantin govori novinarka Rejhan Dimiri iz Tbilisija.

Ovogodišnja Pesma Evrovizije bila je prepuna kontroverzi a pobednička i neke druge pesme još jednom su otvorile važna pitanja tolerancije i našeg odnosa prema drugačijim, u ovom slučaju ne-binarnim osobama. O tome u novom Radio karantinu razgovaraju Aleksandar Kocić u Glazgovu i Darko Marijančević u Dablinu.

Da li su rezolucije, i presude medjunarodnih sudova doprinele prihvatanju odgovornosti za zločine i pomirenju naroda u bivšoj Jugoslaviji? U čemu se tuzba za navodni genocid u Gazi koji je protiv Izraela podnela Južna Afrika razlikuje od one protiv Putina za ruske zločine u Ukrajini i kakve ishode mozemo da očekujemo? O tome govori profesorka medjunarodne istorije na univerzitetu u Utrehtu u Holandiji, Iva Vukušić

Nestanak male Danke Ilić bio je povod da policija u Srbiji po prvi put upotrebi sistem Amber Alert ili Pronadji me i apeluje na gradjane preko SMS poruka da se jave ako imaju bilo kakve informacije o Danki. Sistem potiče iz SAD, gde je stručna javnost podeljena oko njegove svrsishodnosti. Jedan od kritičara sistema je vanredni profesor krivičnog prava na univerzitetu u Rinu u Nevadi, Timoti Grifin, koji smatra da Amber alert nije efikasan u rešavanju otmica kada je život deteta ugrožen, kao i da oduzima policiji dragoceno vreme I resurse.

U drugom delu razgovora za Radio karantin, španski balkanolog Miguel Roan govori o manjku optimizma na Balkanu i šansama regiona da jednom zaista stane na noge.

Miguel Roan je bio Madridjanin i Beogradjanin, a sada živi u Kragujevcu. On je balkanolog i autor više knjiga o Balkanu, a osim politike, odličan je poznavalac i balkanske kulture. Miguel je neko od koga svi mi rodjeni Balkanci možemo dosta toga da naučimo o našem brdovitom Balkanu.

Naši gosti tokom proteklih godinu dana pomogli su nam da bolje razumemo zašto ljudi odlaze iz Srbije i kako se uklapaju u novu sredinu. Većina njih kaže da su otišli jer su želeli život u uredjenijem društvu, a nakon što su shvatili da u Srbiji ne vredi ostajati. Oni su, bar tako kažu istraživači balkanskih emigracija, u manjini, ali su nama bili zanimljivi od čisto ekonomskih migranata.

Kako izgleda zivot u duboko militarizovanom društvu, u nesigurnom okruženju, u zemlji u kojoj svaki stan ima sklonište? I kako izgleda život u jednom od najskupljih svetskih gradova? Gošća Radio karantina je Ivana Savić Azoulay. Ona sa porodicom živi u Tel Avivu, gde kao farmaceut radi na razvoju novih lekova. Najveći deo našeg razgovora fokusiran je na hamasov napad na Izrael 7. oktobra i izraelsku odmazdu u Gazi koja je usledila.

Ana Jovanović od nedavno živi u Esvatiniju, nekadašnjem Svazilendu, gde radi na izgradnji mostova u ruralnim sredinama. Ova Beogradjanka je inženjer zaštite životne sredine i kaže da uvek ide za zanimljivim projektom i da je više privlače život i kultura zemalja u razvoju.

Često se čuje da Srbija ima veliki odliv mozgova i da je zemlju od kako su Vučić i ekipa na vlasti napustilo 600.000 uglavnom mladih i obrazovanih ljudi. Ali, da li je zaista tako? Zar nije malo nerealno da skoro 10% stanovništva ode iz zemlje za samo deset godina? Utvrditi broj onih koji odlaze i dolaze u neku zemlju nije lako, ali neke prilično pouzdane procene postoje. Jedan od onih malobrojnih strucnjaka koji ih prave je Mihail Arandarenko, profesor ekonomije rada na Ekonomskom fakultetu u Beogradu koji je gost ovog Radio karantina.

Gost ovog Radio karantina je Tibor Jona, Pančevac koji živi u Nemačkoj a radi u Luksemburgu. Razgovaramo o životu u rodnom mestu Karla Marksa, o malom i bogatom Luksemburgu, o nemačkim pravilima, ali i o kineskim turistima.

Dijaspora slabo glasa a kad glasa poverenje mahom daje Vučiću. Na prethodnim izborima od 1,7 miliona Srba u inostranstvu glasalo je manje od 40.000. To ipak ne znači da našu dijasporu ne zanima situacija u rodnoj zemlji. O tome u ovom podkastu razgovaramo sa politikologom Tiborom Jonom, Pančevcem koji živi u Nemačkoj a radi u Luksemburgu.

U ovoj emisiji pričamo o dilemi migranata - gde se penzionisati. Obično se misli da migranti žele penzionerske dane da provedu u rodnoj zemlji jer ipak su im tu koreni. Neki pak ne žele da ruše mostove iza sebe pa pokušavaju da žive i u staroj i u novoj zemlji, dok mogu. Živoslav Miloradović je sa porodicom pre skoro 30 godina otišao u Italiju, i kaže da je po odlasku u penziju bio primoran da se vrati u Srbiju jer od njegove penzije on supruga u Italiji ne bi mogli pristojno da žive. Ipak, vreme provodi malo tamo, malo ovamo.

Dušan Tončić u Beču kaže za Radio karantin da podizanje dece u dijaspori puno pomaže prilikom integrisanja u novu zemlju i kulturu. Dodaje da njegov sin voli da kaže kako je tata Srbin, a on - Bečlija.

I u ovoj emisiji, u serijalu o emigracijama, pričamo o lepotama i teškoćama podizanja dece u novoj zemlji. Nastavljamo razgovor sa bračnim parom Jocović u Čikagu i Aleksandrom Kovačem u Melburnu. Jocovići kažu da su njihova deca nakon dolaska u Ameriku počela da grade novi, bolji idenitet, a Kovač ukazuje na susret svojih ćerki, rodjenih u Australiji, sa kulturom roditelja rodjenih u Srbiji odnosno Bosni.

Koji su izazovi podizanja dece u dijaspori i kakav identitet ta deca stiču? Da li se kod njih sudaraju vrednosti? I u kom trenutku dečijeg odrastanja je najbolje otići? U prvom delu razgovora o ovim temama u Radio karantiju gostuju Pančevci koji sada žive u Čikagu odnosno Melburnu.

Pančevka Jelena Visser živi u Utrehtu i sa svojim mužem, Holanđaninom Ronaldom razgovara o njihovom mešovitom, internacionalnom braku i upoznavanju kultura iz koje ona i on dolaze.

Jelena Jeftić MacDonald je beogradjanka koja je dugo živela u Abu Dabiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima - zemlji u kojoj mnogi stranci uživaju u visokom standardu, ali pod velikim ograničenjima u slobodi govora i kulturi. Jelena kaže da je u Emiratima socijalni pritisak veći nego politički.

Da li biste zarad boljeg standarda živeli u autokratiji, u zemlji u kojoj nema demokratije a sloboda govora je drastično ograničena. Marko Jovanović živi u Šangaju i kaže da je naša percepcija o jednopartijskoj Kini kao neslobodnom društvu isuviše pojednostavljena i da mi, posmatrači sa strane, često ne shvatamo kako kinesko društvo funkcioniše.

Da li biste studirali u zrelim godinama, pa još na stranom jeziku? Šta su prednosti a šta mane online studiranja? I kako to sve izgleda na Malti, zemlji koja nudi "toplo vreme, more i plaže, i relativno male plate"? O tome za Radio karantin govori Ljiljana Zvicer, koja na Malti radi kao koordinator u službi za prijem stranih studenata na jednom univerzitetu. Ljiljana je u zrelim godinama rešila da se dokvalifikuje i upisala online studije na Malti.

Da li je pravo bolje učiti bubanjem zakona ili kritičkim razmišljanjem o njihovoj primeni kako bi se došlo do rešenja spora? Šta su prednosti i mane britanskog visokog obrazovanja i kakav je život u engleskoj provinciji? O tome za Radio karantin govori Velimir Živković koji na univerzitetu u Warwicku u Engleskoj predaje pravo.

Ljudski kapital je najtraženiji resurs u 21. veku. Razvijene zemlje imaju problem manjka obrazovane i obučene radne snage, delimično zbog toga što lokalno stanovništvo nije zainteresovano za neke poslove, a delimično zato što obrazovni sistem ne proizvodi dovoljno stručnih kadrova u nekim oblastima. Ali, razvijene zemlje, baš zato što su razvijene, mogu relativno lako da privuku stručne kadrove sa strane jer nude dobre plate i standard, mogućnosti za profesionalno usavršavanje i uopšte život u uredjenom društvu. U današnjoj emisiji čućete jednu takvu "studiju slučaja" koja govori o uvozu sportskih stručnjaka na Islandu, gde se bivša Jugoslavija pokazala kao dobar izvoznik. Miloš Petrović je profesor fizičkog vaspitanja i sporta na islandskom univerzitetu u Rejkjaviku, gde vodi i laboratoriju za sport.

Kada govorimo o emigracijama neophodno je da se osvrnemo na fenomen odliva mozgova - odlazal najtalentovanijih ili najobrazovanijih u druge zemlje. Da li Srbija ima problem odliva mozgova? Nesumnjivo je da će obrazovani tražiti najbolje prilike za sebe tamo gde mogu da ih nadju i da je za mnoge to van granica rodne zemlje. S obzirom da su obrazovani, uglavnom im je lakše da odu jer gotove stručne kadrove svi žele. Da li je zato odlazak na studiranje u inostranstvo zapravo za mnoge ulaznica u novi život i novu zemlju? Radio karantin o tome razgovara sa Milicom Vasiljević Blagojević, profesorkom na Visokoj zdravstvenoj školi u Zemunu.

Gde se mi u dijaspori informišemo o dešavanjima u Srbiji? I koliko tim informacijama možemo da verujemo? Šta je dobro a šta loše u srpskim medijima koji nisu pod kontrolom režima? U ovom Radio karantinu o tome razgovaramo sa gošćama u Njujorku - medijskom konsultantkinjom Marijom Šajkaš i profesorkom novinarstva Mirjanom Pantić.

U kojoj meri mi koji živimo u dijaspori pratimo vesti iz Srbije, posebno nakon nedavnih tragičnih dogadjaja i protesta koji su usledili? Da li nas motivišu porodične veze, nostalgija i emocije ili profesionalna orijentacija? Gosti Radio karantina sa kojima tražimo odgovore na ova pitanja su u Engleskoj profesor prava na univerzitetu Warwick Velimir Živković i u Njujorku medijska konsultantkinja Marija Šajkaš i profesorka novinarstva na univerzitetu Pace Mirjana Pantić.

U drugoj emisiji na temu koliko dijaspora prati vesti iz rodne zemlje Radio karantin razgovara sa antropološkinjom iz Holandije Dr Deanom Jovanović o njenim razlozima da uzme slobodan dan, kupi avionsku kartu i ode na proteste protiv nasilja u Srbiji.

Zašto neki od nas po odlasku u novi život nastave da prate vesti iz domovine, a neki se isključe? I ako pratimo vesti, da li ih onda i komentarišemo? I da li nam onda smeta ako nam ljudi iz domovine kažu “ti si otišao, nemaš prava da komentarišeš” ili “ćuti, uživaj tamo gde si, pusti nas”?

Irska upija stručne imigrante iz celog sveta, a donedavno je bila najveći izvoznik emigranata. U ovom Radio karantinu čućete različita iskustva o traženju posla u Irskoj, kako to utiče na uklapanje i samopouzdanje, ali i neke lične utiske o Irskoj kao zemlji druželjubivih, pričljivih a bogami i raspevanih ljudi; zemlji koja čuva svoju tradiciju ali i odlučno ide napred.

Neki ljudi odlaze u novu zemlju za poslom, a neki posao traže tek nakon što su se preselili. Kakvi izazovi i teškoće očekuju ove druge? Koliko je teško početi ponovo, pristati na poslove za koje mislimo da su ispod naših mogućnosti i da li nas takve situacije navode da se zapitamo "šta mi je sve ovo trebalo". O tome autori Radio karantina Jelena Visser i Aleksandar Kocić razgovaraju u ovoj emisiji.

Koliko sistem pomaže imigrantima da se prilagode i uklope? Gosti ovog Radio karantina imaju prilično dijametralne impresije o zemljama u koje su došli. Andreas Burbah kaže da je njemu i porodici država u velikoj meri pomogla da se prilagode na novi život u Norveškoj, dok Larisa Inić u Kopenhagenu ima osećaj da dansko društvo došljacima poručuje "ili se prilagodi na naš način života ili idi".

Suze u očima, slušalice u ušima i metlu u šake - ovako opisuje svoj prvi radni dan u Švedskoj Saša Janoš, Pančevac, koji je iz Srbije otišao pre gotovo pet godina. Saša se, međutim, gotovo prvog dana bacio na učenje švedskog jezika. I zaista, što je njegov švedski bivao tečniji, menjale su se i njegove prilike, pre svega one poslovne. Sa njim razgovaramo o procesu prilagođavanja i snalaženja, o tome na koji način su ga ti procesi menjali kao ličnost, ali i o tome zašto je uopšte otišao.

Uklapanje ili prilagodjavanje. Koliko je teško i lako, šta je od presudnog značaja u tom procesu i kada možemo da kažemo da smo se uklopili. O tome ovog meseca razgovaramo sa gostima iz Skandinavije od kojih je prva moja Pančevka, dramaturg u Stokholmu Vesna Stanišić.

Zašto sam otišla iz svoje zemlje i zašto baš u Nemačku? Ovoga puta gošća Radio karantin je Talija Milošević, biohemičarka koja živi i radi u Minhenu.

Zašto sam otišao iz svoje zemlje i zašto baš u Nemacku? Neka istraživanja kažu da ljudi najviđe odlaze zbog boljeg standarda. U prethodnoj emisiji, medjutim, naši gosti su rekli da im je glavni razlog bila politička situacija u Srbiji, odnosno odsustvo nade u bolje sutra. Naš današnji gost je kuvar i ugostitelj iz Pančeva Saša Andjelković koji nam priča zašto je on otišao u Nemačku.

Naši gosti su Srbi koji žive u Nemačkoj, neki tek par meseci, neki godinama. Zašto su otišli, kakav je bio njihov prvi susret sa Nemačkom i šta sada misle o toj zemlji.

Da li odlaskom gradimo novi identitet? Da li onda vise ili manje volimo zemlju iz koje smo otisli? Ko su ljudi koji odlaze? Da li je istina da su balkanske zemlje pogodjene izvozom mozgova? Sta su cirkularne migracije. Kakve su nove generacije gastarbajtera? Ako imamo razumevanja za one koji odlaze, da li smo na Balkanu spremni da prihvatimo i one koji dolaze? To su samo neka od pitanja na koja ce podkast Radio karantin traziti odgovore u novom serijalu koji cemo postavljati svake prve srede u mesecu. Nasi gosti bice pre svega ljudi koji su otisli - neki nedavno, neki davno. Od njih hocemo da cujemo kakav je zivot u nekoj Nemackoj, Australiji, Svedskoj ili Emiratima, sta im je islo lako a sta tesko, sta su naucili o sebi a sta o zemlji u koju su dosli ili o zemlji iz koje su otisli. Pored njih, nasi gosti bice i oni koji jos uvek razmisljaju da li da odu, sta ih motivise, sta ih sprecava. U nasem podkastu cucete i ljude koji istrazuju migracije - sa ekonomske, kulturoloske ili neke druge strane. U prvoj emisiji trazimo odgovor na pitanje Zasto sam otisao; nasi gosti bice ljudi koji zive u Nemackoj, zemlji koja je nekako simbol balkanskih emigracija i verovatno jos uvek najveci magnet za one koji zele da odu.

U pokušaju da zaokružimo sagu o kovidu i životu u pandemiji, naša danasnja gošća je Dr Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti i članica Saveta organizacije Ujedninjeni protiv kovida.

Kako sprečiti novu pandemiju by Jelena Visser, Aleksandar Kocić

U Šangaju je u oktobru počela vakcinacija novim tipom kovid vakcina koje se udišu a ne ubrizgavaju. Istovremeno sa radom na vakcinama bez igle, naučnici pokušavaju da nadju i lekove koji će na kovid delovati preventivno i sprečiti da se uopšte zarazimo virusom. Za to vreme zemlje tzv Globalnog juga udružuju i sa SZO pokreću incijativu za izgradnju kapaciteta za proizvodnju vakcina i lekova širom planete jer ih od bogatog Severa ne dobijaju u dovoljnim kolicinama.

Da li postojeće vakcine protiv kovida mogu da nam pomognu protiv novih sojeva virusa, onih za koje trenutno ni ne znamo? Kakvi su rezultati vakcinacije dece? Da li smo bliže odgovoru na pitanje - šta izaziva hronični kovid i kako se protiv njega boriti i zašto je pandemija korona virusa dovela do novih ulaganja u biolaboratorije?

Zašto nas čeka još jedan ozbiljan nalet kovida i da li treba čekati novu bivalentnu vakcinu?

Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta u Srbiji, doktor Rade Panić o lekcijama koje smo izvukli, ili nismo, posle dve ipo godine pandemije, spremnosti zdravstva za eventualnu novu pandemiju, uplivu politike u borbu za javno zdravlje i pritiscima koje trpe kritičari vlasti u Srbiji medju zdravstvenim radnicima.

Koliko ljudi je zaista umrlo od kovida i da li je tačan broj zapravo uopšte moguće utvrditi? Svetska zdravstvena organizacija iznela je nedavno procenu da je pandemija odnela nekih 15 miliona života, što je skoro tri puta više od zvaničnog broja dobijenog sabiranjem podataka dostavljenih iz pojedinačnih zemalja. Otkud ovolika razlika? Odatle što su sada u procenu uračunate prekomerne smrti - broj smrtnih slučajeva iznad, ili ispod, nekog proseka iz prethodnih godina.

Istraživanje UN i Međunarodne organizacije rada pokazuje da je dvostruko veći procenat žena sa malom decom nego očeva napustio tržište rada u prvoj godini pandemije koronavirusa, kao i da je Dva miliona majki istisnuto sa tržišta rada tokom 2020. Godine. Osvrćemo se na ovaj fenomen, kao i na preporuke za bezbedniji rad od kuće koje su objavile Međunarodna organizacija rada i Svetska zdravstvena organizacija.

Dok su putovanja generalno doživela drastično smanjenje tokom pandemije, međunarodna poslovna putovanja su posebno bila teško pogođena, jer su video pozivi i konferencije brzo zamenili lične posete i lične sastanke sa klijentima. Ali kako svet uči da živi sa virusom, putovanja vezana za posao se izgleda vraćaju na velika vrata u 2022. Ipak, pandemija je promenila način i stil putovanja jer je tokom nje podignuta svest o uticaju koji ovakva putovanja imaju na životnu sredinu, kao I uštedi koju rad na daljinu ostvaruje kompanijama.

Oni koji istražuju fenomen lažnih vesti ovih dana govore kako iste one grupe koje su gurale teorije zavere o kovidu sada guraju narativ kako je Zapad kriv za rat u Ukrajini a ne Rusija.

Ruska agresija na Ukrajinu preuzela je primat u vestima, nekako baš u vreme kada smo počeli da se vraćamo u normalniji život i zaboravljamo na pandemiju. I dok smo mi polako počeli da zaboravljamo koronu, ona nije zaboravila nas. Radio karantin danas donosi pregled najnovijih istraživanja u vezi sa korona virusom.

Dok su ruski milijarderi u centru pažnje zbog rata u Ukrajini i sankcija koje su usledile protiv ruskih pojedinaca i entiteta, njihove kolege u Sjedinjenim Državama su akumulirali dodatnih 1,7 triliona dolara neto vrednosti od početka pandemije. Američka organizacija za istraživanje tržišta i potrošača Statista piše da se na vrhu ove specifične grupe nalaze izvršni direktor Amazona Džef Bezos i bivši direktor Majkrosofta Bil Gejts.

U poslednjem u seriji razgovora o predstojecim izborima u Srbiji, gost Radio karantina je Vuk Vuksanovic, visi istrazivac pri beogradskom centru za bezbednosnu politiku i saradnik spoljnopolitickog instituta Ideas Londonskog ekonomskog fakulteta. Sa njim razgovaramo o posledicama ruske agresije na Ukrajinu na spoljnopoliticki polozaj Srbije, buducnost odnosa velikih sila i globalizaciju.

U Srbiji se za koji dan održavaju predsednički i parlamentarni izbori a u Beogradu i lokalni. Srbija je u pandemiju ušla nespremna, pa je prošla kroz besmisleno drastični karantin i onda ukinula pandemiju radi održavanja izbora, pa je posle vakcinacija protiv kovida, koja je krenula fantastično, doživela krah, da bi na kraju Srbija izbila u sam svetski vrh crne liste umrlih od korona virusa. I uprkos svemu tome, čini se da pandemija ne igra nikakvu ulogu u ovoj predizbornoj kampanji, osim što se vlast hvali izgradjenim bolnicama. Radio karantin tim povodom traži ovih dana odgovor na pitanje zašto je tako i kako će ruska agresija na Ukrajinu uticati na predstojeće izbore odnosno na položaj Srbije nakon izbora. Ja sam Aleksandar Kocić a moji gosti su novinari Aleks Eror i Slobodan Georgijev kao i politikolozi Vuk Vuksanović i Dejan Bursać.

U Srbiji se za koji dan održavaju predsednički i parlamentarni izbori a u Beogradu i lokalni. Srbija je u pandemiju ušla nespremna, pa je prošla kroz besmisleno drastični karantin i onda ukinula pandemiju radi održavanja izbora, pa je posle vakcinacija protiv kovida, koja je krenula fantastično, doživela krah, da bi na kraju Srbija izbila u sam svetski vrh crne liste umrlih od korona virusa. I uprkos svemu tome, čini se da pandemija ne igra nikakvu ulogu u ovoj predizbornoj kampanji, osim što se vlast hvali izgradjenim bolnicama. Radio karantin tim povodom traži ovih dana odgovor na pitanje zašto je tako i kako će ruska agresija na Ukrajinu uticati na predstojeće izbore odnosno na položaj Srbije nakon izbora. Ja sam Aleksandar Kocić a moji gosti su novinari Aleks Eror i Slobodan Georgijev kao i politikolozi Vuk Vuksanović i Dejan Bursać.

U Srbiji se za koji dan održavaju predsednički i parlamentarni izbori a u Beogradu i lokalni. Srbija je u pandemiju ušla nespremna, pa je prošla kroz besmisleno drastični karantin i onda ukinula pandemiju radi održavanja izbora, pa je posle vakcinacija protiv kovida, koja je krenula fantastično, doživela krah, da bi na kraju Srbija izbila u sam svetski vrh crne liste umrlih od korona virusa. I uprkos svemu tome, čini se da pandemija ne igra nikakvu ulogu u ovoj predizbornoj kampanji, osim što se vlast hvali izgradjenim bolnicama. Radio karantin tim povodom traži ovih dana odgovor na pitanje zašto je tako i kako će ruska agresija na Ukrajinu uticati na predstojeće izbore odnosno na položaj Srbije nakon izbora. Gosti Radio karantina su novinari Aleks Eror i Slobodan Georgijev kao i politikolozi Vuk Vuksanović i Dejan Bursać.

Kad ste već ovd mi bi da vas zamolimo za pomoć. Sa nama novinarima vam je kao sa lekarima: nekada mislite da smo uobraženi i arogantni, puni sebe, a onda se setite da vam ipak trebamo, da smo korisni. E, ali za razliku od lekara, mi koji pravimo ovaj podkast i sajt nismo na plati, ne radimo ni za državu ni za privatnika. Nama treba vaša novčana pomoć da bi mogli dalje. Mi smo mala, neprofitna organizacija i verujemo u značaj objektivnog informisanja zasnovanog na činjenicama. Živimo u vremenu lažnih vesti i uvijene ili otvorene propagande i želimo da se tome suprotstavimo. Smatramo da je u ovom vremenu i tokom ove pandemije od presudnog značaja da se čuje glas stručnih i kompetentnih, onih koji znaju svoj posao i nemaju prikrivene motive. Mi nismo podložni političkim i komercijalnim uticajima i pritiscima. Nama niko ne govori o čemu i kako da govorimo. Zato nam je potrebna vaša pomoć. Svaka vaša donacija puno nam znači - da pokrijemo troškove nabavke neophodne tehnike, postavljanja podkasta, održavanja sajta i promocije. I najmanja vaša pomoć znači nam mnogo. Od nas ćete dobiti godišnji izveštaj o utrošenom novcu. Možete da nam pomognete jednom ili na redovnoj, nedeljnoj ili mesečnoj osnovi. Možete da nam date jedan evro, dolar, funtu ili šta vam zgodno, a može i 100. Jednostavno je i ne oduzima puno vremena. Hvala!

Tokom pandemije samo u Britaniji preko 3 miliona domaćinstava uzelo je kućnog ljubimca. Najviše su kućne ljubimce kupovali ili usvajali mladi a kao glavni razlog ljudi navode to što su bili usamljeni ili primorani da rade od kuće pa su imali i više vremena. U jednoj anketi o efektima držanja kućnih ljubimaca, skoro 75 posto ispitanika kaže da i je to pomoglo sa mentalnim zdravljem tokom karantina i pod stresom od opasnosti od virusa.

Da li je uopšte moguć razgovor pristalica i protivnika vakcinacije? Da li mi koji smo vakcinisani smatramo protivnike vakcinacije budalama i šta mislimo o njima ako su nam prijatelji, rodjaci, roditelji? Današnji gosti Radio karantin su u Novom Sadu doktorka Dragana Balać i u Ljubljani violončelista Milan Vrsajkov. Oni su prijatelji a jedna od stvari koje ih dele je vakcinacija.

U svetu je do sada od korona virusa umrlo skoro šest miliona ljudi, što je broj do kojeg se dodje kada se saberu zvanični podaci iz pojedinačnih zemalja. Medjutim naš današnji gost, statističar sa univerziteta u Tubingenu u Nemačkoj Dmitri Kobak, tvrdi da je taj broj daleko veći. On svoju procenu zasniva na uporednoj analizi zvaničnih podataka i broja prekomernih smrti.

Napadi na lekare i medicinsko osoblje u globalnom su porastu u poslednjoj deceniji, ali su se tokom pandemije intenzivirali. Medju lekarima koji su predmet uvreda je i Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti i članica Saveta organizacije Ujedninjeni protiv kovida.

Da li treba vakcinisati decu protiv kovida? Desetogodišnjak Vasilije kaže za Radio karantin da treba i da je on sam doneo odluku da primi bocu. Sreda 9. februar.

Država je tu da nas zaštiti i da stvori uslove da se ostvarimo kao pojedinci. Da bi nas zaštitila, ona nam ograničava odredjena prava; inače bismo živeli u svetu anarhije u kojem su svi protiv svih. To je suština nepisanog ugovora koji kao zajednica sklapamo sa državom. Nekada su ta ograničenja manja, nekada, u vremenu velikih kriza - veća. Pandemija Kovida 19 je jedna od tih velikih kriza tokom kojih smo prihvatili brojna ograničenja, pre svega slobode kretanja, da bismo spasili živu glavu. Država je sebi dala posebna ovlašćenja koja privremeno ili trajno menjaju karakter društva u kojem živimo. O tim ovlašćenjima, o razlikama izmedju liberalnih demokratija i autoritarnih društava i o posledicama po društveno uredjenje i naše slobode govori profesor ljudskih prava i medjunarodnih odnosa na londonskom univerzitetu Regents Neven Andjelić u ovih dana objavljenoj knjizi Kovid 19, moć države i drustvo u Evropi.

Naš anašnji gost je analitičar za Rusiju i Evroaziju vodećeg španskog instituta za medjunarodne odnose Elcano, Mira Milošević. Sa njom smo, pre izbijanja aktulene krize na granici Ukrajine sa Rusijom, razgovarali o geopolitičkim posledicama pandemije, odnosu Evropske unije prema Zapadnom Balkanu i ambicijama Rusije pod Vladimirom Putinom.

Omikron soj je zarazniji od svojih prethodnika ali veliki broj zaraženih ima blaže oblike bolesti i broj smrtnih slučajeva u odnosu na Delta soj je manji. Da li to znači da smo na početku jedne nove, drugačije faze života sa virusom?

Da li je u Srbiji moguća kritička debata oko Novaka Djokovića? Da li se bezobrazno kitimo uspesima sportista i da li tim ljudima pridajemo previse značaja? Gosti Radio karantina su antropolog sporta Ivan Djordjević i kolumnista Dragan Bursać.

Novak Djoković prolazi kroz možda najveću krizu u svojoj blistavoj karijeri. Zapadna publika nije mu naklonjena već dugo - zbog čega? Istovremeno, u Srbiji je veoma teško voditi kritičku debatu o najuspešnijem teniseru i prišati i o njegovim manama, a ne samo uspesima. Da li u obožavanju Djokovića srpsko društvo prelazi granicu zdravog odnosa prema uspešnima? Da li nam Djoković služi za dalje podgrevanje mita o Srbima kao žrtvama? Koja je uloga vrhunskog sportiste u društvu? O tome za novi Radio karantin govore antropolog sporta Ivan Djordjević i kolumnista Dragan Bursać. Radio karantin, sreda 12 januar.

Ušli smo u treću godinu pandemije - neki mirno i kod kuće jer su vatrometi i ulične proslave otkazani, neki sa Karleušom i Kalašnjikovim. Nadajmo se da će nam svima ovo biti poslednja pandemijska godina. Omikron soj širi se velikom brzinom ali izgleda da šalje manji broj ljudi u bolnicu nego oni prethodni sojevi. Neki epidemiolozi kažu da će kovid uskoro biti isto što i običan grip. Kako smo uopšte došli dovde, kako je sve počelo i šta smo mogli bolje? I još važnije, kako ćemo dalje?

Srećna vam nova godina i hvala vam što slušate Radio karantin by Jelena Visser, Aleksandar Kocić

Epidemiolog Ivana Prokić i pulmolog Slavica Plavšić su članice neformalnog savetodavnog tela za borbu protiv pandemije, Ujedinjeni protiv kovida. Kako same kažu, vlast ignoriše njihove ideje i predloge, a ako ih nekada i usvoji - to uradi kad je već kasno i pripisuje ih sebi. Čemu onda uopšte služe ovakva udruženja i da li su ona medicinska opozicija? I šta je za ove dve godine vlast u Srbiji uradila dobro a šta loše u borbi protiv pandemije?

U drugom Radio karantinu posvecenom ličnim iskustvima iz ove sada već skoro dve pandemijske godine, čućete muzičkog producenta Marka Jovanovića u Šendženu u Kini i taksistu Aleksandra Selakovića u Čačku.

Uskoro će dve godine od izbijanja pandemije. Život se polako vratio u nekakvu normalu, ali zapravo ništa nije normalno. Mnogi su ostali bez svojih najmilijih, virus i dalje kruži i menja oblik, jedan deo sveta prepucava se oko toga da li treba vakcinisati se ili ne, drugi deo nema tu privilegiju jer nema vakcine. Ovo je priča koja se nastavlja i kojoj se kraj ne nazire, ali ipak, posle skoro dve godine, probaćemo da se osvrnemo unazad i prodjemo kroz lične dozivljaje ove istorije u nastajanju. Danas su moji gosti u Veroni i Melburnu.

Posle skoro dve godine pandemije, zbog novog soja korona virusa zemlje ponovo zatvaraju granice; Austrija uvodi novi karantin a uskoro i obaveznu vakcinaciju, njeni susedi razmatraju iste mere. Koliko nam se zivot promenio za ove dve godine, kako sada gledamo na pocetak pandemije, kako smo je doziveli i kako je prezivljavamo. Tokom decembra i januara za Radio karantin govore taksisti, pekari, vozaci kamiona, gradjevinari, lekari i drugi. Kako nam je bilo, kako nam je sada i sta nas tek ceka. Radio karantin - svake srede

U Srbiji i drugde u bivšoj Jugoslaviji rastu ekološki pokreti. Koja je njihova uloga, da li treba da dobiju političku dimenziju i da li su važni u podizanju svesti gradjana o značaju klimatskih promena?

Profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu Aleksandar Jovović, koji je bio angažovan u izradi nacionalne strategije Srbije za prelazak na čistije izvore energije, Danijela Božanić, koja je bila u ekspertskom delu srpske delegacije na klimatskim pregovorima u Parizu, i vanredni profesor meteorologije na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu Vladimir Djurdjević analiziraju domete samita u Glazgovu.

Danas pričamo o političkim dimenzijama klimatskih promena. Gosti Radio karantina su profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu Aleksandar Jovović, koji je bio angažovan u izradi nacionalne strategije Srbije za prelazak na čistije izvore energije i pre njega, Danijela Božanić, koja je izmedju ostalog bila u ekspertskom delu srpske delegacije na klimatskim pregovorima u Parizu.

U Glazgovu se održava svetski samit o klimatskim promenama. Naučnici kažu da nam je ovo možda poslednja šansa da sprečimo katastrofu usled globalnog zagrevanja, političari klimaju glavom ali preduzimaju manje nego što nauka traži. Ima li spasa za našu planetu? Kakve nas promene očekuju što se tiče klime a kakve u pogledu načina života? I koliko nam je ova tema zaista važna? Radio karantin traži odgovore na ta pitanja svake srede u novembru.

U Glazgovu se ovih dana održava svetski samit o klimatskim promenama. Naučnici kažu da je taj samit verovatno poslednja šansa da se izbegne katastrofa; političari klimaju glavom i uvode mere tipa dva koraka napred, jedan korak nazad. Šta su tačno klimatske promene i kako će nas pogoditi ako već nisu, koje su političke dimenzije pregovora o klimatskim promenama, da li je ovo zapravo igra velikih u kojoj male zemlje mogu da budu samo pasivni posmatrači i koja je uloga ekoloških pokreta u podizanju svesti kod gradjana o značaju klimatskih promena.

Jedan od glavnih razloga uspeha vakcinacije u nekoj zemlji jeste poverenje gradjana u institucije države, pre svega zdravstvene. Što je to poverenje veće, to je vakcinacija uspešnija. Zašto? O tome je za Radio karantin govori Majkl Beng Petersen, profesor političkih nauka na univerzitetu u Arhusu.

Aleksandar Vučić tvrdi da mu obaveznu vakcinaciju ne dozvoljava ustav. Da li predsednik Srbije govori istinu? Radio karantin traži odgovor na to pitanje od dva eksperta - profesorke na Pravnom fakultetu u Beogradu Marije Draškić i doktora i eksperta za javno zdravlje Dragoslava Popovića.

Roland Pirik je profesor pravne filozofije na Amsterdamskom univerzitetu i član Saveta za zdravstvo holanske vlade. Za Radio karantin govori o argumentima za i protiv obavezne vakcinacija.

Prvi deo u seriji emisija u kojima tražimo odgovor na pitanje zašto nema obavezne vakcinacije protiv Kovida i da li nam je uopšte potrebna.

Zašto nema obavezne vakcinacije - najava by Jelena Visser, Aleksandar Kocić

Niko nije bezbedan dok svi nisu bezbedni - ovaj slogan Svetske zdravstvene organizacije i dalje važi - skoro/gotovo dve godine od početka pandemije. Horničar istorije u nastajanju - podkast Radio karantin - u trecoj sezoni analiziraće dogadjaje i fenomene koji su direktna posledica pandemije ili su tokom nje izbili na površinu. Govorićemo o klimatskoj krizi, razismu, populizmu, rodnoj (ne)ravnopravnosti, krizi liberalne demokratije i mnogim drugim temama. Pre toga, tražimo odgovor na pitanje zašto nema obavezne vakcinacije i da li nam je uopšte potrebna. Radio karantin - svake srede na Soundcloudu, Deezeru i drugim vodećim platformama, kao i na sajtu radiokarantin.eu.

Ovu epizodu finansirao je Bil Gejts da bi preko nje slušaocima ubacio čip. Emisija je napravljena u laboratoriji u Vuhanu sa ciljem da jednoj maloj grupi ljudi, a svi znamo ko su oni, omogući da preuzmu kontrolu nad svetom. Emisija je osmišljena i realizovana za samo par nedelja, tako da je za njen kvalitet nemoguće garantovati i slušate je na sopstveni rizik, moj brale.

Prema studiji koju je 2018. sprovela Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, gotovo 20 posto žena u Crnoj Gori kaže da je iskusilo fizičko i/ili seksualno partnersko ili nepartnersko nasilje nakon svoje 15. godine. Ljiljana Raičević koja u Podgorici vodi Sigurnu žensku kuću kaže za Radio Karantin da na početku pandemije telefon u njihovoj organizaciji nije prestajao da zvoni.

Profesor Filozofije i kolumnista Dragan Bursać za Radio karantin govori o mizoginiji kao opštem mestu na Balkanu ali i uobičajenoj pojavi svuda u svetu – o mejnstrim medijima koji destruktivnu mizoginu dinamiku održavaju u životu.

O tome kako bliskost sa Kinom Srbiji kratkoročno donosi korist, a dugoročno niz izazova i neizvesnosti, zašto je s pandemijom Kovida-19 sistem globalne saradnje krahirao i šta znači pojam „vakcinacijska diplomatija“, za Radio Karantin objašnjava Vuk Vuksanović, istraživač u beogradskom Centru za bezbednosnu politiku.

Da li je pandemija ubila bioskop? Jedan od najpoznatijih reditelja u bivšoj Jugoslaviji, Rajko Grlić, smatra da će sveto trojstvo filma opstati i govori zašto ne voli da snima serije te koja su njegova prva odnosno najlepša bioskopska iskustva. Grlić takođe objašnjava zašto misli da Hrvatsko društvo ne može da napreduje.

Da li je pandemija ubila bioskop? Srđan Dragojević za Radio karantin priča o budućnosti bioskopa i filma, ali se i priseća prvog filma koji je gledao u bioskopu.

Nevena Damjanović iz Priboja je prošlog leta zbog Kovida 19 provela 16 dana u komi. Uprkos lošim prognozama lekara, preživela je ali njen oporavak od onoga što se danas zove "dugi Kovid" i dalje traje. Mesecima odlazi kod lekara, na terapije, u banje. I nada se da će njena priča uticati na njene sugradjane da se vakcinišu i odgovornije ponašaju. Nevena za Radio karantin sada govori o tome kako posle svega gleda na pandemiju, na opštu borbu protiv iste i pre svega na svoj život.

Gost poslednjeg letnjeg bonus izdanja Radio karantina, u okviru mini serijala posvećenog povratku koncertima tokom pandemije, je muzičar i producent Nikola Vranjković.

O povratku koncertima do novog talasa pandemije, novom albumu Mizara, Jugoslaviji kao avangardi i nepoštovanju autorskih prava na Balkanu za Radio karantin govori vodja legenardnog skopskog benda Mizar.

Vizelj je jedan od najzanimljivijih srpskih bendova nove generacije. Kako su oni proveli ovaj period bez koncerata i susreta sa publikom, da li se raduju povratku na binu i da li je za njih pandemija bila inspirativna? O tome za Radio karantin goovore članovi benda Aleksa Nedić i Veljko Milinković.

Jadranka Janković Nešić je poznati beogradski PR za koncerte, novinar i DJ. Kao PR radila je neke od najvećih koncerata u Srbiji, kao što su AC/DC ili Metallica, odnosno festivale poput Beer Festa ili Zaječarske gitarijade. Za Radio karantin govori o povratku koncertima tokom ovog leta.

Pandemija još uvek traje, ali ovog leta život se ipak vraća u neke normalne tokove. Povratak u normalniji život za mnoge ljude znači i povratak rock koncertima. Koliko smo ih željni i koliko smo spremni da se vratimo u gužvu, dišemo i znojimo jedni pored drugih? Da li su publika i muzišari spremni za ponovni susret, da li ima radosti i uzbudjenja ili opreza i straha? Za Radio karantin govore PR za koncerteJadranka Janković Nešić, Aleksa Nedić i Veljko Milinković iz grupe Vizelj, Nikola Vranjković i Gorazd Čapovski, vodja legendarnog skopskog benda Mizar.

Iako pandemija još uvek traje, ovog leta život se vraća u neke normalne tokove. Jedan od aspekata te normalizacije jeste i muzika uživo. Da li su publika i muzičari spremni za ponovni susret, da li ima uzbudjenja i straha? Gosti Radio karantina su Jadranka Janković, PR za veliki broj koncerata i festivala u Srbiji, Nikola Vranjković, iz grupe Vizelj Aleksa Nedić i Veljko Milinković i vodja legendarnog skopskog benda Mizar Gorazd Čapovski. Radio karantin, sreda 30 juni.

Radio karantin traži odgovor na pitanje ima li potencijala za promene u Srbiji. Pandemija čini se nije doprinela da se podele u srpskom društvu premoste, šak šta više - kao da ih je produbila. Srpsko društvo i dalje je duboko podeljeno, pre svega na one kojima status kvo odgovara i one koji bi da ga menjaju, ali ne znaju kako. Gost Karantina je urednik izdavačke kuće Fabrika Knjiga i politički komentator Dejan Ilić.

Pandemija nije doprinela da se podele u srpskom društvu premoste, čak šta više - kao da ih je produbila. Društvo je i dalje duboko podeljeno, pre svega na one kojima status kvo odgovara i one koji bi da ga menjaju, ali ne znaju kako. Postoji li u srpskom društvu zaista potencijal za promene. Gost Radio karantina je novinarka Biljana Lukić.

Da li u duboko podeljenom srpskom društvu postoji potencijal za promene i da li je pandemija podstakla kod ljudi želju da se postojeće stanje menja ili ih je navela da budu oprezniji? Gosti Radio karantina su novinarka Biljana Lukić i urednik izdavačke kuće Fabrika Knjiga i politićki komentator Dejan Ilić. Biljana Lukić - 23 juni i Dejan Ilić - petak 25 juni.

Današnji gost Radio karantina je američki pedijatar i specijalista za zarazne bolest, imunologiju i vakcine, Pol Ofit. On je direktor Centra za edukaciju o vakcinama pri Dečijoj bolnici u Filadelfiji, a bio je i savetnik američke vlade za programe imunizacije.

Pol Ofit je američki pedijatar i specijalista za zarazne bolesti, imunologiju i vakcine; direktor je Centra za edukaciju o vakcinama pri Dečijoj bolnici u Filadelfiji, a bio je i savetnik američke vlade za programe imunizacije. Za novi Radio karantin, doktor Ofit govori o tome da li je u redu skepticima davati novac ili poklone da bi se vakcinisali protiv Kovida, da li ga brinu novi sojevi korona virusa? i šta je sledeći veliki korak u razvoju vakcina. Sreda 16 juni.

U trećem delu Karantinovog mini serijala o reformi zdravstva naš gost je doktor Bojan Dereta, član izvršnog odbora organizacije Ujedinjeni protiv Kovida.

Ovo je drugi deo razgovora o tome kakvo nam zdravstvo treba. Gost Radio karantina je i ovoga puta u Londonu Dr Ozren Tošić, specijalista javnog zdravlja, medicinski savetnik kompanije Pacific Knowledge Systems u Australiji i koordinator za reforme zdravstvenih sistema pri Evropskoj banci za obnovu i razvoj.

“Društva se danas boje obavezne vakcinacije jer mešaju probleme javnog zdravlja i građanske slobode. Pandemija je, srećom, donela svest o tome da je potrebno ulaganje u zdravstvo - mnogo mora da se uloži u prevenciju i promociju zdravlja”, kaže za Radio karantin konsultant za reforme zdravstvenih sistema i specijalista za javno zdravlje u Londonu Dr Ozren Tošić.

Šta nam je pandemija rekla o stanju u srpskom zdravstvu i kako ga reformisati? Gosti Radio karantina u sredu 9, četvrtak 10 i petak 11. juna su u Beogradu član izvršnog odbora organizacije Ujedinjeni protiv Kovida Bojan Dereta i u Londonu konsultant za reforme zdravstvenih sistema i specijalista za javno zdravlje, doktor Ozren Tošić.

Posle godinu ipo dana, šta su pouke pandemije - za nauku i za politiku? Da li ćemo virus pobediti ili samo saterati u ćošak? I kakve ćemo lekcije naučiti iz ovoga? Naši gosti su u Njujorku doktor Svetlana Gavrilov, naučnik u farmaceutskoj kompaniji Bristol Myers Squibb gde radi na kliničkim ispitivanjima multiplog mijeloma i u Londonu Neven Andjelić, profesor medjunarodnih odnosa na univerzitetu Regents.

Posle godinu ipo dana, šta su pouke pandemije - za nauku i za politiku? Da li ćemo virus pobediti ili samo saterati u ćošak? I kakve ćemo lekcije naučiti iz ovoga? Naši gosti su u Njujorku doktor Svetlana Gavrilov, naučnik u farmaceutskoj kompaniji Bristol Myers Squibb gde radi na kliničkim ispitivanjima multiplog mijeloma i u Londonu Neven Andjelić, profesor medjunarodnih odnosa na univerzitetu Regents.

Posle godinu ipo dana koliko traje pandemija, Radio karantin traži odgovor na pitanje da li je nauka trijumfovala nad politkom? Šta smo sve naučili o korona virusu a šta o spremnosti političkih sistema da se bore protiv globalnih kriza kao što je pandemija? Gosti Radio karantina u sredu 2. i četvrtak 3. juna su medicinska naučnica iz Njujorka Svetlana Gavrilov i profesor medjunarodnih odnosa na unverzitetu Regents u Londonu Neven Andjelić. Podržite Radio karantin preko paypala ili platforme patreon. Linkovi su na našem sajtu radiokarantin.eu.

Dani Milovanović je anesteziolog i lekar intenzivne nege iz Kelna. Za Radio karantin govori o vakcinaciji u Nemačkoj i sumnjama u vakcine. Naš rad u potpunosti zavisi od vaših donacija. Svaka pomoć, i ona najmanja, znači nam mnogo. Možete nas podržati stalnom mesečnom ili godišnjom donacijom na Patreonu ili jednokratnom uplatom PayPal-om. Linkovi za uplate su na našem sajtu radiokarantin.eu.

Šta je glavni problem sa Astra Zeneka vakcinom zbog kojeg veliki broj evropljana odbija da je primi i da je dovoljno reći ljudima da su šanse da im se nešto lose desi - male? Da li je gradjanima trebalo omogućiti da biraju vakcine? Zašto vakcinacija u bogatom svetu neće trajno savladati pandemiju? O tome za Radio karantin govori doktorka Dani Milovanović iz Kelna. Sreda 26. maj.

Pre par nedelja u ovom podkastu pričali smo o uspehu vakcinacije u Izraelu gde se život tada uveliko vraćao u normalu. A onda ponovo izbili sukobi izmedju Izraelaca i Palestinaca i taj vakcinacijski uspeh brzo je zaboravljen. Svet je dobio još jedan podsetnik na to koliko je sukob na Bliskom istoku složen i još uvek daleko od bilo kakvog rešenja. Kako izgleda zivot u Izraelu ovu dana? O tome za Radio karantin govori Ana Parabucki u Jafi.

Dragana Balać radi na prvoj liniji zdravstvenog fronta - na vakcinaciji gradjana. Kako iz njene perspektive izgleda ta velika logistička i zdravstvena operacija, da li se gradjani raduju vakcini, da li se neki plaše, šta pitaju ili traže? Podržite Radio karantin preko stranice radiokarantin.eu

Srbija je brzo nabavila veliki broj vakcina i pokrenula masovnu imunizaciju. Iako je taj proces sada reklo bi se malo usporen, veliki broj gradjana je primio prvu dozu vakcine. Kako izgleda vakcinacija iz perspektive lekara koji radi na prvoj liniji? Da li se gradjani raduju, da li se neki plaše, šta pitaju ili traže? O tome za Radio karantin govori doktorka Dragana Balać iz Novog Sada. Sreda 19. maj.

Radio karantin postoji nešto više od godinu dana. Počeli smo kada smo shvatili da je pandemija koja nas je pogodila zapravo istorijski dogadjaj posle kojeg ništa više neće biti isto. Da, život se u pojedinim delovima sveta vraća u normalu, ali u drugim zaraza zapravo besni i kraj se još ne nazire. Naš cilj je da i sebi i vama koji nas slušate i čitate objasnimo šta je ovo što nam se dešava, zašto smo pandemiju dočekali nespremni, kako na nju reaguju vlast i mi gradjani, kako nam se menja život i kakve pouke iz svega ovoga možemo da izvučemo.

Podkast Radio Karantin napunio je godinu dana. Trudili smo se da ovaj projekat ne bude puko prebrojavanje žrtava i nabrajanje statističkih podataka. Sa svakom emisijom pokušavamo da bolje razumemo na koji način pandemija utiče na naše živote, kako nas menja i da anticipiramo kako će se završiti. U tome nam je do sada pomogao niz sjajnih gostiju – novinara, naučnika, lekara, muzičara i umetnika – majstora i stručnjaka u svojim oblastima koji su sa nama podelili svoja znanja, iskustva, procene, ali i intimne strepnje i radosti. Pomogli ste nam i vi, koji nas slušate na svim kontinentima, deleći sa nama svoje lične priče i predloge. Hvala svima, da znate da se ponosimo.

Radio karantin je hronika istorije u nastajanju. Ova pandemija je dogadjaj posle kojeg se mnogo toga menja. Ovu istoriju u nastajanju pratimo već godinu dana i pokušavamo da je osvetlimo iz više uglova - naučnog, sociološkog, političkog, psihološkog, umetničkog i pre svega - onog ljudskog. Hvala vam što nas slušate, čitate i podržavate - ovaj podkast je neprofitni poduhvat dvoje novinara sa dubokim entuzijazmom i pltikim džepom. Pomozite nas stalnom ili jednokratnom donacijom preko Paypala ili platforme Patreon. Informacije i linkovi su na našem sajtu - radiokarantin.eu. Hvala vam.

Kada su počeli pandemija i karantini jedan tim umetnika sa Akademije umetnosti iz Novog Sada okupio se i snimio radio dramu Fama i Hronopio. Drama je nastala za vreme karantina i u njenoj srži je, kako kažu autori, koncept vremena, vremena koje je u karantinu, ali i generalno tokom pandemije postalo sve teže pratiti i meriti. Drama je do sada emitovana na radio stanicima u Puli, Podgorici, Sarajevu, Temišvaru i Novom Sadu a ovo je njeno prvo gostovanje u jednom podkastu. Nadamo se da ćete uživati.

Profesor Filozofije i kolumnista Dragan Bursać za Radio karantin govori o mizoginiji kao opštem mestu na Balkanu ali i uobičajenoj pojavi svuda u svetu – o mejnstrim medijima koji destruktivnu mizoginu dinamiku održavaju u životu.

Profesor Filozofije i kolumnista Dragan Bursać za podkast Radio karantin govori o mizoginiji kao opštem mestu na Balkanu ali i uobičajenoj pojavi svuda u svetu – o mejnstrim medijima koji destruktivnu mizoginu dinamiku održavaju u životu.

U drugom delu razgovora za Radio karantin Ljiljana Raičević priča o tome koliko je nasilje nad ženama u Crnoj Gori rasprostranjeno i kako neretko i žrtve i nasilnici dolaze iz svih društvenih grupa.

Ljiljana Raičević, koja u Podgorici vodi Sigurnu žensku kuću, za Radio Karantin govori o široko rasprostranjenom nasilju nad ženama u Crnoj Gori i nasilnicima među onima koji bi žrtve trebalo da štite, od policije do tužilaštva, kao i o tome kako duboko patrijarhalno društvo i korupcija utiču na to da veoma mali broj žena u Crnoj Gori na kraju prijavljuje nasilnike.

Marija Babović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu radila je istraživanja o ekonomskim posledicama pandemije na žene. Ona kaže da je pandemija višestruko uticala na položaj i kvalitet života žena.

Mirjana Mitić iz Autonomnog ženskog centra (AŽC) objašnjava da je broj poziva koji je ova organizacija dobila putem SOS telefona za podršku žrtvama nasilja u prvih mesec dana vanrednog stanja bio tri puta veći u odnosu na isti period prošle godine i da su se za pomoć javljale uglavnom nove žrtve.

"SOS telefon je najviše zvonio noću, dok nasilnik spava." Zbog čega je tokom pandemije došlo do porasta nasilja nad ženama? Za Radio karantin govore Mirjana Mitić iz Autonomnog ženskog centra u Beogradu, Ljiljana Raičević iz Sigurne ženske kuće u Podgorici i Marija Babović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Pandemija nam je nametnula novi način života i velike promene. Da li su stres izazvan tim promenama, zatvaranje, gubitak posla ili rad od kuće uticali i na porast nasilja nad ženama? O tome za Radio karantin govore Mirjana Mitić iz Autonomnog ženskog centra, Ljiljana Raičević koja u Podgorici vodi Sigurnu žensku kuću i Marija Babovic sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. Radio karantin, sreda 14. April

Izrael je zemlja koja je ubedljivo najdalje otišla sa vakcinacijom protiv Korona virusa. Šta je tajna izraelskog uspeha i zašto druge zemlje taj recept uglavnom ne mogu da primene? Kako izgleda ovaj uspeh - kao i cela pandemijska godina - iz perspektive nekoga ko živi u Izraelu? Ana Parabucki je naučni saradnik na institutu Vajsman u Tel Avivu i za Radio Karantin govori o svojim iskustvima života tokom pandemije u Izraelu.

Gost radio karantina u sredu 7. aprila je Ana Parabucki iz Tel Aviva

U ovoj emisiji se malo prebrojavamo, ko se vakcinisao a ko nije. Kako se osecamo kad vidimo da su se oni oko nas vakcinasali a mi nismo, da li smo malo zavisni, da li se gledamo i merimo ko je koju vakcinu primio? Naši gosti su u Beogradu pisac i urednica portala Direktna reč Anja Mijović, u Banja Luci novinar portala Buka Elvir Padalović i u Kelnu Urednik onlajn sadržaja na Cosmo radiju Darko Vlahović. Izvinjavamo se zbog povremenih problema sa kvalitetom zvuka u ovoj emisiji.

U trećem delu epa o roditeljskim radostima i mukama u vreme onlajn nastave za Radio karantin pričaju Nevena Milenković i Boris Žujko u Berlinu s jednim detetom na početku osnovne i drugim pred srednjom školom.

Nastavljamo priču o onlajn nastavi, odnosno tome kako se kao roditelji u svemu tome snalazimo. Dragana i Nenad Jocović u Čikagu i Jelena Jeftić MacDonald u Beogradu u ovom drugom delu pričaju o svojim bojaznima u vezi sa kvalitetom izmenjenog načina obrazovanja tokom pandemije i uticajem takvog obrazovanja na razvoj njihove dece. Pričamo i o tome na koji način je pandemija učvrstila ili možda uzdrmala porodične, odnosno, partnerske veze i kako se oseća Beograd, a kako Čikago kada je u pitanju podrška države u ovakvim situacijama.

Na koji način se kao roditelji nosimo sa online nastavom? Jer, osim što se upinjemo da zadržimo svoje poslove usred krize ili ih obavljamo na potpuno izmenjeni način u izmenjenim uslovima, sada smo povrh toga još postali i učitelji svojoj deci. Da li smo prsli?

Gosti Radio karantina su profesori Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, antropolog Ildiko Erdei i socijalni psiholog Dragan Popadić. Sa njima nastavljamo priču o tome koliko krizne situacije povećavaju vezanost za grupe, o grupnom identitetu i tome koliko je ovaj period koji proživljavamo transformativan i za pojedince i za društva.

Zbog čega se ljudi u vanrednim situacijama ponašaju iracionalno i sebično i kakve to dugoročne posledice može da ima po društvo i možda civilizaciju. Šta će biti sa osnovnom ljudskom pristojnošću, hoćemo li iz pandemije izaći sebičniji ili empatičniji? I da li zvuči previše dramatično ako se zapitamo da li ćemo kroz ovu pandemiju doživeti kolektivnu katarzu ili ona najavljuje sumrak ljudskosti. Gosti Radio karantina su profesori Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, antropolog Ildiko Erdei i socijalni psiholog Dragan Popadić.

O tome kako bliskost sa Kinom Srbiji kratkoročno donosi korist, a dugoročno niz izazova i neizvesnosti, zašto je s pandemijom Kovida-19 sistem globalne saradnje krahirao i šta znači pojam „vakcinacijska diplomatija“, za Radio Karantin objašnjava Vuk Vuksanović, istraživač u beogradskom Centru za bezbednosnu politiku.

Novinar televizije N1 Peđa Obradović kaže da neosporno uspešna vakcinacija u Srbiji ima svoje naličje a to je odsustvo transparentnosti oko nabavke vakcina i svega ostalog što se koristi u borbi protiv pandemije.

Da li je Evropska unija zapravo podbacila kada je u pitanju masovna vakcinacija, i ako jeste, kako se to desilo? I šta će biti od ideje da se uvedu nekakvi vakcinacijski pasoši koji bi nam omogućili da ovog leta putujemo? O tome za Radio karantin govori berlinski dopisnik lista Wall Street Journal Bojan Pančevski.

Profesorka filma Ana Grgić sa univerziteta Babež Boljaj u Rumuniji smatra da je prerano govoriti o tome kakva je budućnost balkanske kinematografije filma, ali da je možda vreme za iznalaženje novih načina za distribuciju regionalnih filmova.

Pančevac Ognjen Glavonić autor je nekoliko dokumentarnih filmova i sada već kultnog igranog filma „Teret“. On smatra da je kriza u kojoj je bioskopska industrija samo privremena. Za Radio karantin govori o svom ulasku u svet filma preko piraterije, aktuelnim problemima kako Holivuda tako i srpskih autora.

Da li je pandemija ubila bioskop? Radio karantin ovih dana traži odgovor na to pitanje kroz seriju razgovora sa filmskim rediteljima i teoretičarima filma. Danas je gost Karantina Srđan Dragojević, koji priča o budućnosti bioskopa i filma ali se i priseća prvog filma koji je gledao u bioskopu. Čućete kako je Dragojević gutao filmove u beogradskoj kinoteci i malom Odeonu, šta za njega znači izlazak pred festivalsku publiku i šta se promenilo u načinu na koji se filmovi prave za ovih 30-ak godina koliko on radi.

Da li je pandemija ubila bioskop? U seriji razgovora na tu temu gost Radio karantina je jedan od najpoznatijih reditelja u bivšoj Jugoslaviji, Rajko Grlić. Čućete šta Grlić podrazumeva pod svetim trojstvom filma, zašto ne voli da snima serije i koja su njegova prva odnosno najlepša bioskopska iskustva. Grlić takođe objašnjava zašto misli da Hrvatsko društvo ne može da napreduje.

Gosti Radio karantina su reditelji Rajko Grlić, Srdjan Dragojević i Ognjen Glavonić, kao i profesorka filma Ana Grgić. Sa njima tražimo odgovor na pitanje - Da li će uskoro opet da radi bioskop? Da li smemo i da li želimo da se vratimo u mračne sale, sedimo jedni pored drugih, smejemo se, plačemo, kašljemo? Ili se naše navike pod uticajem pandemije trajno menjaju tako da filmove od sada gledamo isključivo u toplini doma svog, uz poneki odlazak na lokalni filmski festival, da vidimo i budemo vidjeni?

Ivana Knežević je naučnica koja u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji u Ženevi vodi tim za standarizaciju bioloških preparata. Za Radio karantin Ivana objašnjava kako izgleda proces odobravanja vakcine i objašnjava koja je uloga Svetske zdravstvene organizacije u tom procesu.

Da li je pandemija uticala na zastoj u pregovorima o budućim odnosima Srbije i Kosova i šta u tom procesu možemo da očekujemo ove godine? O tome za Radio karantin govore Predsednica Evropskog pokreta Srba na Kosovu Rada Trajković i politički komentator Nedžmedin Spahiju.

Kako se Kosovo nosi sa pandemijom Kovida 19, kakvo je poverenja gradjana u vlast i lekare i da li je aktuelna zdravstvena kriza dovela do približavanja Srba i Albanaca na Kosovu. O tome za ovaj Radio karantin govore urednica portala Kossev Tatjana Lazarević, profesor političkih nauka i politički komentator Nedžmedin Spahiju i lider Evropskog pokreta Srba na Kosovu Rada Trajković.

Mere podrške ekonomiji zbog krize izazvane pandemijom donose se u svim zemljama bivše Jugoslavije. Ipak, kako naglašava direktor Centra za razvojne evaluacije i društvena istraživanja Nermin Oruč, u BiH nema pouzdanih podataka o posledicama pandemije u BiH.

Gde odlaze građani Srbije u potrazi za većim prihodima, da li trajno ostaju van zemlje i koliku su za Srbiju važne njihove doznake - novac koji šalju svojima u Srbiji? O tome za Radio karantin govori profesor na ekonomskom fakultetu u Beogradu Mihail Arandarenko.

Profesor ekonomije u Visbadenu u Nemačkoj, Raša Karapandža za Radio karantin govori o post-pandemijskom svetu, odgovoru Evropske unije na pandemiju i posledicama ekonomske krize u samoj Uniji na zemlje u njenom okruženju.

Da li su mere koje je vlada Srbije donela u cilju očuvanja ekonomije i radnih mesta tokom pandemije adekvatne i kakva će u ekonomskom smislu biti ova godina? O tome za Radio karantin govori urednica magazina Nova ekonomija, Biljana Stepanović.

Profesorka ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Žarković smatra da su ekonomske mere koje je vlada Srbije preduzela bile značajne i vrlo slične merama preduzetim u drugim evropskim zemljama.

Koliko znamo o merama preduzetim da se sačuvaju radna mesta tokom pandemije i da li su one adekvatne? O tome govore profesori ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Žarković i Mihail Arandarenko, njihov kolega iz Visbadena u Nemačkoj Raša Karapandža, urednica magazina Nova ekonomija Biljana Stepanović i Direktor sarajevskog centra za Razvojne evaluacije i drustvena istrazivanja Nermin Oruč.

Mikrobiolog sa univerziteta u Voriku u Engleskoj za Radio karantin govori kako se odlučio da učestvuje u testiranju oksfordske vakcine, zašto mora da se testira na Kovid svake nedelje i kada će saznati da li je zaista dobio vakcinu ili samo placebo.

Ovu epizodu finansirao je Bil Gejts da bi preko nje slušaocima ubacio čip. Emisija je napravljena u laboratoriji u Vuhanu sa ciljem da jednoj maloj grupi ljudi, a svi znamo ko su oni, omogući da preuzmu kontrolu nad svetom. Emisija je osmišljena i realizovana za samo par nedelja, tako da je za njen kvalitet nemoguće garantovati i slušate je na sopstveni rizik, moj brale.

Kako se novinari bore protiv lažnih vesti u vezi sa pandemijom Kovida 19 i da li je ova globalna kriza doprinela da povratimo poverenje u tradicionalne medije i profesionalne, odgovorne novinare? U seriji emisija na tu temu, Radio karantin razgovara sa urednikom TV kanala Newsmax Adria Slobodanom Georgievim.

Od izbijanja pandemije Kovida-19 videli smo lavinu lažnih vesti i teorija zavere o virusu. Te lažne vesti najčešće negiraju samo postojanje virusa, tvrde da je virus napravljen u laboratoriji, da je deo velike svetske zavere, ili da nije ništa više od običnog gripa. Tu su i one „vesti“ koje dolaze od antivakcinaškog pokreta, koji insistira na opasnosti od primanja vakcine, a imamo i priče da će nam Bil Gejts ubaciti čipove u vakcinu protiv virusa, kao i one o maskama kao štetnim ili opasnim po zdravlje. Kako se boriti ili bar zaštititi od ovakvih tvrdnji koje se uglavnom šire društvenim mrežama, ali često dolaze i iz usta najviših državnih zvaničnika?Za Radio karantin o tome govori Jelena Zorić, novinarka televizije N1 u Beogradu.

Portparol Svetske zdravstvene organizacije Tarik Jašarević govori za Radio karantin o programu Kovaks i naporima da se vakcina protiv Kovida 19 distribuira ravnopravno svuda u svetu. Ali, da li je to moguće?

Počinje globalna distribucija vakcine protiv Kovida 19. Kako obezbediti da vakcine ne završe u rukama najbogatijih? Koji su mehanizmi na raspolganju manje razvijenim zemljama? Koliko vakcine koštaju? Ovaj Radio karantin donosi odgovore na sva ova pitanja.

Pandemija koronavirusa traje već godinu dana i ne bi bilo loše da malo obnovimo gradivo - kakav je to virus, zašto je opasan, kakvu štetu pravi pre svega u plućima i ima li leka. O tome za Radio karantin govori pulmolog Srđan Lukić, kragujevčanin koji radi u Izoli u Sloveniji.

Od izbijanja pandemije Kovida-19 videli smo lavinu lažnih vesti i teorija zavere o virusu. Kako se boriti ili bar zaštititi od ovakvih tvrdnji koje se uglavnom šire društvenim mrežama, ali često dolaze i iz usta najviših državnih zvaničnika? Radio Karantin je o tome razgovarao sa Milenom Popović iz Istinomera, jednim od svega nekoliko medija u Srbiji koji se bave proverom činjenica.

Jedna od organizacija koje rade na globalnoj distribuciji vakcina je i PATH - međunarodna neprofitna organizacija posvećena inovacijama u pružanju zdravstvene zaštite, naročito ženama i deci. Jelena Petrović Berglund je doktor imunologije i u PATH-u radi na regulatornim pitanjima. Jelena Fiser razgovarala je sa njom o tome koji su izazovi sa kojima se PATH suočava kada je u pitanju distribucija vakcina.

Dušan Bogunović je profesor na katedri za imunologiju, pedijatriju i mikrobiologiju medicinskog fakulteta Icahn Mt Sinai u Njujorku. Za Radio Karantin govori u čemu se sastoji novi pristup u izradi RNK vakcine, kakvu zaštitu dobijanjem ove vakcine možemo da očekujemo i da li je objava Fajzer-Bionteka bila preuranjena.

Amerikom hara drugi talas epidemije Kovida 19. Nekih 12 miliona Amerikanaca je zaraženo, njih skoro 80 000 je u bolnicama: skoro 2000 ljudi dnevno umre. Koronavirus je do sada odneo oko 250 000 života u SAD. Sa čime se suočava jedan lekar intenzivne nege u Teksasu i šta očekuje novog američkog predsednika u borbi protiv pandemije?

Već dve vakcine protiv koronavirusa gotovo da su spremne. U ovoj epizodi razgovaramo o tome kakve se te nove vakcine, šta znači efikasnost od preko 90% i na koji način će biti distribuirane. Da li se nazire kraj pandemiji?

Epidemiolog i član Saveta udruženja lekara Ujedinjeni protiv kovida u Srbiji Zoran Radovanović za Radio Karantin govori o razvoju pandemije Kovida 19 u Srbiji, potezima vlasti i kriznog štaba, kao i o legitimitetu tog istog kriznog štaba. I naravno - o vakcini.

Od izbijanja pandemije Kovida-19 videli smo lavinu lažnih vesti i teorija zavere o virusu. Da je napravljen u laboratoriji, da nije ništa više od običnog gripa, da će nam Bil Gejts ubaciti čipove u vakcinu protiv virusa itd. Kako se boriti ili bar zaštititi od ovakvih tvrdnji koje se uglavnom šire društvenim mrežama, ali često dolaze i iz usta najviših državnih zvaničnika? Radio Karantin o tome razgovara sa Milenom Popović iz Istinomera, Katarinom Subašić i Marion Dotri iz Frans presa, Jelenom Zorić iz N1 i Slobodanom Georgijevim iz Newsmax Adrie.

Tomas Šulc je šef odseka za virusologiju na Medicinskom fakultetu u Hanoveru. Sa timom saradnika objavio je ovih dana naučni rad o tome kako se korona virus može neutralizovati antitelima dobijenih od pacijenata koji su već preležali Kovid-19. Zamolili smo profesora Šulca da nam pojasni o kakvim saznanjima je reč.

U Nemačkoj raste broj zaraženih pa je uveden drugi, "laki" karantin, ali se, kako kaže novinar iz Bona Nemanja Rujević, mere razlikuju od pokrajine do pokrajine. Kako ova decentralizovana zemlja uspeva da se nosi sa pandemijom bolje od mnogih drugih i da li je ključni faktor ona čuvena nemačka disciplina?

Neredi u više španskih gradova nakon uvođenja novog vanrednog stanja u sklopu borbe protiv pandemije. Španija je do sada zabeležila skoro 1.200.000 zaraženih i blizu 36 hiljada umrlih od Kovida-19. O tome kakva je situacija u Španiji i političkim igrama oko vanrednog stanja za Radio Karantin govori Maja Vasiljević sa Državnog radija Španije.

Izvesno je da je Evropa ušla u drugi talas pandemije i da vlasti uvode sve strožije karantinske mere. Koliko poznajemo, razumemo, prihvatamo i poštujemo te mere čućete u izveštajima iz Španije, Srbije, Bosne i Nemačke. I da li smo postali žrtve "paradoksa prevencije"? O tome u ovoj emisiji govori virusolog sa Medicinskog fakulteta u Hanoveru Tomas Šulc, Hrvatski epidemiolog Branko Kolarić naglašava da mere moraju biti obavezne, a ne samo preporuke.

Natalija Freund je virusolog i šef laboratorije za Reakcije ljudskog tela na univerzitetu u Tel Avivu. Ona i njen tim objavili su ovih dana rad u kojem iznose veoma zanimljive zaključke o reakciji ljudskog organizma na infekciju korona virusom; konkretno na to šta i u kojoj meri stimuliše proizvodnju anti-tela i kako to utiče na opasnost od re-infekcije.

Šta smo do sada naučili o korona virusu i šta nas tek čeka u borbi protiv pandemije? Branko Kolarić iz kriznog štaba u Hrvatskoj naglašava da smo naučili puno ali i da će borba protiv virusa trajati, zbog čega moramo biti strpljivi i poštovati mere.

Pandemija korona virusa nastavlja da odnosi zrtve i ostavlja teske posledice po zdravlje ljudi. Ali za mnoge od nas, ovo je kriza koju pratimo uglavnom u vestima, koju ne vidimo direktno. Ipak, svuda oko nas ima ljudi koje je bolest napala. Medju njima je i Nevena Damjanovic iz Priboja na Limu. Kod nje se infekcija brzo zakomplikovala i ona je zavrsila na respiratoru. Pristala je da za Radio Karantin prenese svoje iskustvo.

Šta smo do sada naučili o korona virusu i šta nas tek čeka u borbi protiv pandemije. Nevena Damjanović govori o svom iskustvu na respiratoru i teškom oporavku posle bolesti; Natalija Frojnd sa univerziteta u Tel Avivu objašnjava šta može da utiče na reinfekciju Kovidom-19 a Branko Kolarić iz kriznog štaba u Hrvatskoj naglašava da moramo biti strpljivi i poštovati mere.

Koncerata zbog pandemije trenutno nema ali biće ih ponovo u nekom trenutku. Da li nam trebaju rock fotografi u epohi mobilnih telefona i selfija i šta je esencija dobre rock fotografije? Kako se prave portreti u vreme karantina? I koliko je život u pandemiji inspirativan za fotoreportera? O tome su za Radio Karantin 25 juna govorili fotografi Brajan Rašić iz Londona, Zoran Jovanović Mačak iz Pančeva i Nikola Tamindžić iz Njujorka.

Završava se najneobičnija turistička sezona koju pamtimo. Turističku industriju potresa najveća kriza do sada, pa je pravi trenutak da još jednom razgovaramo o posledicama pandemije na turističku industriju i naše turističke navike. Ima li uopšte svrhe putovati? Šta će biti sa hotelima a šta sa aviokompanijama? Da li smo sada otkrili čari domaćeg turizma? O tome je za Radio Karantin 18 juna govorio Igor Stamenković sa Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo Univerziteta u Novom Sadu.

Dr Neven Anđelić, profesor međunarodnih odnosa i ljudskih prava na londonskom Ridžents univerzitetu za Radio Karantin govorio je 1. juna o tome kako režimi pod izgovorom vanrednog stanja krše ljudska prava. Tada je rekao da kapitalizam dovodi do toga da u budućnosti pobuna bude neminovna.

Članovi levorukog disko rokenrol elektro boj bend dueta Buč Kesidi, Zoran Zarubica i Luka Racić, bili su gosti Radio Karantina 30 maja. Tada su rekli da su karantin pregurali uglavnom uz video igre. Kažu da za njih doživljaj pandemije nikad i nije bio pravi, "jer nikad ne znaš šta ti tačno serviraju".

"Poruke Novog talasa i dalje su aktuelne", rekao je čuveni slovenački roker Zoran Predin za Radio Karantin 30. maja. "Sve su se poruke novog talasa osamdesetih temeljile na bazičnim postulatima francuske revolucije – egalite, fraternite, liberte. To je nešto što kapitalizmu dosta smeta."

Struka ili politika - to je bila tema Radio Karantina 23. maja. Sociolog iz Velike Britanije Jana Baćević kaže da oko pandemije naučnici savetuju, ali odluke ipak donose političari, koji zbog toga moraju i da snose odgovornost.

Naš gost 16 maja bila je kjlinicki psiholog Tijana Mandić sa kojom smo razgovarali o psihološkim posledicama pandemije. Govoreći o institucionalnim programima za očuvanje mentalnog zdravlja tokom i posle pandemije, Tijana Mandić je rekla da države kaskaju, jer ne percipiraju psihološke probleme kao relevantne.

Gost Radio Karantina 9. Maja bila je profesorka istorije na Begradskom univerzitetu, Dubravka Stojanović sa kojom smo razgovarali o istorijskim dimenzijama pandemije Kovida-19. Razgovor sa profesorkom Stojanović počeli smo pitanjem kako doživljava pandemiju.

U emisiji emitovanoj 2. maja gošća Radio Karantina bila je Svetlana Gavrilov, njujorški naučnik u medicini. Ona je govorila o razvoju vakcine i mogućim lekovima protiv Kovida-19, promenama koje čekaju medicinu nakon pandemije i uticaju lažnih vesti na nauku.

Pandemija korona virusa traje već više od pola godine i po svemu sudeći trajaće. Radio Karantin u ovom periodu pravi podsetnik na sve aspekte pandemije o kojima je diskutovao sa svojim gostima. U emisiji od 25. aprila naš gost bio je profesor ekonomije iz Nemačke Raša Karapandža. On je tada ocenio da je policijski čas u Srbiji bio „iživljavanje nad narodom“, a da se krajnji rezultat borbe protiv korona virusa ogleda u broju umrlih i zaraženih zdravstvenih radnika.

Pandemija korona virusa traje već više od pola godine i po svemu sudeći trajaće. Radio Karantin će tokom narednih nekoliko nedelja napraviti jedan podsetnik na sve aspekte pandemije koje je diskutovao sa svojim gostima. Naš prvi gost bio je beogradski novinar Slobodan Stupar. Sa njim smo 18. aprila razgovarali o tome kako se Aleksandar Vučić bori protiv epidemije u Srbiji, pred kakvim izazovima se nalaze novinari, šta čeka Donalda Trampa ako izgubi izbore i zašto je kafana u Srbiji važnija od crkve.

Ovo je Mačak Raša. On živi u Novom Sadu i sluša Radio Karantin, posebno emisije kao što je ova u kojima se priča i o njemu. Posle tri meseca tumačenja raznih aspekata života u pandemiji, Radio Karantin u ovom izdanju gleda unazad i unapred. Šta smo proživeli, šta nas je nasmejalo i rastužilo, šta smo naučili, a šta nas tek čeka.

Slika govori hiljadu reči. A tek pet slika! U prvom specijalu Radio Karantina londonski rock fotograf Brajan Rašić govori o svojoj karijeri i o pet fotografija koje su je obeležile.

Nikola je fotograf u Njujorku. Po izbijanju pandemije, Nikola je počeo da radi seriju portreta običnih gradjana na daljinu - u okviru projekta I’m Here and You Are Where You Are. Aleksandar Kocić iz Radio Karantina pitao ga je šta ga je navelo da fotografiše ljude na daljinu i kako je to izveo.

Zoran Jovanović Mačak je iskusni fotoreporter. S obzirom da nam je pandemija donela ozbiljnu životnu opasnost i potpuno novi način života, normalno je bilo da smo po izbijanju pandemije svi odjednom postali gladni informacija. Zato je Aleksandar Kocić iz Radio Karantina pitao fotografa Večernjih Novosti u Beogradu Zorana Jovanovića kako je on doživeo ovu situaciju. Da li je za jednog fotoreportera vanredno stanje bilo posebno inspirativno?

Koncerata zbog pandemije trenutno nema ali biće ih ponovo u nekom trenutku. Da li nam trebaju rock fotografi u epohi mobilnih telefona i selfija i šta je esencija dobre rock fotografije? Kako se prave portreti u vreme karantina? I koliko je život u pandemiji inspirativan za fotoreportera? O tome za novi Radio Karantin govore fotografi Brajan Rašić iz Londona, Zoran Jovanović Mačak iz Pančeva i Nikola Tamindžić iz Njujorka.

Bračni par Danijela i Vladimir Timić rade kao turistički vodiči. Oni i njihovo troje dece u potpunosti zavise od turizma. Za Radio Karantin govore o tome u kakvu ih je situaciju dovelo otkazivanje turističkih putovanja usled pandemije.

Ima li uopšte svrhe putovati u vreme pandemije i gde otići? Da ne postane Grčka kao "Hotel California" - mož' da uđeš, ali ne mož' da izađeš? Turističku industriju potresa najveća kriza do sada. Šta će biti sa hotelima a šta sa aviokompanijama? Da li ćemo sada otkriti čari domaćeg turizma - Hajdemo u planine, kad ne može na plažu? O tome u novoj epizodi Radio Karantina govore Igor Stamenković sa Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo Univerziteta u Novom Sadu, Marko Vrdoljak, predstavnik turističke kompanije Komodiko Group za Crnu Goru, Hrvatsku i Srbiju i turistički vodiči Danijela i Vladimir Timić.

U debati o ljudskim pravima u vreme pandemije trenutno je neizbežna tema ono što se dešava u Sjedinjenim Državama nakon što je policija prilikom hapšenja ubila crnca Džordža Flojda. Masovni protesti već danima potresaju Ameriku. Tim povodom naš Aleksandar Kocić je pitao Aidu Hozić, profesorku političkih nauka na Državnom univerzitetu Floride, da li se ovi protesti mogu dovesti u vezu sa pandemijom.

Koliko su naša prava ugrožena tokom pandemije korona virusa? Gde je balans između zaštite ljudskih prava i zaštite zdravlja? Da li su aktuelni protesti u Americi socijalne prirode? I da li je anarhija pravi instrument da se izborimo za svoja prava? O tome u ovoj epizodi govore Neven Anđelić sa univerziteta Ridžents u Londonu i Aida Hozić sa Državnog univerziteta Floride.

Tamara Jovičić je učiteljica u Trbovlju u Sloveniji. Za Radio Karantin priča o tome kako se pandemija odrazila na školstvo u Sloveniji i šta je to što je nju najviše brinulo kao učiteljicu.

Olivera živi u Krajstčerču i za Radio Karantin priča o ličnom iskustvu i iskustvu zemlje koja se smatra jednom od najuspešnijih u reagovanju na pandemiju korona virusa.

Kakva će biti koncertna sezona ovog leta i u kako će izgledati Exit festival? Šta se dešava sa vašim novcem jednom kada kupite ulaznicu za koncert koji je posle odložen? O tome za Radio Karantin govori urednik programa u Domu omladine Beograd Dragan Ambrozić.

O životu i inspiraciji u vreme izolacije za novi Radio Karantin govore vođa Lačnog Franza i jedna od legendi jugoslovenskog novog talasa Zoran Predin, kao i Zoran Zarubica i Luka Racić, članovi levorukog disko rokenrol elektro boj bend dueta Buč Kesidi.

Ana Tanasković i muž su glumci i sa ćerkicom žive u Zaječaru, gde ih je pandemija dovela u situaciju da prekinu sa svim pozorišnim aktivnostima. Ana kaže za Radio Karantin da su im tokom izolacije priroda i muzika bili spas, da su rodjendane proslavili karantinski, a nada se da će i za pozorište uskoro biti nekog rešenja u ovim vremenima.

Larisa Inić živi u Kopenhagenu u Danskoj i poredi život u, kako kaže, jednoj zemlji prvog sveta sa onim u zemljama trećeg sveta gde vidi i rodnu Srbiju. Larisa kaže da njima u Danskoj pandemija nije toliko teško pala najviše zahvaljujući dobroj reakciji vlasti, ali da joj najviše nedostaju putovanja

Gost novog Radio Karantina je sociološkinja iz Kembridža Jana Baćević. U kontekstu pandemije, sa njom razgovaramo o odnosu "struke" i politike, o uticaju neoliberalizma na zdravstvo i o propuštenim lekcijama iz prethodnih epidemija.

U svetu je zabeležen porast broja slučajeva porodičnog nasilja u vreme mera izolacije. Podaci iz nevladinog sektora u Srbiji to potvrđuju, dok MUP i tužilaštva prijavljuju pad broja prijavljenih krivičnih dela. Tokom vanrednog stanja u Srbiji jedna žena je ubijena u porodičnom nasilju. Marija Belić-Bibin razgovarala je o ovoj temi sa Mirjanom Mitić, socijalnom radnicom iz Autonomnog ženskog centra.

Boris Drenča iz Beograda živi sa multipla sklerozom. Za Radio Karantin priča o problemima sa kojima se on i drugi sa teškim hroničnim bolestima suočavaju tokom epidemije korona virusa.

Vladislava Filiposki je majka deteta sa cerebralnom paralizom i kaže za radio Karantin da joj je sama reč bolest postala veoma mrska, a posebno sada tokom epidemije. Tokom izolacije svoj mir su pronašli boraveći u prirodi i pored reke.

Milana Petrovića je pandemija zatekla na poslu - na kruzeru koji je krenuo iz Amerike a završio u luci Las Palmas na Kanarskim ostrvima. Dok se nada da će ovih dana stići u Beograd, Milan priča o teškoćama fizičkog razdvajanja na brodu i mornarskoj solidarnosti.

Gordana živi u Kikindi i kaže da se po izbijanju epidemije uplašila i za sebe - jer živi sama, nezaposlena je i krhkog zdravlja - i za svoju decu koju više nije mogla da viđa. Naglašava da se posebno uplašila da njena ćerka homoseksualne orijentacije ne bude izložena dodatnoj diskriminaciji.

Gost Radio Karantina je klinički psiholog Tijana Mandić. Ona kaže da je pandemija Kovida-19 verovatno jedna od najtežih stvari koja nam se dogodila i da će ostaviti psihološke posledice na nas. Dodaje da svako od nas može da se slomi, ali i da se izvuče i postane bolji - baš zbog toga što ljudi sada preispituju svoje vrednosti, ponašanje i izbore.

Vladimir živi u Njujorku i, kako radi u organizaciji javnih događaja, sa izbijanjem pandemije ostao je bez posla. Za Radio Karantin kaže da ovo vreme pokušava da iskoristi za profesionalno usavršavanje i objašnjava zašto je tokom karantina pranje veša u Njujorku postalo pravi izazov.

Midica je nastavnica u Stokholmu. Za Radio Karantin govori o svom viđenju epidemije u zemlji koja nije zatvorila škole i uvodila karantin.

Filip Krumes je muzičar i restaurator muzičkih instrumenata. Najveći deo vremena u izolaciji provodio je sa porodicom u dvorištu svoje kuće u Pančevu i aktivno svirajući muziku za brojne online muzičke projekte koje, kako kaže, vidi u budućnosti sve više.

Mirza Ramusović je advokat u Novom Pazaru. Za Radio Karantin kaže da ga je pandemija navela da se preispita da li je dosadašnji način života, u kojem se gotovo nikada ne isključujemo iz posla i nosimo ga sa sobom kući, zaista neophodan. Ohrabruje ga i to što smo u vremenu izolacije svi našli više vremena da obnovimo stare kontakte.

Ivana Jovanović je učiteljica i živi u Novom Sadu. U svojoj ličnoj priči govori za Radio Karantin o sasvim novom iskustvu neplaniranog prelaska na onlajn nastavu.

Profesor političkih nauka Dejan Jović kaže za Radio Karantin: EU bez ikakvog razloga okleva da primi zemlje Zapadnog Balkana. Time rizikuje da balkanski region postane poprište diplomatskih proxy sukoba velikih sila.

Gost novog Radio Karantina je istoričarka Dubravka Stojanović. Ona kaže da nam je pandemija korona virusa olakšala da vidimo šta sve sa našim svetom ne valja. Profesorka Stojanović strahuje da Srbija ulazi u otvorenu diktaturu i da politički bunt građana nema ko da artikuliše.

Gorica Pukmajster priča za Radio Karantin o svojim utiscima tokom policijskog časa i kaže da je videla velike promene - od apokaliptične tišine u kojoj su se ljudi plašili i prozor da otvore da im ne uđe korona do postepenog oslobađanja, prvo kroz tapšanje medicinarima a posle i kroz lupanje u šerpe.

Stefan Nikolić živi na Malti koju je korona virus uglavnom zaobišao. Za Radio Karantin priča kako trenutno izgleda život na popularnom ostrvu na kojem ljudi i dalje svakodnevno odlaze na plažu.

Ivan Nedeljković živi u Tivtu. Kroz ovu pandemiju prolazi, kaže, dan po dan. Kloni se teorija zavere, veruje da je globalizacija neminovan proces i da je treba prigrliti i shvata da nas ova kriza zapravo zbližava.

Maja Firlé je veterinar u Frankfurtu. Za Radio Karantin priča kako je po izbijanju epidemije korona virusa obezbedila zaštitnu opremu za osoblje svoje klinike i naglašava da se njenim pacijentima, koji inače ne vole da vide veterinare, sada posebno ne sviđa što ti veterinari nose vizire i ostalu opremu.

Ana Vrbaški je umetnica i živi na Fruškoj Gori. Za Radio Karantin govori o tome kako je biti umetnik ili voditi umetničke radionice onlajn i kako izgleda karantinski život u šumi.

Doktorke Irena Vučenović, Jelena Hartman i Ana Bogut i medicinska sestra Jelena Arežina rade u Hitnoj pomoći u Beogradu i za Radio Karantin ocenjuju da li su karantinske mere u Srbiji dobre i upoređuju ovu krizu sa bombardovanjem Srbije.

Mladen Sokolović je specijalista intenzivne nege. U bolnici u Ostinu u Teksasu radi sa pacijentima obolelim od Kovida-19. Za Radio Karantin priča kako izgleda jedan tipičan dan na odeljenju intenzivne nege i zašto respiratori možda nisu najbolje medicinsko rešenje.

Koliko smo daleko od vakcine protiv Kovida-19 i kakva bi ta vakcina mogla da bude? Da li ima lekova koji se mogu koristiti protiv korona virusa? Kakav bi mogao da bude drugi talas pandemije? Da li ćemo spaljivati naučnike na lomači ili će nas ova pandemija uveriti da je zapravo u nauci spas? Na ta i druga pitanja odgovore tražimo u razgovoru sa naučnicom i lekarom iz Njujorka Svetlanom Gavrilov, dok nam lekari iz Beograda i Teksasa pričaju kako je biti na prvoj liniji fronta u borbi protiv virusa.

Jelena Svilar je viša medicinska sestra i radi u Beogradu. U svojoj ličnoj priči za Radio Karantin govori o tome kako je biti satima pod skafanderom i naglašava da posle ove krize niko više neće biti isti.

Zlatan Hubanić živi u Toluki u Meksiku. Kaže da tamo epidemija tek počinje, da meksička vlada očekuje da se zarazi do 80 posto stanovnika, ali da se ljudi mnogo ne uzbuđuju jer je "u Meksiku uvek kriza".

Anja Mijović je keva na kvadrat, pisac i scenarista iz Beograda. Autor je romana "Otpadnici". U 36 kvadrata na petom spratu zadužena je za prikupljanje informacija o virusu, dok je snabdevanje prepustila muškim članovima porodice.

U ovoj epizodi Radio Karantina gost nam je profesor ekonomije Raša Karapandža. Sa njim razgovaramo o tome da li je Srbija najlošija u regionu kada je zaštita zdravstvenih radnika u pitanju, kakav će biti svet posle ove krize, odakle novac za pomoć svima koje kriza pogađa i da li se nešto promenilo od kada je otkriveno da je Siniša Mali plagirao doktorat.