U ovoj epizodi smo razgovarali o ekstremnoj klimi, o ekstremnim klimatskim događajima, o ekstremnim vremenskim događajima, i tome kako ih istražuju istraživači sa Instituta za meteorologiju na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Gosti su istraživači sa projekta EXTREMES: Irida Lazić, Milica Tošić i Darko Savić. Pričali smo o tome kako se istražuju klimatski trendovi, kako se definiše normalna, kako ekstremna klima, šta su razlike između klime i vremena, koji su tipični događaji koji se posmatraju kao ekstremni u meteorologiji, kako se prikupljaju i analiziraju podaci, kako gledamo istorijske podatke, kako trenutne, na koji način nam klimatski modeli i simulacije pomažu da razumemo ekstremne događaje u klimatologiji i meteorologiji, kako mašinsko učenje može da doprinese boljem razumevanju ovih problema, a sve to kroz konkretne primere -- veliku kišu i poplave u Dubaiju, nedostatak snega na Kopaoniku, suše na Balkanu, hladne zime iz 2012. godine, superćelijske oluje iz 2023. godine, i mnogih drugih... Pričali smo i o tome na koji način su istraživanja klimatskih ekstrema bitna za društvo i koliko je važno interdisciplinarno sagledavati ove probleme i kroz ekonomiju, poljoprivredu, turizam, itd... Usput, sve vreme smo zapravo referisali na rezultate i ciljeve projekta EXTREMES, o nekim od aktivnosti koje su organizovali, poput Klimatskog piknika, mentorskog programa u oblasti istraživanja klimatskih promena, itd. O svemu tome više možete čitati i pronaći na njihovom sajtu, na linku https://extremes.in.rs.Support the Show.Više o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

Ova epizoda je drugačija od ostalih! Naš drugar, astrofizičar i pesnik, dr Marko Stalevski, nedavno je objavio zbirku pesama pod nazivom "Tragovi kočenja" (NoRules izdavaštvo) u kojoj jedno od centralnih mesta igra pesma "Zbogom, Aresibo", inspirisana i posvećena velikom radio teleskopu/opservatoriji Aresibo u Portoriku, koja je u decembru 2020. godine pretrpeo fatalnu nesreću uzrokovanu, između ostalog, velikim uraganom Marija. U ovoj epizodi čitamo Markove pesme i razgovaramo o teleskopu Aresibo, o pulsarima, o otkriću prvog binarnog pulsara i tome zašto je on važan, o otkriću brzih radio bljeskova (FRB, fast radio bursts) i mnogobrojnim drugim otkrićima za koje je zaslužan ovaj veliki radio teleskop, kao i velikoj ulozi koju je igrao u SETI projektima, projektima potrage za vanzemaljskom inteligencijom, kao i o čuvenoj Aresibo poruci koja je poslata u Svemir sa nadom da će je presresti neka vanzemaljska inteligencija. Uz Marka, tu je i dr Milan M. Ćirković sa Astronomske Opservatorije Beograd, koji je maltene domaćin, a u ovom slučaju stručnjak za SETI (njegove knjige "Šta je SETI i zašto nam je potreban?", "Velika tišina" i "Astrobiološki pejzaž" možete pronaći u Izdavačkoj kući Heliks), a od nedavno je i autor škole matematike i fizike: https://mim.rs. Markovu zbirku pesama možete pronaći u knjižari Beopolis i drugim knjižarama koje podržavaju male izdavače, ili direktno od izdavača.Support the showViše o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

Da li ste se ikada zapitali da li ljudsko ponašanje podleže evolucionim mehanizmima kao i sve ostale ljudske osobine? U ovoj epizodi pričamo o bihejvioralnoj ekologiji i evoluciji, o tome kako je ljudsko ponašanje oblikovano dalekom prošlošću, genetikom i našom trenutnom sredinom.  Gost je dr Janko Međedović sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja i Fakultet za medije i komunikacije. Pričali smo ljudskom ponašanju u kontekstu evolucije, o ljudskoj bihejvioralnoj ekologiji, istoriji istraživanja ovih fenomena (ljudskog) ponašanja, o tome kako ponašanje doprinosi preživljavanju i reprodukciji, kako različite fenotipske karakteristike (u najširem smislu) imaju svoju adaptivnu vrednost (fitnes) kod ljudi, od broja dece do kulturnih faktora i obrazovanja... Pričali smo i o demografskim aspektima problema evolucije ljudskog društva iz perspektive ljudske bihevioralne ekologije, o sprezi između svih ovih problema, ali i o evolucionoj psihologiji, o njenim manama i o komplementarnosti sa ljudskom bihejvioralnom ekologijom, uz kritički osvrt prema obe discipline. Usput, jedan od povoda je bila i nova Jankova knjiga, "Evolutionary behavioral ecology and psychopathy" koja je izašla u izdavačkoj kući Springer, a na čiju vas promociju takođe pozivamo: održava se 21. marta u 18h na Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja (Gračanička 18, Beograd). Support the showViše o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

U ovoj epizodi smo pričali o genetičkim mutacijma, kako genskim, tako i hromozomskim, a gost je bio dr Vladimir Jovanović sa Freie Universitat iz Berlina. Support the showViše o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

U novoj i prvoj ovogodišnjoj epizodi pričamo o računarskoj lingvistici, o tome kako se u lingvistici uz pomoć računara naučnici bave jezikom u najfundamentalnijem (ali i praktičnom) smislu, a sve to u svetlu razvoja velikih jezičkih modela (Large Langugage Models, LLMs) za koje smo svi čuli tokom poslednjih par godina. Gošća je doc. dr Tanja Samardžić, naša računarska lingvistkinja koja radi na Univerzitetu u Cirihu u Švajcarskoj u CLCL grupi (Computational Learning Computational Linguistics), drži kao gostujuća predavačica i predavanja na Univerzitetu u Ženevi, a bavi se velikim jezičkim modelom i obradom prirodnog jezika (NLP, natural language processing), u najširem mogućem kontekstu. Pričali smo o mnoštvu tema, od samih fundamentalnih pitanja koja se tiču toga šta je jezik, preko Noama Čomskog i generativne gramatike (šta je to?) do upotrebe mašina u lingvistici i lingvističkim praktičnim i teorijskim problemima, od mašinskog prevođenja, prvog prevodioca, preko chat botova, statističke revolucije koja se desila devedesetih godina prošlog veka, do savremenih modela koji dolaze iz oblasti mašinskog učenja i neuralnih mreža, razvoja savremenih pristupa poput enkoder-dekoder arhitektura i čuvenih transformera kod kojih je pažnja sve što vam treba, da bismo došli i do LLM-ova poput GPT-a (generative pre-trained transformer)! A sve to, naravno, kroz prizmu jezika i lingvistike, odnosno značaja i veze ovih fascinantnih dostignuća tehnologije sa naukom o jeziku.  Support the showViše o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

U ovoj epizodi pričamo o istraživanju fosila i izumiranjima vrsta! Gošća je prof. dr Nevenka Đerić sa Katedre za paleontologiju Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu! Pričali smo o tome šta je paleontologija, šta su fosili, kako nastaju, kako se pronalaze, zašto je sedimentologija bitna za paleontologiju, itd. Razgovarali smo o tome šta se podrazumeva pod vrstom u paleontologiji, kako fosile svrstavamo u vrste i rodove, kako ih imenujemo, i kakvi sve problemi postoje kada o vrstama govorimo u paleontologiji, na uzorku koji imamo u fosilnim ostacima iz perioda koji se meri milijardama godina.Govorili smo i o tome šta se u paleontologiji podrazumeva pod izumiranjem vrsta, kao i velikih pet masovnih izumiranja, kako smo o njima saznali iz paleontoloških istraživanja (i istraživanja srodnih disciplina). Tu su, naravno, i dinosaurusi kao najatraktivniji fosili u popularnoj kulturi, ali govorićemo i o mnogim drugim životinjama i biljkama koje su živele na planeti u njenoj istoriji - od najvećih životinja do najsitnijih mikroorganizama i njihovih tragova koje možemo videti u mikrofosilnim ostacima.Support the showViše o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

O tome kako se meteorolozi bave oblacima u ovoj epizodi smo razgovarali sa Darkom Savićem sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu.  Šta su oblaci, kako nastaju, od čega se sastoje, kakvi sve tipovi oblaka postoje, kako ih istražujemo, kako su i kada otpočela meteorološka istraživanja oblaka? Kako modelujemo oblačne sisteme od najmanjih skala na kojima se dešavaju procesi kojima se bavi mikrofizika oblaka, do velikih klimatoloških istraživanja? Kakve jednačine opisuju mikrofiziku i dinamiku oblaka, kako ih rešavamo? Šta su olujni oblaci? Kako se formiraju padavine u oblacima? Kako nastaje grad? Na koji način mikrofizika oblaka pomaže u protivgradnoj odbrani? Kako nastaju jednoćelijske i višećelijske oluje? Šta su superćelijske oluje, kako nastaju, kakva im je dinamika? Kako nastaje tornado/pijavica/tromba? Kako klimatske promene utiču na učestalost i druge karakteristike olujnih oblaka, a posebno superćelijskih olujnih oblaka? O ovim i mnogim drugim pitanjima možete više čuti u ovoj epizodi. Support the showViše o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

Gost u ovoj epizodi Radio Galaksije je dr Marko Tešić, iz Leverhulme Centra za budućnost inteligencije Univerziteta Kembridž u Velikoj Britaniji (Leverhulme Centre for the Future of Intelligence, University of Cambridge).  Pričali smo o uzročnosti, o protivčinjeničnim objašnjenjima, o kauzalnim objašnjenjima, a sve to kada je u pitanju oblast interpretabilne veštačke inteligencije (na engleskom: interpretable AI, explainable AI, XAI). Podsetili smo se šta je to veštačka inteligencija, a čućete i šta je XAI, a posebno smo pričali o tome na koji način se Marko kao filozof i kognitivni psiholog bavi time. Kako protivčinjenička objašnjenja sistema AI utiču na naša uzročna posledična verovanja? Šta je korelacija i šta uzročnost? Kako se u AI sistemima pronalaze korelacije u podacima i na koji način objašnjenja AI sistema pokušavaju da te korelacije učine očiglednijim? Kako ljudi na osnovu takvih objašnjenja i predikcija kauzalno utiču na svet, a povratnom spregom i na sama objašnjenja u XAI sistemima? Tu je i priča i o tehničkim temama vezanim za AI/ML, poput toga kako se sve računaju objašnjenja u XAI sistemima, kakve sve tzv. explainability tehnike postoje, šta je LIME, šta je SHAP, i slično, ali s obzirom da se Marko bavi pre svega kognitivnom psihologijom i filozofijom koja stoji iza XAI sistema i njihovog korišćenja, ova tema pokriva višestruke poglede na veštačku inteligenciju. Support the showViše o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

U ovoj epizodi nastavljamo priču iz prethodne epizode. Pričamo o kvantnom haosu, a gost je ponovo dr Mihailo Čubrović sa Instituta za fiziku Beograd. Podsećamo se šta je haos, kao i kako je nastala kvantna mehanika, šta su osnovni principi kvantne mehanike i zašto je važno da pričamo o kvantovanju, a pogotovo o kvantovanju/kvantizaciji dejstva i kako to vodi do kvantnog haosa.Pričali smo o teoriji slučajnih matrica, o spektrima u kvantnoj mehanici, verovatnoćama i raspodelama koje ukazuju na haotičnu dinamiku, o primerima kvantnog haosa kod molekula, kvantnih tačaka, mikrotalasnih bilijara i slično, pričali smo i malo o paradoksu informacija crnih rupa i rešenju koje poteče iz teorije kvantnog haosa, o brzom skremblovanju, o vremenski neuređenim korelacionim funkcijama, itd. Na kraju, priču smo zaokružili i svojevrsnim upućivanjem na prethodne epizode u kojima je Mihailo bio gost: na teorije struna i na paradoks informacije crnih rupa. Support the showViše o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

U ovoj epizodi je gost bio dr Mihailo Čubrović sa Instituta za fiziku Beograd, a razgovarali smo o teoriji haosa u fizici. Ujedno, ovo je prva od dve epizode o haosu koju ćete moći da čujete. U ovoj epizodi smo pričali o haosu u klasičnoj fizici, a u sledećoj epizodi će biti reči o kvantnom haosu.Pričali smo o determinizmu i predvidljivosti, o istoriji teorije haosa, od Njutna preko Laplasa i Bolcmana, do Ljapunova i Ponekarea, pokušali smo da pokrijemo što više o tome šta je haos i pomenuli neke od primera (astro)fizičkih pojava kod čijeg se opisivanja koristimo teorijom haosa (govorićemo o efektu leptira, dvojnom klatnu, kretanju planeta, galaksijama, fizici plazme...). Govorili smo o tome šta zapravo znači kada je sistem osetljiv na početne uslove, o tome šta je fazni prostor i šta znači kada je fazni prostor konačan, pričali smo malo o Kolmogorovu i njegovoj školi fizike, čuvenoj KAM teoriji, o hamiltonskom haosu, o disipativnom haosu, atraktorima, fraktalima, itd. Support the showViše o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

U julu 1945. godine, prva atomska bomba eksplodirala je u pustinji u Novom Meksiku, a svega nekoliko dana nakon toga upotrebljena je kao oružje masovnog uništenja bombardovanjem dva grada u Japanu. Hirošima i Nagasaki postali su spomenici početka atomskog doba i borbe za nuklearno naoružanje. U narednim decenijama svet se promenio, a bogatu istoriju razvoja nuklearnog naoružanja, atomskih i vodoničnih (hidrogenskih) bombi, ali i nuklearnih reaktora i nuklearnih elektrana, pokušali smo da približimo u ovoj epizodi Radio Galaksije. Gost u ovoj epizodi bio je Slobodan Bubnjević, naučni novinar, pisac i urednik portala "Nauka kroz priče", po obrazovanju fizičar, a povod za ovaj razgovor bila je njegova nova knjiga, "Alhemija bombe", objavljena pod okriljem Izdavačke kuće Laguna 21. jula 2023. godine.Više o epizodi, uz prateće linkove za dodatne materijale za čitanje, slušanje i gledanje možete pronaći na našem sajtu, ovde. Knjigu "Alhemija bombe" Slobodana Bubnjevića možete naći u svim bolje opremljenim knjižarama ili naručiti na sajtu Izdavačke kuće Laguna, ovde.  Support the showViše o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

Na fruškogorskom Partizanskom putu, na oko 4 kilometara zapadno od Crvenog čota, najvišeg vrha Fruške gore, nalazi se jedno izletište na kom se preko 20 godina svakog jula okuplja veliki broj ljubitelja zvezdanog noćnog neba, astronomije, astronomskih posmatranja i astrofotografije. To izletište zove se Letenka, a ti susreti prijatelja i ljubitelja astronomije (i ne samo astronomije) poznati su pod nazivom “Astronomski kamp Letenka”. Mada… ako bilo koga ko voli astronomiju ili se njome bavi, amaterski ili profesionalno, od Vardara pa do Triglava, pitate “Jel ideš na Letenku?”, neće ni za trenutak imati dilemu o čemu je reč. Letenka je među ljubiteljima astronomije po definiciji pre svega astronomski kamp, pa tek onda sve ostalo. Na kampu 2022. godine, napravili smo jedan eksperiment. Dušan se sa snimačem zvuka "šetuckao" (kako reče mala Tea na jednom od snimaka) i snimao sve što je uspeo da snimi i sve što mu se učinilo zanimljivim. Od nekoliko sati materijala na kraju je (mada, posle punih godinu dana) nastala jedna za Radio Galaksiju nova i nepoznata forma koju smo nazvali audio dokumentarac, zvučni dokumentarac, zvučna reportaža, kako god da se to može opisati. Priča, ponajpre.Pred vama je priča o Letenki (astronomskom kampu, razume se). Priča o njenim ljudima, noćnim razgovorima među šumom teleskopa, diskusijama pod šatorom nakon predavanja, mladim izviđačima koji vole astronomiju i astronomima koji vole izviđače, utiscima, motivacijama, sitnim epizodama i zvučnim beleškama iz astronomsko-izviđačkog kamperskog života tokom tih par letnjih dana, i uopšteno dečijim i odraslim ljubavima prema astronomiji i ovom kampu… Poslušajte. :) // Više detalja, galerija fotografija i ostalo nalazi se na našem sajtu, ovde.  // O Astronomskom kampu Letenka čitajte na sajtu "Astronomski magazin".// Autor (snimanje, scenario, režija, montaža i sve što ide uz to): Dušan PavlovićZahvaljujemo se svim učesnicima na vremenu i volji da prenesu deo svog života na kampu Radio Galaksiji, a organizatorima kampa na dobroj volji da učesnicima smetamo pitanjima i poturanjem mikrofona pred lice, teleskop, gitaru, slajdove, kotlić, tanjire, i slično. :) Support the showViše o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

Pre nešto manje od pet godina, u novembru 2018. godine, NASA je uspešno spustila svoju misiju InSight na površinu planete Mars, misiju koju je na površini predstavljao lender sa seizmometrom i nekolicinom drugih instrumenata. Prvi put smo uspešno mogli da detektujemo seizmičke procese na Marsu -- marsotrese! U ovoj epizodi razgovaramo o seizmologiji na Marsu, pre svega iz perspektive InSight misije. Govorili smo o samoj misiji, dizajnu i nameni  instrumenata na lenderu, poteškoćama koje je imao pri postavljanju sonde za merenje temperature tla i kako su inžinjeri i naučnici u timu InSight misije pokušali da te probleme reše, o tome kako izgleda prvi seizmometar na Marsu, kakva je geološka struktura i evolucija planete Mars, kakve seizmičke događaje možemo da očekujemo i šta je to što je InSight seizmometar snimao tokom četiri godine aktivnog rada na površini ove tihe i prilično suve planete, ali i kako smo to radili na Mesecu sa Apolo seizmometrima. Gošća u ovoj epizodi bila je prof. dr Katarina Miljković sa Curtin Univerziteta u Perthu (Australija), naša planetarna naučnica koja se duže od deceniju bavi razvijanjem numeričkih simulacija za opise seizmičkih događaja koji nastaju udarima meteorita o tlo na Mesecu i Marsu. U ova dva sata razgovora sa Katarinom, možete čuti direktno na kakve su sve izazove timovi koji su radili na NASA InSight misiji nailazili od samog početka, ali i na koji način se gravitometrija koristi u orbiterskim misijama, pogotovo kako je sve to izgledalo u misiji GRAIL koja je mapirala gravitaciju Meseca. Naravno, najveći deo razgovora posvetili smo temama koje se tiču detekcije seizmičkih potresa uzrokovanih udarima meteorita na Marsu. Šta su nam seizmometri govorili o unutrašnjoj strukturi Marsa? Na koji način se seizmički talasi prenose kroz površinu i unutrašnjost Marsa? Kako ih detektujemo? Šta se iz tih signala sve može naučiti o materijalu kroz koji se seizmički talasi šire? Kako je došlo do toga da dve godine nije bilo nijednog udara meteorita u signalima sa seizmometra? Kako je otkriven način da se ovakvi izvori marsotresa detektuju u signalima? Kako smo na kraju završili sa dva velika udarna događaja, od kojih je jedan dobio na značaju čak i u oblasti potrage za vodom na Marsu? Support the showViše o Radio Galaksiji, kao i mnoge druge sadržaje, možete naći na našem sajtu: https://radiogalaksija.rs. A ako volite ovo što radimo i želite da pomognete, potražite više informacija o tome kako to možete da uradite nalazi se ovde.

Posle dosta vremena, dr Darko Donevski je ponovo u programu, a ovoga puta nam donosi vesti sa izvora istraživanja strukture na velikim skalama, tamne materije, tamne energije i raznih drugih pitanja iz kosmologije! Razgovarali smo o svemirskom teleskopu Euklid, koji će biti lansiran 1. jula 2023. godine, a s obzirom na to da je Darko kao istraživač deo ovog velikog konzorcijuma koji čini preko 2000 naučnika i inžinjera, imali smo priliku da čujemo i neke od zanimljivih “insajderskih” priča. 😉 Svemirski teleskop Euklid je svemirska misija pregleda neba (survey teleskop) čiji je cilj da mapira veliki deo neba i na velikom rasponu udaljenosti, pa ćemo samim tim na osnovu njegovih posmatračkih podataka dobiti mnogo širu sliku Svemira kako prostorno tako i u različitim periodima njegove evolucije. Zajedno sa Svemirskim teleskopom James Webb i misijom Gaia snimaće Svemir iz oblasti oko Zemljine Lagranževe tačke L2. U ovoj epizodi smo pričali detaljnije o tome šta je misija Euklid, čemu služi, kako se pre Euklida posmatrao Svemir na velikim skalama uz pomoć velikih misija pregleda neba, a napravili smo i malu paralelu sa sličnim teleskopima. Pričali smo o tome šta će tačno Euklid posmatrati i kako će mapirati Svemir na velikim skalama, kako se to generalno radi u posmatračkoj kosmologiji i kakva je veza tih posmatranja sa kosmološkim simulacijama, šta se podrazumeva pod 3D mapiranjem Svemira na velikim skalama, itd.Govorili smo o dva ključna posmatračka instrumenta koji se nalaze na misiji: kamerama VIS i NISP, koje će snimati svetlost koju će Euklid sakupljati u vizuelnom i bliskom infracrvenom delu spektra.Glavni deo epizode posvetili smo razgovoru o ciljevima misije, pa u epizodi možete čuti dosta o tome zašto je važno da imamo detaljnije i obuhvatnije snimke jata galaksija, njihovog grupisanja i evolucije od najranijih faza do kojih će Euklid moći da dobaci, pa do manje-više današnjih trenutaka, tj. kako izgleda kosmička mreža i kako je evoluirala, zašto su nam važna precizna merenja crvenih pomaka svih tih galaksija, kako će to Euklid raditi, kakve to veze ima sa tamnom materijom i tamnom energijom, kako ćemo uz pomoć podataka sa Euklida izmeriti raspodelu i količinu tamne materije, ali i preciznije odrediti parametre koje nam govore o tome kako se Svemir širio. Tu su takođe i nezaobilazna posmatranja gravitacionih sočiva i kosmološka pitanja vezana za podatke koji će nam doći na osnovu merenja mase galaksija i jata galaksija koji svojom gravitacijom zakrivljuju svetlost objekata koji se nalaze “iza” njih, ali i razna druga pitanja poput posmatranja barionskih akustičnih oscilacija, koja će nam dati više informacija o prvim fazama nastanka Svemira, njegove nehomogenosti i više detalja koji će nam pomoći da bolje razumemo kako da do takvih saznanja dođemo i analizom polarizacije zračenja u kosmičkom mikrotalasnom pozadinskom zračenju. Usput, Darko je pričao i o tome kako velike kolaboracije i istraživački konzorcijumi poput Euklida funkcionišu, na koji način je na projekat uticao rat u Ukrajini, ali i kako je izgledao proces konstrukcije NISP instrumenta u Laboratoriji za astrofiziku u Marseju u kojoj je Darko radio tokom svog doktorata i o tome šta su sve specifičnosti ovakvih nesvakidašnjih projekata – od saradnje i razvoja lokalnih naučnih zajednica do tehničkih detalja poput prevoza teleskopa na lansirnu lokaciju i slično. Lansiranje možete pratiti putem ovog linka, a kao mali teaser za film koji će biti emitovan tokom lansiranja možete pogledati i video trejler koji je ESA objavila pre par dana, ovde.Support the show

U ovoj epizodi smo pričali o u neku ruku najdosadnijim objektima u Svemiru, ali u isto vreme i o najzanimljivijim problemima i najegzotičnijim koncepcijama u teorijskoj fizici. Pričali smo o crnim rupama i o problemu gubitka informacije prilikom "upadanja" u crnu rupu, o takozvanom paradoksu informacije crnih rupa u kontekstu kvantne teorije informacije. Gost je bio dr Mihailo Čubrović sa Instituta za fiziku Beograd. Pričali smo o tome šta su paradoksi u nauci i čemu služe, o tome šta su crne rupe i kakve veze kvantna mehanika i unitarnost kvatne mehanike ima sa crnim rupama, o različitim vrstama entropije i na koji način nam je važna termodinamika crnih rupa kada govorimo o tzv. Hokingovom zračenju i informaciji koja se gubi (ili ne gubi?) kada čestica upadne u crnu rupu, kakvu ulogu u svemu tome ima kvantna spletenost, šta je Pejdžova kriva... Pokušali smo i da predstavimo bar neke od najkrupnijih predloga za rešenja iz velikog zoološkog vrta rešenja paradoksa informacije crnih rupa, pa ćemo pričati i o kvantnom haosu i o mnogim drugim egzotičnim idejama u teorijskoj fizici, poput toga kakvu ulogu igra teorija struna, šta je firewall, šta su fuzzball metrike, šta su replike kao matematički trikovi koji zapravo daju moguće rešenje, gde su u svemu tome crvotočine, kakve veze imaju putanjski integrali sa paradoksom informacije crnih rupa, itd, itd... Support the show

Yes, this episode is in English, for change! And with a good reason! Guest is professor John Ellis!During the LHCP (Large Hadron Collider Physics) Conference 2023, which was held in Belgrade few weeks ago, we had an opportunity to talk to professor John Ellis, one of the most prominent particle physicists who is active in the field of theoretical and experimental particle physics at CERN and other prominent research institutions for more then 50 years. Half a century! Professor Ellis is a British theoretical physicist born in 1948 and currently holding the Clerk Maxwell Professorship in Theoretical Physics at the King’s College of London, which is the professorship held by James Clerk Maxwell himself in the 19th century. His activities in CERN are wide-ranging. Currently he is chair of the committee to investigate physics opportunities for future proton accelerators, and also a member of the extended CLIC (Compact Linear Collider) Steering Committee. His career goes way back to the beginning of the Standard Model of Elementary Particles, and even now, he is one of the figures which are dealing with all kinds of different topics which are going far beyond the Standard Model.After 2012, when the Higgs particle, Higgs boson, was experimentally confirmed, a lot of new issues and problems occurred, including the detection of dark matter particles, gravitational waves, etc… John is one of the people who work extensively on new solutions, experimental as well as theoretical, to deal with the problems beyond the ruling paradigm, or normal science, in particle physics, in Kuhnian sense, and he is trying to tackle and figure out the direction in which particle physics should go in the near, but also far future – in the next decade, but also in the next few or even several decades. We had a conversation with him about the future of particle physics, crisis in particle physics in a Kuhnian sense, about some new experiments which are ongoing or will be built in the near future at CERN and also Oxford University (project AION), we talked about the dark matter and the connection between particle physics and cosmology, as well as astroparticle physics problems, about the unification of theories and “theory of everything” (a term which, btw, John himself coined) and several more topics from John’s rich experience and work. Support the show

U ovoj epizodi se bavimo međuzvezdanom materijom i to posebnim objektima međuzvezdane materije koje zovemo *molekularni oblaci*, a pre svega pričamo o tzv. džinovskim molekularnim oblacima (onima u kojima se rađaju zvezde, tako je!). Gošća Radio Galaksije je dr Ivana Bešlić, naša astrofizičarka sa Observatoire de Paris. U epizodi smo pričali o mnoštvu pitanja koja se tiču toga kako istražujemo međuzvedanu materiju, kako se posmatrački astronomi bave međuzvezdanom materijom i molekularnim oblacima u našoj galaksiji, ali i u obližnjim galaksijama.Razgovarali smo o tome šta sve čini međuzvedanu materiju, kako je otkrivena, kako se posmatra, kakav je sastav i kakva je morfologija struktura sačinjenih od međuzvezdanog gasa i prašine, pogotovo kada su u pitanju molekularni oblaci... Pričali smo o raspodeli molekularnih oblaka u Mlečnom putu, o njihovom kretanju, dinamici, evoluciji, o tome kakvi se fizički procesi dešavaju u molekularnim oblacima, kako to znamo, kako posmatramo te procese, za šta sve koristimo spektroskopska posmatranja ugljen-monoksida (CO), cijanovodonične kiseline (HCN) i drugih molekula prisutnih u molekularnim oblacima, kako se prati i istražuje magnetno polje u molekularnim oblacima, itd. Govorili smo i o tome kako izgleda Ivanin rad, čime se bavi kada su u pitanju gusti delovi molekularnih oblaka u našoj i u obližnjim galaksijama, kako izgleda proces posmatranja i obrade podataka, a prenela nam i svoja iskustva sa odlaska na jedan od najpoznatijih i najvećih radio teleskopa u Evropi (IRAM, 30-metarski single-dish radio teleskop), koji se nalazi na planini Sijera Nevada u Španiji, na skoro 3500 metara nadmorske visine! Support the show

Epizoda u kojoj smo pričali o životu u Rimskom Carstvu, sa naglaskom na kasnoantički i ranovizantijski period na prostorima Balkana, a iz perspektive arheologije i arheoloških istraživanja. Gost je bio prof. dr Marko Janković, vanredni profesor na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i rukovodilac projekta Remesiana Antiqua. Govorili smo o tome šta se podrazumeva pod antičkim rimskim društvom, Rimljanima, gde se sve i na koji način prostirala i kako se menjala rimska država, civilizacija i kultura na prostorima Balkana, na koji način o tome saznajemo kroz iskopavanja arheoloških lokaliteta, od beogradskih lokaliteta antičkog Singidunuma do slučajnih nalaza na investicionim građevinskim radovima poput izgradnji saobraćajnica koja zahtevaju zaštitna iskopavanja. Veliki deo emisije smo posvetili primerima nalaza i arheoloških istraživanja i problema koji se tiču odgonetanja pitanja svakodnevnog života pre svega običnih građana na ovim prostorima, pa smo pričali i o tome kako znamo i šta smo sve saznali o rimskoj kuhinji, kuvanju, kupatilima, javnim kupatilima, društvenom životu u javnom prostoru, društvenim igrama, gladijatorskim spekataklima, sahranjivanju i slično. Na kraju smo malo pričali o tome šta su nalazi i saznanja koja su vezana za rimsko naselje Remezijana u Beloj Palanci kod Niša, kojim se Marko aktivno bavi već nekoliko godina kroz projekat Remesiana Antiqua, i zašto su zanimljivi, šta nam mogu reći o suživotu i procesu stapanja i prelaza kasnoantičkog rimskog društva u ranovizantijsko hrišćansko društvo. A ako vas zanima rimski Apicijev kuvar, evo ga ovde. Support the show

U ovoj epizodi se vraćamo desetinama miliona godina u prošlost područja na kom živimo i razgovaramo o okeanu/moru koje je postojalo na centralnom Balkanu, a koje savremeni geolozi zovu Neo-Tetis. Razgovaramo sa dr Anom Mladenović sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, našom strukturnom geološkinjom i geofizičarkom i jednom od članova tima projekta Recon Tethys, koji se bavi istraživanjima zatvaranja (povlačenja) ovog drevnog okeana iz perioda Mezozoika. Pričali smo o geološkoj istoriji Balkana, o kontinentima i okeanima u periodu od pre par stotina miliona godina, o geotektonici ovih područja i zatvaranju okeana čiji jedan relikt poznajemo i kao Panonsko more.Razgovarali smo o tome šta se dešava kada se sudaraju dve tektonske ploče i kada kao posledica toga dolazi do zatvaranja okeana, o tome na koji način se geolozi bave ovim problemima i šta nam o svemu tome i na koji način mogu reći magmatizam, sedimentologija, ali i terenski rad u pećinama. Takođe, pričali smo i o modelima koje geofizičari razvijaju kako bi objasnili geološku istoriju i povezali današnju geologiju ovog područja sa onim što vidimo u stenama i drugim empirijskim istraživanjima.Naveli smo neke od lokaliteta i specifičnih "tragova" Neo-Tetisa na Balkanu i pokušali da približimo šta geolozi tačno rade kada su na terenskim istraživanjima, šta traže, kako to mere i na koji način su ti podaci važni za teorijska istraživanja i modelovanje geološke istorije. Posebno smo se osvrnuli na to kako su speleologija i geomorfologija vezane jedna za drugu kada su upravo teme istraživanja zatvaranja okeana u pitanju. A tu su, naravno, i nezaobilazne teme seizmotektonike, pa smo na kraju pričali i o tome zašto je važno da razumemo okean koji je nakada ovde nastajao da bismo imali bolju predstavu o današnjim rasedima i seizmičkoj aktivnosti ovih područja. Poslušajte i prethodne epizode Radio Galaksije koje su vezane za ovu temu: RG #119: Zemljotresi na Balkanu (dr Ana Mladenović)RG #175: Geofizika okeanskog dna (dr Milena Marjanović)RG #133: Vulkanizam (prof. dr Vladica Cvetković)RG #81: Tektonika ploča (dr Milan M. Ćirković)RG #20: Istorijat Zemlje i geonauka (dr Milan M. Ćirković)Support the show

U ovoj epizodi pričamo o uzročnosti i prirodi objašnjenja. Pokušaćemo da razjasnimo kakve sve vrste uzroka postoje i šta ima, a šta nema smisla nazivati objašnjenjem (u nauci, a i šire). Krećemo od Aristotela i njegova četiri tipa uzroka, a završavamo sa savremenom filozofijom nauke, pričaćemo o proksimalnim i distalnim uzrocima, o slučajnim događajima, a sve to uz mnoštvo primera iz raznih naučnih disciplina poput astrobiologije, kvantne mehanike, medicine, pa čak i iz ekonomije. Široka, ali važna tema za svakoga ko se interesuje za filozofiju nauke i osnove savremene nauke i naučnog objašnjenja, bili to naučnici i filozofi nauke u pitanju ili ne.Gost je dr Milan M. Ćirković.Support the show

U ovoj epizodi se vraćamo temi usvajanja jezika, ali kroz perspektivu psihologije i psiholingvistike! Gošća je prof. dr Jelena Mirković sa York St John University iz Velike Britanije, koja se bavi psihologijom usvajanja/učenja i korišćenja jezika. Pričali smo o psiholingvistici, o psihologiji učenja, o usvajanju jezika i posebno o učenju i usvajanju gramatike, o tome šta sve utiče na usvajanje jezika i gramatike, kako se u oblasti psiholingvistike/psihologije istraživači bave ovim temama.Pričali smo i o mnoštvu različitih zanimljivih eksperimenata, kako sa decom u najranijem uzrastu, tako i sa ljudima koji su doživeli neke povrede ili degeneraciju nervnog sistema (posebno temporalnog režnja) i kako to sve utiče na usvajanje jezika. A na kraju smo se dotakli i još jedne teme kojom se Jelena bavi, a to je na koji način nam spavanje i specifične faze sna pomažu u boljem usvajanju jezika, kao i, naravno, kako to istražujemo i kako to znamo.  Ako vas ova tema zanima, možete poslušati i epizodu #136 Radio Galaksije o usvajanju jezika iz perspektive lingviste prof. dr Bobana Arsenijevića. Support the show

Direktno sa izvora istraživanja okeanskog dna, u ovoj epizodi slušamo priče o marinskoj geofizici okeanskih grebena! Gošća je naša marinska geofizičarka dr Milena Marjanović sa Institut de Physique du Globe de Paris, javlja nam se iz Francuske, a pričali smo o raznim temama vezanim za istraživanja okeanskog dna, tektonike ploča, geofiziku i rad na velikim okeanskim istraživačkim brodovima. Pričali smo o istoriji teorije tektonike ploča, mapiranja okeanskog dna, o tome kako se prikupljaju podaci o okeanskoj kori, kakvih sve instrumenata ima i kakve se sve tehnike koriste da se sazna više o njenom sastavu i strukturi, o magmatskim sočivima u okeanskoj kori, kako se aktivna i pasivna seizmika koriste u istraživanjima okeanskog dna, itd. A s obzirom da je Milena već 9 puta boravila na istraživačkim ekspedicijama u sred Pacifika, provodi nedelje na okeanu, čućete i neka jako retka iskustva o tome kako izgleda baviti se terenskim radom u istraživanjima okeanskih grebena.  Ako vas zanima koje su to žene obeležile istoriju geonauka, knjižicu koju smo pominjali u epizodi možete pronaći ovde (u prevođenju na srpski je učestovala i Milena).  Support the show

Idemo na najmanje moguće skale dužine/energije i na jednu od najapstraktnijih fizičkih teorija, ili, tačnije rečeno, skup fizičkih teorija -- pričamo o teorijama struna! Gost je dr Mihailo Čubrović sa Instituta za fiziku Beograd. Počinjemo od priče o objedinjavanju moderne fizike i potragom za teorijom svega, o problemima fizike hadrona, bootstrap programu i prvom pojavljivanju teorije struna i njenom brzom padu, a onda se detaljnije bavimo objašnjavanjem šta su strune, šta tačno znači kada kažemo da koristimo strune umesto čestica, govorimo o renormalizaciji, o perturbativnom karakteru teorije struna, o različitim teorijama struna koje su se pojavile u poslednjih 60ak godina. Pričamo i o dualnosti, o holografiji, o tome kakvu ulogu u drugoj superstrunskoj revoluciji imaju AdS/CFT korespondencija i mreža dualnosti na kojima počiva savremena teorija struna, M-teorija, a nakon toga govorimo i o nekoliko, verovali ili ne, eksperimentalnih primena teorije struna. Pričamo o holografiji i kvark-gluonskoj plazmi, pričamo o čudnim metalima i visokotemperaturnoj superprovodnosti, a malo se dotičemo i Hokingovog zračenja i problema informacije crnih rupa i toga kakvu ulogu strune igraju u ovom problemu. Support the show

U ovoj epizodi pričamo o tome kako se psihologija bavi odnosima između ljudi i (ostalih) životinja, a povod je to što je nedavno iz štampe u izdanju Fmk Knjige izašla istoimena knjiga psihološkinje prof. dr Marije Branković, "Psihologija odnosa ljudi i (ostalih) životinja". Gošća je autorka knjige, prof. dr Marija Branković, naučna saradnica na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju i vanredna profesorka na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu. Sa Marijom smo tokom epizode razgovarali o temama koje obrađuje u knjizi. Razgovaramo o tome šta razlikuje ljude od životinja, koliko uopšte znamo o tim razlikama, na koji način ljudi pristupaju životinjskoj prirodi, zašto govorimo o odnosu ljudi i *ostalih* životinja, šta je vrstizam, preispitujemo zašto ljudi često ignorišu sposobnost životinja da misle i osećaju, ukazujemo na neke od potencijalnih razloga za ovakav odnos - želju da se opravda eksploatacija životinja, strah od suočavanja sa sopstvenim strahom od smrti, ideološke i religiozne motive, itd. Pričali smo o tome šta nam psihološka istraživanja (u svetu i kod nas, ona koja su sprovodili drugi istraživači i ona koja je Marija sprovodila i na kojima temelji svoju knjigu) govore o tome kada su ljudi spremni da se žrtvuju za životinje, u kojoj meri ljudi različito percipiraju svog kućnog ljubimca u odnosu na životinje koje se koriste u ishrani, šta ljudi znaju o stvarnim mentalnim i emocionalnim kapacitetima životinja, i mnogim drugim temama vezanim za ovu oblast istraživanja i probleme kojima se ona bavi. Usput, na kraju, pričali smo malo i o predstavama odnosa ljudi i životinja u pop kulturi, pre svega u filmovima i serijama, i dali i neke preporuke! Za promenu, u ovoj epizodi Dušan ima pojačanje! Gošća-voditeljka je Ognjenka Lakićević.  Knjigu "Psihologija odnosa ljudi i (ostalih) životinja" možete poručiti od Fakulteta za medije i komunikacije na linku https://knjige.fmk.edu.rs/product/psihologija-odnosa-ljudi-i-ostalih-zivotinja/ ili je kupiti u svim bolje opremljenim knjižarama. Support the show

Male boginje u 2023. godini? Zar protiv malih boginja (odnosno Morbili virusa) ne postoji efikasna vakcina i zar male boginje nisu maltene iskorenjene iz čovečanstva?Nažalost, uprkos jako efikasnoj i efektivnim kombinovanim vakcinana koje postoje decenijama unazad (MMR ili MMRV vakcine), nisu. Pritom, ne samo što nisu iskorenjene, nego su epidemije ponovo počele da se pojavljuju, jer je obuhvat vakcinacije mali, počev od dokazane prevare i podvale Endrjua Vejkfilda u časopisu Lanset iz 1998. godine, do antivakcinacijskih pokreta i stavova koji su procvetali u javnosti tokom pandemije SARS-Cov-2 korona virusa u poslednjih par godina. Još pre godinu dana bilo je jasno da je samo pitanje vremena kada će se u Srbiji pojaviti epidemija malih boginja, bolesti koja dovodi do jako teških komplikacija i velike smrtnosti, pogotovo kod dece, a koja je iskorenjiva vakcinom koja postoji i obavezna je u programu vakcinacije. Međutim... u trenutku snimanja ove epizode, po poslednjim informacijama sa Instituta za javno zdravlje Srbije ("Batut") od 22. 2. 2023. godine, zvanično je registrovano 39 slučajeva zaraze. U ovoj epizodi smo pričali o malim boginjama i morbili virusu, vakcinaciji i zaštiti od ove (i drugih zaraznih bolesti), MMR vakcini i epidemijama malih boginja. Pričali smo i o kovidu i imunologiji generalno, o tome kako funkcioniše ljudski imuni sistem, kako se bori sa virusima i na koji način radi kada je stečen preživljavanjem zarazne bolesti, a kako vakcinacijom, kako generalno, tako i u konkretnim slučajevima koronavirusa SARS-CoV-2 i Morbili virusa. Pričali smo naširoko i o procesu imunizacije stanovništva, regulativama, obaveznoj vakcinaciji, o iskorenjivanju bolesti i virusa iz ljudske populacije, u opštem smislu, ali i konkretnije u slučaju bolesti malih boginja, govorili o tome zašto i kada treba primiti prvu, a kada drugu dozu MMR vakcine, koliki treba da bude obuhvat vakcinacije da bi se suzbile epidemije i da bi se male boginje iskorenile, itd.  Gošća je bila doc. dr Emina Milošević, imunološkinja sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu. Support the show

Dugo životinjski i biljni ostaci na arheološkim lokalitetima i u arheološkim istraživanjima nisu dobijali adekvatnu pažnju i nije se dovoljno shvatala vrednost koju imaju u jednoj celovitoj perspektivi koju daje arheologija kada se bavi životom u prošlosti. U ovoj epizodi smo pričali o mnogim zanimljivostima bioarheologije, a posebno arheozoologije i arheobotanike, odnosno arheologije životinja i biljaka u kontekstu istraživanja prošlosti ljudi i odnosa ljudi sa životinjama, biljkama, prirodom i divljim svetom. Gosti su nam bili Dimitrije Marković i Amalia Sabanov, doktoranti i mladi istraživači sa Filozofskog fakulteta, sa Odeljenja za arheologiju i iz Laboratorije za bioarheologiju, i članovi tima projekta Archaeowild.Pričali smo o tome šta su arheozoologija i arheobotanika, kakve sve životinjske i biljne ostatke pronalazimo na arheološkim lokalitetima, kako se bavimo iskopavanjem i analizama, kao i šta sve možemo (i šta ne možemo) da zaključimo na osnovu podataka koji se tim procesom prikupe. Razgovarali smo o tome šta sve i kako možemo da zaključimo o ekonomiji u prošlosti, o pripitomljavanju životinja, domestifikaciji biljaka, poljoprivredi, ishrani, odeći, ritualima u kojima su životinje i biljke (više životinje, manje biljke) igrale ulogu u prošlosti, na koji način su se ljudi i ljudska društva u prošlosti odnosila prema domaćim, a na koji prema divljim životinjama i biljkama, kao i kako je to u dugačkom periodu Holocena u poslednjih 11 hiljada godina uticalo na biodiverzitet, životnu sredinu i ekologiju, ali i obrnuto -- kako su biodiverzitet i životna sredina uticale na razvoj ljudskih društava i odnosa prema biljkama i životinjama. A sve to kroz razgovor o ostacima koji se nalaze u zemljištu, u različitim slojevima, grupisani ili rasprostrti širom lokaliteta, i prostorno i vremenski, koje pažljivim prikupljanjem i različitim savremenim analizama bioarheolozi istražuju u ovom interdisciplinarnom polju.Govorili smo i o nekim trenutnim istraživanjima o odnosima ljudi i divljeg sveta tokom celog dugačkog perioda Holocena, kojim se tim projekta Archaeowild bavi, o istoriji konflikta i suživota ljudi i divljih životinja i biljaka na Balkanu. Projekat je finansiran od strane Fonda za nauku Republike Srbije u okviru programa IDEJE.Pratite projekat Archaeowild preko sajta, Facebooka ili Instagrama. Uz ovu epizodu ide i mala lista preporuka za dalje čitanje o nekim od tema koje smo pomenuli tokom razgovora, a koja će biti dostupna uskoro. Support the show

Šta je psihijatrija i kako gleda na depresiju kao jedan od najučestalijih problema mentalnog zdravlja? Kako se uspostavlja dijagnoza depresije, šta su simptomi i na koji način je ovaj sistem uspostavljen, koje su mane i šta je razlika između "imam depresiju" i "imam dijagnozu depresije"? Gde je granica između tuge i depresije? Kako nastaje depresija i šta su uzroci? Kada patalogizujemo normalna ljudska osećanja i zašto je to izazov za savremenu psihijatriju? Gost u ovoj epizodi bio je dr Milutin Kostić, specijalista psihijatrije, šef Dnevne bolnice za odrasle na Institutu za mentalno zdravlje i docent na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Govorili smo o problemima sa kojima se psihijatrija kao oblaste medicine i istraživačka oblast susreće u dijagnostici i lečenju depresije, različitim vrstama uslovljenosti u dijagnostifikovanju depresije (od geografskih i kulturnih do klasnih), o biohemijskoj osnovi depresije i "biologizaciji" psihijatrije, o problemima popularne serotoninske hipoteze, kao i kako sve to utiče na same osobe koje imaju dijagnozu depresije kada se nađu u kontekstu traženja pomoći ili lečenja, ali i na koji način se depresija leči antidepresivima, kako oni rade, i šta su sve problemi u ovoj oblasti, naročito kada se depresija "ponovo javi".Na kraju, dotakli smo se i konteksta u kom se o depresiji podučava u na fakultetima i šta je sve tu problematično, kao i šta nam neka od istraživanja govore o tome. Kroz celu epizodu možete slušati o depresiji i tome kako se psihijatrija bavi depresijom, ali mnoga pitanja kojih smo se dotakli ujedno su i pitanja kritičkog pristupa koji se naziva antipsihijatrija, a mogu se postaviti i u kontekstu (nekih) drugih mentalnih oboljenja. Milutin je i deo tima koji kreira i vodi podcast "Dva i po psihijatra" i ukoliko vas zanimaju teme vezane za mentalno zdravlje, psihijatriju, istraživanja mentalnog zdravlja i priče iz kliničke prakse, pratite ih na Facebooku, Instagramu ili preko njihovog YouTube kanala. Takođe, Milutin vodi i blog "Psihijatar" koji možete naći na adresi https://psihijatar.rs, a gde možete pronaći razne članke o temama o kojima smo u emisiji pričali, ali i o mnogim drugim temama koje nismo stigli da obradimo. A ako vas zanimaju detalji rada "Shaping Future Doctors' Minds: Effects of Biological and Social Model on Medical Students' Views on Depression" koji smo pomenuli na kraju, a koji je vezan za percepciju depresije kod studenata medicine, možete ga pročitati ovde.Detalje o tome zašto ne možemo da kažemo da je serotoninska hipoteza potvrđena možete pročitati u analizi na blogu "Measurement, modeling and complexity of mental health" koji vodi dr Eiko Fried, ovde.Support the show

U ovoj epizodi Radio Galaksije pričamo o vršnjačkoj saradnji i rešavanju problema kroz vršnjačku saradnju, a sve to u kontekstu obrazovanja i toga kako se psihologija obrazovanja bavi ovim pitanjima. Gosti su članovi istraživačkog tima projekta PEERSolvers, istraživači saradnici sa Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu: Kristina Mojović Zdravković, Tijana Nikitović i Jovan Ivanović. Pričali smo o psihologiji obrazovanja, o različitim primenama psiholoških znanja u obrazovanju, a posebno o tome kako se psihološka znanja i metodologija primenjuju kada želimo da odgovorimo na pitanja vezana za rešavanje problema kroz vršnjačku saradnju u učionici, u obrazovnom sistemu. Naši gosti se kroz projekat PEERSolvers koji je finansiran od strane Fonda za nauku Republike Srbije kroz program IDEJE bave upravo ovim temama i pokušavaju da daju konkretne odgovore na pitanje da li i kako možemo naučiti tinejdžere da sarađuju i kroz saradnju bolje rešavaju probleme iz obrazovnih programa, odnosno kako da kvalitetnije uče kroz kolaborativno rešavanje problema.Pričali smo o različitim aspektima istraživanja, od toga kako ličnost utiče na ishode kolaborativnog rešavanja problema, preko toga na koji način su sposobnosti poput emocionalne inteligencije i socioemocionalnih kompetencija važne u ovom procesu, na koji način razmena znanja, iskustava i ideja u celom procesu utiče na ishod rešavanja problema, kao i kako različiti resursi, što digitalni što ljudski, doprinose uspešnosti (ili neuspešnosti) kolaborativnog rešavanja problema. Na kraju, govorili smo i tome kako se sve ovo može primeniti u konkretnom obrazovnom sistemu u Srbiji, kao i šta nam govore dosadašnja istraživanja sa terena i iskustva iz učionica sa učenicima i nastavnicima škola koje učestvuju u istraživanju, o tome kako srednjoškolci sarađuju i koliko uspešno rešavaju probleme kroz saradnju. Ukoliko želite da pratite ili saznate više o projektu PEERSolvers, njihov sajt je http://peersolvers.f.bg.ac.rs, a ima ih i na društvenim mrežema, pod nazivom PEERSolvers.  Support the show

Drugi deo razgovora o antimateriji. Dr Saša Dujko sa Instituta za fiziku u ovoj epizodi govori o astrofizičkim izvorima antimaterije, konkretno pozitrona, o oblastima galaksije, astrofizičkim objektima i procesima važnim za fiziku pozitrona, govori o asimetriji barionske materije i antimaterije u Univerzumu i nekoliko potencijalnih rešenja ovog problema, a pričali smo i o konkretnijim istraživanjima antimaterije kojima se bave naučnici sa Instituta za fiziku Beograd. Ukoliko ste propustili da odslušate prvi deo priče o antimateriji, možete ga poslušati na svim platformama za slušanje podcasta ili direktno na linku: https://www.buzzsprout.com/708018/12063960 Support the show

U ovoj epizodi smo razgovarali o otkriću antimaterije, o Dirakovoj jednačini i otkriću pozitrona, o kreiranju parova čestica-antičestica, o anihilaciji, pozitronijumu, egzotičnim atomima, o mnogobrojnim eksperimentima sa antimaterijom, sintezi i spektroskopiji atoma antivodonika, detekciji antimaterije na Međunarodnoj svemirskoj stanici, ali i nekim primerima antimaterije u popularnoj kulturi poput pogona na antimateriju u TV seriji Star Trek ili antimaterijskoj bombi iz filma Anđeli i demoni. Gost je bio dr Saša Dujko sa Instituta za fiziku Beograd.Support the show

Tema ove epizode su okeani u kontekstu klimatologije, a pričali smo o ulozi koju okeani imaju kao deo klimatskog sistema Zemlje, o geološkoj/klimatološkoj istoriji okeana na Zemlji, o tome kako se klimatologija bavi okeanima, o različitim fizičkim, hemijskim i klimatološkim varijablama kojima opisujemo okeane, o dinamici fluida, modelovanju okeana, posmatranjima, merenjima i procenama različitih klimatskih parametara, o okeanskim strujama, o uticajima globalnog zagrevanja na okeane, o okeanskom ledu, topljenju okeanskog leda, zagađenju okeana, mikroplastici i ostalim zagađujućim materijama u okeanima, itd. Gost je bio prof. dr Vladimir Đurđević, redovni profesor na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Support the show

Da li postoje vanzemaljci? Da li postoji (inteligentan) život na drugim mestima u Svemiru? Da li smo sami u Svemiru? Ako postoji toliko mnogo mesta u našem prostorno-vremenski bliskom Svemiru, kako to da još uvek nismo naišli na tragove ili ostatke postojanja "vanzemaljaca" i "vanzemaljskih civilizacija"? Ili, u još poznatijoj i kratkoj formulaciji: gde su svi? Ovo je u suštini glavno pitanje problema koji nazivamo Fermijev paradoks ili, u varijanti "jakog Fermijevog paradoksa", problem Velike tišine.  U ovoj epizodi smo malo pričali o ovim pitanjima, o mnogostrukim aspektima ovog problema i tome zašto je u pitanju jedno od najsloženijih pitanja i izazova u istoriji nauke. Razgovor je i svojevrsni razgovor o knjizi "Velika tišina" dr Milana M. Ćirkovića, koju je na našem jeziku nedavno objavila izdavačka kuća Heliks, a u originalnom naslovu "The Great Silence" pre četiri godine Oxford University Press. Gost je bio, naravno, dr Milan M. Ćirković. Support the show

Tema ove epizode je široka, pričamo o neandertalcima i arheološkim istraživanjima paleolita, pogotovo na području centralnog Balkana i u Srbiji. Genetička istraživanja su nedvosmisleno pokazala da je u paleolitu bilo mešanja između anatomski savremenih ljudi (Homo Sapiens) i neandertalaca (Homo Neanderthalis), i o tome možete čuti više u jednoj od prethodnih epizoda Rario Galaksije, ovde. Međutim, kada je u pitanju arheologija paleolita, ključna pitanja još uvek nemaju odgovore. Još su otvorena pitanja poput toga kako se interakcija između neandertalaca i anatomski savremenih ljudi dešavala u dugačkom periodu, od pre oko 400 godina do pre oko 40 hiljada godina, kao i koliko je kontakt sa neandertalcima mogao da utiče na konačno uobličavanje modernog ponašanja, te koliko je pojava modernog čoveka mogla da utiče na izumiranje neandertalaca? Gost epizode je bio prof. dr Dušan Mihailović, redovni profesor i upravnik Odeljenja za arheologiju na Filozofskom fakutletu Univerziteta u Beogradu i rukovodilac projekta NEEMO (Neanderthal and early modern human interactions in the central Balkans). Razgovarali smo o tome kako arheologija istražuje paleolit, šta znamo o neandertalcima i kako smo do tih saznanja došli (od 1856. godine u pećini Neandertal u Nemačkoj pa do danas), kakva su se istraživanja vršila na području Balkana, šta su najnovija istraživanja u ovoj oblasti, kako se došlo do otkrića prvog fosila neandertalaca na području Srbije, u pećini Mala Balanica, koji je ujedno i najstariji otkriven fosilni ostatak hominina na području Istočne Evrope (star preko 300 000 godina), kao i kakvih sve još otkrića ima u pećinama u Srbiji i šta nas sve još očekuje kroz istraživanja koje istraživački tim projekta NEEMO sprovodi. Pričali smo o tome kako izgleda jedan proces arheoloških iskopavanja paleolitskog lokaliteta, kao i kako izgleda proces zaključivanja i istraživanja uz uzimanje u obzir mnoštva drugih disciplina i znanja specijalizovanih interdisciplinarnih oblasti poput paleobotanike, paleoklimatologije, paleogeografije, paleoantropologije, arheogenetike, itd. Ukoliko vas zanima da o paleolitu na centralnom Balkanu više čitate, tu je i istoimena knjiga koju je profesor Mihailović napisao, a koju možete naći na sajtu Srpskog arheološkog društva: "Paleolit na centralnom Balkanu". A tu su i raznovrsni radovi istraživačkog tima NEEMO projekta, koje možete pronaći ovde.  Projekat NEEMO je finansiran od strane Fonda za nauku Republike Srbije. Support the show

Meteorologija je, verovali ili ne, jako mlada kao nauka, ali ima veoma dugačku i zanimljivu istoriju. Od kad postoji poljoprivreda, ili mitovi o apokalipsi, velikom potopu, smakovima sveta i slično, postoji i potreba da se beleže nekakvi podaci o vremenu i vremenskim prilikama, te da se iz tih podataka zaključi nešto korisno za svakodnevni život ili, ponekad, da se odgovori na to večito pitanje "Kad će smak sveta?". U antičko doba, Aristotel je objavio Meteorologiju i tako stvorio to ime pod kojim danas poznajemo mnoge složene naučne metodologije, mnoga znanja o klimatskom sistemu naše planete, mnoge prediktivne modele, mnoštvo složenih interdisciplinarnih oblasti u kojima se različiti istraživači bave vremenom, klimom i uticajem na društvo u najširem mogućem kontekstu. Naš gost u ovoj emisiji bio je prof. dr Vladimir Janković, koji se na Univerzitetu u Mančesteru u Velikoj Britaniji već par decenija bavi istorijom i filozofijom nauke, a pre svega istorijom meteorologije. U ovoj epizodi pričali smo o tome šta je meteorologija, kako su se meteorologijom bavili ljudi od samih početaka civilizacije do danas, na koji način se metodologija menjala, kada se meteorologija profilisala kao nauka u savremenom smislu, šta je bio okidač za tu revoluciju, kako su i kada nastali merni instrumenti bez kojih danas ne možemo da zamislimo meteorologiju (na primer, termometar, barometar i slično), itd... Support the show

U ovoj epizodi nam je gošća bila prof. dr Ana Milošević, istraživačica iz Laboratorija za razvojne neuronauke i genetiku na Univerzitetu Rockefeller u Njujorku, i gostujuća profesorka na Odeljenju za psihologiju Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu.Ana se bavi depresijom i mnogim drugim mentalnim oboljenjima i neurodegenerativnim bolestima i sindromima, ali na ćelijskom i subćelijskom nivou, na životinjskim modelima i sa miševima, u okviru oblasti koja se zove neurogenetika.U ovoj epizodi smo razgovarali o tome na koji način neuronaučnici istražuju depresiju i kakvu ulogu u svemu tome igraju genetički faktori, kako zaključujemo o tome koji geni i proteini igraju ulogu u pojavi depresije, gde su u svemu tome astrociti i neurotransmiteri u tkivu prefrontalnog koretksa i kako izgleda baviti se neuronaukama i genetikom mentalnih fenomena na životnjskim modelima. Pričali smo o tome kako u ovoj oblasti izgleda rad sa miševima u laboratoriji, kako se istražuje njihovo ponašanje koje povezujemo sa depresijom i na koji način se sve te kockice sklapaju u dubinsko razumevanje ovih procesa. Takođe, dotakli smo se i tema vezanih za otkrivanje novih terapija za lečenje ovih bolesti i sindroma. Support the show

U ovoj epizodi smo pričali o primenama mašinskog učenja u oblasti medicine i zdravstva, a gost je bio Ognjen Milićević, sa Instituta za medicinsku statistiku i informatiku Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, bioinformatički istraživač u GenieUs Genomics i Machine Learning Tech Lead u kompaniji HTEC Group. Ognjen je takođe i kolega podcaster i ima svoj podcast Baš dobra priča.Pričali smo o različitim domenima i važnim i izazovnim problemima na koje se mašinsko učenje u medicini može primeniti. Pričali smo o radiološkim problemima i korišćenju veštačke inteligencije (AI) i mašinskog učenja (ML), kako i kompjuterske vizije (en. computer vision) pri čitanju, segmentaciji, detekciji, klasifikaciji različitih objekata i karakteristika različitih vrsta radioloških, histopatoloških i drugih slika i snimaka u medicinskim dijagnostičkim metodama. Čućete razne primere, poput toga kako koristimo ML kada želimo da detektujemo ćelije raka na histopatološkim snimcima. Tu su i razna pitanja poput toga kada i kako koristimo i NE koristimo ML algoritme i alate u medicini, gde jesu i gde nisu implementirani u softvere i uređaje za medicinsku dijagnostiku itd, i zašto nisu? Govorili smo malo i o obazrivosti i otporu prema uplivu savremenih tehnologija u dijagnostici itd. Pričali smo i o tome na koji način se modeli, bili oni empirijski i ljudski ili računarski i AI modeli, evaluiraju i na koji način se bavimo uspešnošću modela i predikcija u dijagnostici ili terapiji. Govorili smo o varijabilitetu u medicinskim podacima i intrinsičkim  nesavršenostima dijagnostike i terapije, kao i o nesavršenostima algoritama mašinskog učenja i na koji način možemo da unapredimo našu medicinu uz svest o tome. Pokrenuli smo i pitanja tehničkog, ML/AI i bioinformatičkog obrazovanja i pismenosti na studijama medicine i značaja te vrste pismenosti. Na kraju, govorili smo i o mnoštvu inovacija koje dolaze od mnogobrojnih startup kompanija i o tome na koji način one mogu da unaprede medicinu, kao i kakve opasnosti i rizike nose sa sobom. Support the show

U ovoj epizodi smo pričali o evoluciji ljudske vrste i srodnih grana drveta života, a sve to kroz prizmu evolucione genetike i u svetlu ovogodišnje Nobelove nagrade za fiziologiju i medicinu, koja je za "otkrića koja se tiču genoma izumrlih hominina i ljudske evolucije" dodeljena švedskom evolucionom genetičaru Svanteu Paabu. Gošća je bila prof. dr Biljana Stojković, redovna profesorka na Biološkom fakultetu.Pričali smo o tome na koji način se naučnici bave genetičkim istraživanjima evolucije čoveka, kakav je bio put otkrića srodnosti i mešanja između anatomski savremenog čoveka, neandertalaca, denisovaca i ostalih hominina, za šta je tačno dodeljena Nobelova nagrada ove godine, kako se razvijala tehnologija sekvenciranja i kako možemo na osnovu analize genetičkog materijala da zaključujemo o evoluciji čoveka (i vrsta generalno) i kakvu je ulogu u svemu tome imao Svante Paabo, kao i šta nas sve dalje čeka od neodgovorenih pitanja i zanimljivih problema u oblasti evolucione genetike čoveka. Support the show

U ovoj epizodi pričali smo o solarnim teleskopima i posmatranju Sunca, kroz razgovor o najvećem solarnom teleskopu na svetu - teleskopu DKIST (Daniel K. Inouye Solar Telescope)!Gost je bio doc. dr Ivan Milić sa Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta u Beogradu i sa Astronomske opservatorije Beograd.Pričali smo o tome zašto i kako posmatramo Sunce, zašto nam je potreban ovakav ogroman teleskop, zašto i kako postižemo bolju prostornu i vremensku rezoluciju u posmatranju Sunca, kako funkcioniše DKIST i kako funkcionišu njegovi instrumenti i šta se dešava sa svetlošću sa Sunca pri prolasku kroz teleskop i njegove instrumente, ali i kako funkcionišu solarni teleskopi generalno.Pričali smo o tome kako se Sunčeva svetlost analizira uz pomoć instrumenata na DKIST-u i šta sve novo možemo da saznamo o Suncu uz pomoć ovog ogromnog teleskopa: šta i kako možemo da saznamo o slabim magnetnim poljima, o magnetnim poljima na malim skalama, o finoj strukturi sunčevih pega, o magnetnim poljima u koronalnim petljama i mnogim drugim aktuelnim problemima kojima se fizika Sunca danas bavi.Support the show

U ovoj epizodi smo u gostima imali prof dr. Katarinu Zeljić, vanrednu profesorku sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, čija je oblast istraživanja i nastave (između ostalog) medicinska genetika.Sa Katarinom smo pričali o primenama (molekularne) genetike u medicini, pre svega u dijagnostici, tipovima genetičkih bolesti i sindroma, o tome kako naučnici i lekari analiziraju genetički materijal čoveka, o broju hromozoma i pojavama da neki ljudi imaju manje ili više hromozoma od normalnog broja, o sindromima i bolestima koji su posledica tih pojava, o njihovom lečenju, pričali smo i o istraživanjima prenatalnog genetičkog materijala (genetičkog materijala još nerođenih beba), itd.Pričali smo o bolestima uzrokovanim promenama samo jednog gena (monogenske bolesti) i njihovom nasleđivanju, o prenošenju monogenskih bolesti ukrštanjem u srodstvu, itd. Naravno, govorili smo o jednoj od najpoznatijih monogenskih bolesti, hemofiliji. Uz sve ovo, bavili smo se i time kako se genske bolesti dijagnostifikuju i time kakvu ulogu genetičari igraju u tom procesu. Pričali smo i o multifaktorskim bolestima, bolestima uzrokovanim mutacijama DNK koja se nalazi u mitohondrijama, itd.Support the show

U ovoj epizodi pričali smo o kosmologiji i strukturama na velikim skalama. Koliko su te skale velike i kako su predstavljene strukture? Koliko daleko u prostoru i vremenu možemo da posmatramo svemir?Govorili smo o teoriji kosmoloških fluktuacija i posmatranjima mikrotalasnog pozadinskog zračenja (CMB). Od toga šta su uopšte fluktuacije i kako ih otkrivamo, do ispitivanja njihovih uzroka. Koji procesi do njih dovode i, ako ti procesi nisu slučajni, šta ih uzrokuje? Osvrnuli smo se i na istorijski razvoj kosmologije, od otkrića širenja svemira krajem 30ih godina prošlog veka do današnjih istraživanja. Kako su određeni kosmološki parametri iz CMB, a kako kroz mapiranje galaksija i da li su dobijeni rezultati u saglasnosti? Kako se energija vakuuma menja u toku vremena i kako utiče na širenje svemira? Da li na širenje svemira utiču tamna materija, barionska materija i zračenje i kako su se ovi uticaji menjali kroz evoluciju?Priču smo zaokružili posmatračkim projektima koji su u toku i od kojih se očekuju nova otkrića. Koji instrumenti se danas koriste za merenje polarizacije mikrotalasnog pozadinskog zračenja, koji za spektroskopska posmatranja galaksija, a koji su tek u izgradnji? Tu je i par preporuka za čitanje! Gost je bio dr Marko Simonović (CERN). Support the show

Ove godine smo slavili 80. rođendan Brendona Kartera, teorijskog fizičara koji je puno doprineo razvoju opšte teorije relativnosti, a posebno fizike crnih rupa. Njegova je čuvena teorema da "crne rupe nemaju dlake", na primer. Međutim, još jedan od njegovih velikih doprinosa nauci je čuveni ANTROPIČKI PRINCIP i skladno njemu, Karterov antropički argument. U ovoj epizodi smo pričali o antropičkom principu/načelu, pogotovo u kontekstu astrobiološke evolucije i u kontekstu nastanjivosti u Svemiru, posebno u kontekstu galaktičke nastanjivosti. Pričali smo i o antropičkom načinu rasuđivanja u nauci, o antropičkim predviđanjima i nekim drugim primenama antropičkog načina razmišljanja i antripičkog načela, u kosmologiji, kvantnoj kosmologiji, u teorijama o poreklu hemijskih elemenata, geonaukama i planetarnim naukama, itd. Antropički princip je bio tema jedne od prvih epizoda Radio Galaksije, još davne 2008. godine, ali snimak te epizode je, nažalost, nepovratno izgubljen. Zato u ovoj epizodi pokušavamo da ispravimo taj propust iz davnih dana Radio Galaksije i vratimo vam priliku da čujete više o antropičkom principu! Gost je bio dr Milan M. Ćirković sa Astronomske opservatorije Beograd. Support the show

Tema u ovoj epizodi ima mnogo, ali sve su zanimljive metodološke crtice o arheologiji i metodu u arheologiji, pogotovo u kontekstu arheologije danas. O tome šta je arheologija i kako izgleda baviti se arheologijom, šta su dobre, a šta loše prakse, koliko je i na koji način važan kontekst u arheološkim istraživanjima, kakvi su izazovi razumevanja ideološke obojenosti istraživanja u arheologiji, kako savremeni metodi utiču na razvoj arheologije i arheološkog znanja, i o mnogim drugim temama i problemima savremene arheologije, govorila je prof. dr Monika Milosavljević sa Odeljenja za arheologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Support the show

Šta je tamna materija? Kako je otkrivena? Kako su još krajem 19. veka Lord Kelvin i Poenkare došli do prvih ideja da postoji nedostajuća masa u svemiru koju ne vidimo, a koja nam je neophodna da bismo opisali kretanja zvezda? Šta su rotacione krive galaksija i kako smo na osnovu posmatranja brzina kretanja zvezda u galaksijama zaključili da galaksijama nedostaje masa? Kako je na osnovu upoređivanja vidljive i dinamičke mase Fritz Zwicky došao do sličnog zaključka i kako toj "nedostajućoj masi" dao naziv "tamna materija" 1930-ih godina? Kako je izračunao (i zašto je pogrešio) broj koji nam govori koliko puta više ima tamne materije od vidljive, barionske materije?Šta su nam novo donela radio posmatranja, a posebno posmatranja atomskog vodonika na 21 cm talasne dužine? Kako su Vera Rubin i W. Kent Ford, Jr. otkrili većinu univerzuma i došli do dobrog broja odnosa tamne i vidljive materije?  Na koje još načine možemo da indirektno detektujemo tamnu materiju? Kako smo otkrili njeno postojanje preko gravitacionih sočiva, kako preko anizotropije u kosmičkom mikrotalasnom pozadinskom zračenju i zašto nam anizotropija u CMB-u daje zaključak da je najverovatniji opis Univerzuma onaj koji nudi Lambda-CDM model? Kako MOND ne uspeva da objasni Svemir i zašto je danas paradigma o postojanju tamne materije opšte prihvaćena u nauci? Šta je hladna, a šta topla tamna materija? Kako na čestičnom nivou tragamo za tamnom materijom? Koji su načini indirektne potrage za WIMP-ovima? Kako posmatranjem gama zračenja iz centra Mlečnog puta (ili drugih galaksija) možemo da dođemo do indirektne detekcije tamne materije? Kako tamna materija interaguje međusobno na čestičnom nivou? Koji eksperimenti postoje namenjeni direktnoj detekciji mnogobrojnih kandidata za čestice tamne materije? Sve ovo i još mnogo drugih tema vezanih za tamnu materiju možete čuti u ovoj epizodi Radio Galaksije. Gošća je bila Jovana Petrović, doktorantkinja astrofizike koja se bavi gama zračenjem iz centra Mlečnog puta na Matematičkom fakultetu u Beogradu i game math dizajnom u kompaniji  Playstudios Europe. Support the show

U ovoj epizodi nastavljamo sa pričom o razvoju hardvera i softvera i primenama u svemirskoj industriji. Prošli put smo pričali o Apolo programu, a ovde se priča nastavlja razgovorom o o komunikaciji u svemiru, enkripiciji i dekripciji signala u svemiru, o nekim od najzanimljivijih bug-ova u hardversko-softverskim sistemima na svemirskim misijama i o savremenoj tehnologiji i pristupima koji se koriste u svemirskoj tehnologiji danas, kako u privatnim svemirskim kompanijama poput SpaceX-a, tako i u ostalim institucijama svemirske industrije. Gosti su bili Uroš Milićev i Stevan Golubović. Support the show

U ovoj i narednoj epizodu možete čuti malo više o tehnologiji u Svemiru! Epizode su posvećene hardveru i softveru u svemirskoj industriji, posebno u industriji letova i svemirskih misija. Gosti bili su Uroš Milićev i Stevan Golubović, a u ovom, prvom delu, moći ćete da čujete kako se razvio Apolo program u kontekstu razvoja hardvera i softvera, kakve probleme sa sobom nosi slanje instrumentacije u Svemir, koje smo osnovne lekcije naučili iz tih 60ih i 70ih godina, a sigurno će vam ova epizoda biti i mala i zanimljiva lekcija elektronike i softverskog inžinjerstva, čak i ako ste već u tim vodama.Support the show

Plašimo ih se jer ih ne razumemo, a da bismo to promenili, u ovoj epizodi su nam gosti bili Margareta Lakušić i Vukašin Bjelica, biolozi koji se bave istraživanjem zmija Balkana. Margareta se na doktorskim studijama u okviru Istraživačkog centra za biodiverzitet i genetiku na Univerzitetu u Portu (Portugal) bavi otrovima i otrovnim zmijama sa područja Balkana, a Vukašin se na Biološkom fakultetu u Beogradu bavi funckijskom morfologijom i ponašanjem gmizavaca, kao i njihovom zaštitom na Balkanu.Pričali smo o mnogim temama vezanim za to kako se zmije istražuju, kako se biolozi bave biodiverzitetom zmija, kako se vrši monitoring zmija, u kakvim staništima zmije žive, šta utiče na promene staništa zmija, kako klimatske, ekološke i urbanističke promene utiču na populaciju zmija na Balkanu, kakve sve vrste zmija postoje na Balkanu, kako nastaje otrov kod zmija otrovnica, šta uzrokuje varijacije u otrovu i šta je još važno u istraživanjima zmija otrovnica... Takođe, bilo je reči i o istraživanju neotrovnih zmija poput ribarica i belouški, govorićemo o tome kako se istražuje ponašanje zmija, kako izgledaju poligoni za istraživanje antipredatorskog ponašanja kojim se Vukašin bavi na svom projektu, kao i zašto je važno baviti se tim temama. Naravno, kroz sve ove teme prošli smo u razgovoru sa Margaretom i Vukašinom kroz priču o njihovim istraživanjima i terenskom radu na mnoštvu zanimljivih mesta poput Prespanskog jezera i ostrva Golem Grad, Mokre Gore na Prokletijama i drugim lokacijama na Balkanu na kojima se mogu pronaći kako poskok, šarka i šargan (otrovnice), tako i mnoge druge neotrovne zmije (ribarice, belouške, smukovi, smukulje, šilac). Pričali smo i o zmijama u gradovima, uvek aktuelnoj temi u ovim prolećnim i letnjim mesecima, kako bismo pokušali da ih razumemo i naučimo zašto ih se ne treba plašiti, kao i generalno zašto je važno da se bavimo zaštitom zmija. Linkovi za dalje istraživanje: //// USKORO!Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.Support the show

Stigli smo do 150. epizode i ovaj jubilej obeležavamo epizodom u kojoj imamo čak četvoro gostiju koji se na različite (ali komplementarne) načine bave promocijom arheologije i širenjem svesti o značaju kulturnog nasleđa u Srbiji i regionu. Gosti su nam bili Dimitrije Marković i Maša Bogojević iz fondacije Neozoik, koja je poznata po video formi "Arheološki žurnal", istraživačkim dokumentarnim filmovima o arheologiji (poput filma "Nemački ašov na Kalemegdanu"), arheološkim radionicama za osnovce i srednjoškolce (poput trenutno aktuelnog projekta "Ponovo (ne) radi Vajfertova pivara"), i mnogim drugim aktivnostima u kojima se aktivno bave promocijom i popularizacijom arheologije, ali i problemima loših arheoloških praksi i praksi očuvanja kulturnog nasleđa u društvu. Došla nam je i Maja Miljević-Đajić koja je autorka sajta i stranice Sve o arheologiji, gde možete pronaći stotine članaka o arheološkim istraživanjima i otkrićima kako na području Srbije i regiona, tako i u celom svetu, bloga koji je najsveobuhvatnija kolekcija vesti iz arheologije. Ako želite da pratite nova otkrića u arheologiji i aktuelne vesti sa arheoloških terena, ovo je mesto za to. A tu je i Ivan Jovičić, autor stranice ArcheoSerbia, najpopularnije stranice na društvenim mrežama posvećene arheološkim temama koja kroz jednostavnu formu (slika i kratak ili malo duži tekst) svakodnevno iscrpno i pasionirano predstavlja arhologiju kroz kratke priče o predmetima koje arheolozi iskopavaju, arheološkom kontekstu tih otkrića, kao i važnosti očuvanja kulturnog nasleđa i šteti koju mogu da naprave loše prakse. Pričali smo o svemu čime se ovi sjajni ljudi bave, o arheološkim istraživanjima, o otkrićima, o arheološkim vestima (odabrali su neke od najzanimljivijih otkrića i pričali smo o njima), o dobrim i lošim praksama u popularizaciji i promociji arheologije, o dobrim i lošim praksama u čuvanju kulturnog nasleđa, o problemu divljih kopača, o problemima pseudoarheologa, o arheološkom obrazovanju i samoobrazovanju...  Support the show

Pre nepune dve nedelje, 12. maja, kolaboracija koja stoji iza interferometra Event Horizon Telescope objavila je prvi snimak okoline supermasivne crne rupe u centru naše galaksije, što je ujedno drugi snimak okoline supermasivne crne rupe ikada napravljen (prvo je sniman centar galaksije M87). To je bio povod da pričamo o supermasivnim crnim rupama, Event Horizon teleskopu i ovim snimcima. U ovoj epizodi gost je bio dr Nemanja Martinović (NASA/ADS), a pričali smo o crnim rupama, supermasivnim crnim rupama (SMBH, od SuperMassive Black Hole), okolini crnih rupa, rešenjima jednačina OTR za stacionarne i rotirajuće crne rupe, o računanju mase SMBH u centru Mlečnog puta, o semenima za nastanak SMBH, o vezi između SMBH i evolucije galaksija... U drugom delu emisije govorili smo o posmatranjima SMBH, o interferometriji i Event Horizon teleskopu (EHT), o snimcima M87 i centra naše galaksije (Saggitarius A*), magnetohidrodinamičkim simulacijama u opštoj relativnosti i tom zašto su važne za posmatranja kojima se bavi EHT, o rezultatima koji su važni za razumevanje mnogih tema u astrofizici, o budućim istraživanjima i odgovorima na pitanja koja posmatranja EHT-a danas omogućavaju. Neki predlozi za dalje čitanje i slušanje: Radio Galaksija #19: Crne rupe (dr Milan M. Ćirković) [04-03-2009]Press release kolaboracije Event Horizon TelescopeAstrobites članak o snimku Sgr A*: [prvi deo], [drugi deo]Prvi rezultati objavljeni u naučnim časopisimaAstrobites članak o snimku M87*Radio Galaksija #113: Kako galaksije umiru? (dr Samir Salim) [23-11-2020], priča o izračunavanju mase supermasivne crne rupe u centru Mlečnog putaUkoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.Support the show

U ovoj epizodi Radio Galaksiji imamo dve gošće sa Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i iz Laboratorije za istraživanje individualnih razlika (LIRA).U gostima su nam bile prof. dr Iris Žeželj i doc. dr Danka Purić, a pričali smo o istraživanjima upitnog i problematičnog zdravstvenog ponašanja, psihološkim osnovama sklonosti ka verovanju i praktikovanju tradicionalne, alternativne i komplementarne medicine i mnogim drugim temama kojima se Iris i Danka sa ostalima iz tima bave kroz projekat Reason4Health. Govorili smo o analizi sadržaja medijskih napisa o tradicionalnoj, komplementarnoj i alternativnoj medicini, rezultatima koje je ovaj tim dobio kroz fokus grupe sa lekarima i fokus grupe sa praktičarima alternativne medicine, ali i budućim temama poput istraživanja zdravstvenog ponašanja pacijenata, njihovog odnosa prema alternativnoj medicini, upitnom ponašanju nepridružavanja zdravstvenim savetima i tretmanima. Naravno, pošto nam je važno da pričamo i o metodologiji i pošto stalno postavljamo pitanje "Kako se istražuje?", pričali smo i o tome na koji način se ovakva pojava u psihologiji istražuje, tj. kakve se sve metode i instrumenti koriste da bi se došlo do merljivih informacija o zdravstvenom ponašanju. Na kraju, razgovarali smo o tome kako iracionalni mentalni sklop (sistem iracionalnih obrazaca mišljenja i iracionalnih uverenja) može da predstavlja važan faktor za sklonost ka upitnim i problematičnim zdravstvenim ponašanjima, kao i svojevrsnu poveznicu između psiholoških dispozicija poput sklonosti prepoznavanja pravila tamo gde ih nema, a konačno i kako se ta saznanja mogu iskoristiti da se to stanje u društvu promeni.  Linkovi za dalje istraživanje: projekat Reason4Healthprojekat Reason4Health na Open Science Framework platformi (izveštaji, rezultati, itd)Izveštaj sa fokus grupa sa interesnim grupamaLaboratorija za istraživanje individualnih razlika (LIRA)Support the show

U Radio Galaksiji je kroz rubriku "Jedan pisac, jedna knjiga!" do sada predstavljeno preko 90 pisaca i knjiga! Ideja je bila da se napravi svojevrsni interkulturni dijalog između nauke i umetnosti kroz radijski razgovor, i da se u takvom prostoru pokrenu neke od tema o kojima valja svakoga dana pomalo misliti, kao i da se prodube čitalačka interesovanja i proširi književni (i generalno literarni) ukus slušalaca, da se ponudi jedan Radio Galaksiji svojstven pogled na čitanje i književnost. Ova arhivska epizoda predstavlja kolaž 9 izabranih pisaca i knjiga, 9 kratkih razgovora o književnim delima i autorima, izbor koji dosta dobro oslikava celokupnu "policu" koju smo napravili u rubrici "Jedan pisac, jedna knjiga!". Pripremili smo vam razgovore o sledećim piscima i njihovim delima: Italo Kalvino, "Ako jedne zimske noći neki putnik"Hulio Kortasar, "Školice"Danilo Kiš, "Čas anatomije"Konstantin Kavafi, "70 pesama"Anatol Frans, "Ostrvo pingvina"Kurt Vonegat, "Kolevka za macu"Frederik Pol, "Kapija"Den Simons, "Hiperion"Ursula Legvin, "Stara muzika i robinje"Mali razgovori o autorima, o njihovim knjigama, a sve to uz odabrane odlomke. Uživajte! A ako želite da čujete još ovakvih kratkih razgovora, zapratite naš kanal na YouTube-u i uključite obaveštenja (tj. kliknite na ono zvonce, ring-a-bell). Tokom narednih nedelja ćemo postavljati izdvojene segmente "Jedan pisac, jedna knjiga", da ne morate da kopate po starim epizodama, premotavate i tražite ih. Stay tuned! Ovde: http://youtube.com/radiogalaksijaUkoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.Support the show

U februaru 2012. godine, dr Milan M. Ćirković je napravio mini serijal sastavljen od dve epizode posvećen biološkom velikom prasku: Kambrijskoj eksploziji! Ovaj snimak predstavlja objedinjene delove u kojima se razgovaralo o tome. Emisiju je vodila Marija Nikolić. Support the show

U ovoj epizodi Radio Galaksije bavili smo se Arktikom! Pričali smo o arktičkom ledu, stvaranju i topljenju leda, jezercima na arktičkom ledu i fizici koja ih opisuje. Gost je  bio dr Predrag Popović sa Instituta za fiziku Zemlje iz Pariza. Ako vas zanima kako se geofizičari bave Arktikom, kako se fizičkim modelima može opisati evolucija arktičkih jezeraca na ledu, problem koji značajno utiče na lokalni arktički sistem i određuje globalne parametre za globalne modele klimatskih promena, poput albeda, recimo, poslušajte ovu epizodu. Pričali smo o problemima istraživanja leda na Arktiku, fizici procesa nastajanja leda i topljenja leda, stvaranja jezeraca, njihovim oblicima, distribuciji po veličini, kao i kako kritična granica perkolacije (saznaćete u emisiji šta je to ;) ) kontroliše evoluciju jezeraca tokom vremena. Govorili smo o modelima koji opisuju raspodelu jezeraca i njihovu evoluciju, kao i kako je dobijena analitička zavisnost koja nam određuje globalne parametre važne za globalne klimatološke modele i posmatranja Arktika na osnovu lokalnih i malih struktura jezeraca i njihove povezanosti na ledu Arktika. Takođe, pričali smo i o ubrzavanju topljenja arktičkog leda stvaranjem jezeraca i značaju ovog procesa za globalne klimatske promene i globalno zagrevanje. Ako vas zanimaju detalji, možete više pročitati u Peđinom doktoratu i u radovima: Popovic, P., 2020. Idealized Models of Arctic Sea Ice Melt Ponds.Popović, P., Cael, B.B., Silber, M. and Abbot, D.S., 2018. Simple rules govern the patterns of Arctic sea ice melt ponds. Physical review letters, 120(14), p.148701.Popović, P., Silber, M.C. and Abbot, D.S., 2020. Critical percolation threshold restricts late‐summer Arctic sea ice melt pond coverage. Journal of Geophysical Research: Oceans, 125(8), p.e2019JC016029.Popović, P., Finkel, J., Silber, M.C. and Abbot, D.S., 2020. Snow topography on undeformed Arctic sea ice captured by an idealized “snow dune” model. Journal of Geophysical Research: Oceans, 125(9), p.e2019JC016034.Macdonald, G.J., Popović, P. and Mayer, D.P., 2020. Formation of sea ice ponds from ice-shelf runoff, adjacent to the McMurdo Ice Shelf, Antarctica. Annals of Glaciology, 61(82), pp.73-77.Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. Support the show

U ovoj epizodi smo pričali o primenama mašinskog učenja i veštačke inteligencije u astronomiji i astrofizici, a gošća je bila dr Aleksandra Ćiprijanović iz Fermilaba. Pričali smo o obradi podataka u astronomiji i astrofizici, velikim podacima ("big data"), mašinskom učenju, dubokom učenju, veštačkoj inteligenciji, neuralnim mrežama i tome kako nam pomažu u astronomiji i astrofizici, kada imamo preveliku količinu podataka i previše kompleksne probleme. Govorili smo o mnogim problemima kod kojih mašinsko učenje igra veliku ulogu u astronomiji: detekciji signala i šuma, klasifikaciji objekata, parametrizaciji spektara, analizi vremenskih serija, grupisanju objekata, razlučivanju objekata, detekciji artefakata na CCD čipovima, itd... U poslednjem delu emisije ćete moći da čujete čime se Aleksandra trenutno bavi na svom postdoc-u u Fermilabu, a to je adaptacija domena za deep learning modele u istraživanju sudara galaksija (kako da prilagodimo deep learning modele da rešavaju i probleme za koje nisu napravljeni inicijalno?). Support the show

Tema ove epizode je struktura zvezda, ali u širem kontekstu i kompletnija priča o samoj fizici zvezda. Pričali smo o tome šta su zvezde i kako ih astrofizičari opisuju, koje se jednačine i modeli koriste za osnovno modelovanje strukture zvezda u astrofizici, koji su fizički parametri najvažnije karakteristike zvezda, koji su osnovni fizički principi strukture zvezda i kako je sve to povezano sa evolucijom zvezda, kao i na koji način kroz posmatranja možemo da saznamo više o strukturi zvezda. Gost je bio Stanislav Milošević, asistent na Katedri za astronomiju Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.Support the show

U decembru 2009. godine, dr Milan M. Ćirković je napravio mini serijal sastavljen od dve epizode posvećen fizici i metafizici, mestu metafizike u savremenom (post-pozitivističkom) kontekstu, o temeljnom pitanju "Zašto postoji nešto, a ne ništa?", o Dejvidu K. Luisu, (nedovoljno poznatom) savremenom metafizičaru, Zenonovi paradoksima i savremenim varijacijama na istu temu: supermašinama i superzadacima. Ova epizoda Radio Galaksije koja se nalazi pred vama je kolaž onih delova u kojima se pričalo o toj temi. Razgovor su vodili Marija Nikolić i Nesim Hrvanović. Support the show

2009. godine, dr Milan M. Ćirković je napravio mini serijal sastavljen od dve epizode posvećen Ričardu Bakminsteru Fuleru, inžinjeru, dizajneru i vizionaru, jednom od pionira kosmičke arhitekture i održivog razvoja, kao i o kosmičkoj arhitekturi kao oblasti između umetnosti i nauke. Ova epizoda Radio Galaksije koja se nalazi pred vama je kolaž onih delova u kojima se pričalo o toj temi. Razgovor je vodila Marija Nikolić. Support the show

U ovoj malo drugačijoj epizodi pričali smo o predstavama nauke u filmovima, pre svega o onim koje su loše, o netačnim naučnim činjenicama koje se predstavljaju u kinematografiji, kao i o nekim primerima dobre prakse predstavljanja nauke na platnu i malim ekranima. Pokušali smo da prodiskutujemo i zašto je važno da nauka bude ispravno predstavljena u popularnim kulturnim sadržajima, čak i kada to nije suštinski važno za samu radnju i poruke koje ona nosi, a naveli smo i primere dobre prakse i neke preporuke filmova za gledanje.Dakle, uz ovu emisiju ide i veliki #SPOILERALERT, pre svega za filmove "Don't Look Up" i "Ad Astra". Gosti su bili dr Milan M. Ćirković i Marko Vesić. Support the show

U danima velikih ratnih neizvesnosti u Evropi i svetu ponovo se pokreće pitanje rizika od početka velikog oružanog nuklearnog sukoba i posledica koje bi po civilizaciju i čovečanstvo takav sukob mogao da ima. U ovoj epizodi smo se bavili temom nuklearne zime kao jedne od najkatastrofičkijih posledica nuklearnog rata na planeti. Gost je bio prof. dr Vladimir Đurđević, klimatolog sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a zajedno sa njim razgovarali smo i sa dr Milanom M. Ćirkovićem (on je suštinski domaći u Radio Galaksiji) sa Astronomske opservatorije Beograd, koji se bavi i rizicima globalnih katastrofa. Pričali smo o nuklearnom oružju i istoriji nuklearnog naoružanja u svetu, ali mnogo više o idejama u upozorenjima o katastrofičkim rizicima i posledicama koje nuklearno naoružanje, a samim tim i nuklearni rat, mogu da imaju po civilizaciju. Pričali smo o idejama, teorijama, modelima i empirijskim podacima koji postoje u domenu istraživanja pojave nuklearne zime, klimatskim modelima koji se bave transportom čađi u troposferu i stratosferu, efektom nuklearne zime po živi svet na planeti, kao i po sisteme od kojih čovečanstvo zavisi, poput poljoprivrednih sistema, pojavi nuklearne gladi i ostalim društvenim efektima koji bi mogli da se ostvare u slučaju velikog nuklearnog sukoba (kako lokalno, tako i globalno).Pričali smo i o prirodnim pojavama koje su u istoriji planete dovodile do zahlađenja sličnih nuklearnoj zimi, poput erupcija velikih vulkana poput Tambore, što je prouzrokovalo vulkansku zimu, ili impaktnih zima, poput one koja je usledila nakon pada asteroida ili komete na područje poluostrva Jukatan i prouzrokovalo veliko masovno izumiranje vrsta na planeti pre oko 65 miliona godina. Govorili smo i o efekte koje pojedini manji događaji imaju u atmosferi, poput erupcije vulkana Pinatubo ili nuklearnim probama koje su se dešavale u proteklih 80ak godina širom planete. Na kraju, govorili smo o važnosti analize rizika, kao i važnosti nuklearnog razoružanja, ali i o potencijalnim katastrofičkim efektima havarija i nesreća u postojećim postrojenjima poput nuklearnih elektrana ili skladišta nuklearnih arsenala.Nadamo se da će vam ova epizoda makar malo pojasniti rizike i situaciju u kojoj se društvo nalazi kada je u pitanju tekući rat u Ukrajini i pretnje nuklearnim ratom koje su u ovom ratu upućene i o kojima se poslednjih dana priča.  Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. Support the show

Vesti iz sveta nauke iz drugog meseca 2022. godine! Pričali smo o: poravnanju ogledala na James Webb svemirskom teleskopu, novom rekordu u industriji fuzione nuklearne energije u JET eksperimentu, potencijalnoj prvoj detekciji izolovane crne rupe u Galaksiji, potencijalnom otkriću nove ekstrasolarne planete oko Suncu najbliže zvezde, Proxime Centauri, novim procenama završetka Poznog teškog bombardovanja na Marsu, normalizaciji ekstremnih okeanskih toplotnih talasa, intenziviranju cvetanja algi u jezerima na Zemlji, nadolazećem novom istorijskom minimumu u pokrivenosti mora ledom na Antarktiku, otkriću naizmeničnog boravka Homo Sapiensa i Homo Neanderthalensisa u pećini Mandrin u Francuskoj, otkriću velikog broja ostraka (glinenih tablica za pisanje) koje govore o svakodnevnom životu u školama u drevnom gradu Atribis, istraživanju "obrnutih" časova hemije, istraživanju digitalnih igara u učenju hemije, učenju kod Gofinovih kakadua i korišćenju alatki kod papagaja, otkriću najvećeg fosila pterosaurusa iz srednje Jure, Selekcionim efektima u paleontološkim istraživanjima i efektima kolonijalizma na rast paleontološkog znanja, istraživanju evolucije engleske i japanske narodne muzike primenom bioloških statističkih algoritama,primeni ekoloških algoritama za neotkrivene vrste na problem procene nestalih rukopisa iz Srednjeg veka, mirisu mrava i istraživanjima Clinta A. Penicka, novim istraživanjima o univerzalnim organima za transplantaciju. Naučni megafon uređuju i vode: Dušan Pavlović i Lana KonstantinovićUkoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Support the show

U decembru 2011. godine, dr Milan M. Ćirković je napravio mini serijal sastavljen od dve epizode posvećen podvalama i prevarama u nauci. Ova epizoda Radio Galaksije koja se nalazi pred vama je kolaž onih delova u kojima se pričalo o toj temi. Razgovor je vodila Marija Nikolić. Support the show

Ova epizoda posvećena je slepim miševima i istraživanju njihovog diverziteta u prirodi, pre svega iz perspektive istraživača na terenu. Gošća je bila dr Ivana Budinski sa Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković" u BeograduS obzirom da je Ivana bila učesnica brojnih ekspedicija istraživanja kolonija slepih miševa i njihovog redovnog monitoringa, pričali smo o tome kako se istražuju slepi miševi na terenu. Pričali smo o brojnim metodama kojima se istraživači koriste da bi pratili brojnost i dinamiku kolonija, ishranu, cikluse, i ostale važne parametre i procese, a sve to kroz mnoštvo priča sa terena iz Španije, Gane i Zambije, kao i terenskih istraživanja u Srbiji.Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.Support the show

Ova epizoda posvećena je jednoj velikoj temi: astronomskoj spektroskopiji i istraživanju atmosfere Sunca. Gost je bio Dušan Vukadinović, student doktorskih studija na Max Plank Institutu za istraživanje Sunčevog sistema u Getingenu u Nemačkoj, na odeljenju za istraživanje Sunca i heliosfere. Pričali smo o analizi svetlosti koja nam dolazi sa Sunca, o mnogim temama kojima se spektroskopija Sunca bavi, a pre svega o atmosferi Sunca, magnetnom polju i posmatranjima i modelima pomoću kojih istražujemo pojave u atmosferi Sunca, kao i fiziku Sunca generalno. Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.Support the show

Vesti iz sveta nauke iz meseca januara 2022. godine! Pričali smo o: Novostima sa svemirskog teleskopa James Webb, Otkriću neobičnog dugoperiodičnog pulsirajućeg radio izvora, Istraživanju opažanja pola lica na bezličnim fotografijama, Kako se razvijaju tikovi?, Vezi između multiple skleroze i Epstein-Barr virusa (EBV), Prvoj kliničkoj fazi vakcine protiv EBV-a, Prvoj kliničkoj fazi vakcine protiv HIV-a, Primeni mRNA tehnologije na lečenje oštećenja srčanog mišića kod pacova, Kovid-19 oboljenjima i multisistemskom inflamatornom sindromu kod dece,Kovid-19 oboljenjima i pušenju, Velikom istraživanju antibiotske rezistencije kao uzroku smrti u 2019. godini,Ulozi estrogena kod razvijanja čula mirisa, Najstarijem poznatom životinjskom hibridu, kungi, Fosilnim ostacima iz Miocena u Australiji i istraživanju australijskoih ekosistema u tom periodu, Novim predikcijama topljenja glečera na Svalbardu, Erupciji vulkana Hunga Tonga, Edwardu O. Wilsonu,OpenAlex, otvorenoj digitalnoj "Aleksandrijskoj biblioteci", Retraction Watch, sajtu za praćenje povlačenja naučnih radova iz časopisa... Naučni megafon uređuju i vode: Dušan Pavlović i Lana KonstantinovićUkoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Support the show

U ovoj epizodi Radio Galaksije pričali smo o kraškim oblicima reljefa, krasu (karstu, kršu), pećinama, istraživanjem i zaštitom geonasleđa u svetu i kod nas, od samih početaka karstologije, Jovana Cvijića kao rodonačelnika ove oblasti geomorfologije, pa do savremenih istraživanja i novih tehnologija. Ova godina je i Međunarodna godina pećina i krasa, a s obzirom da je u proceduri i unapređenje parka prirode Kučaj-Beljanica u status nacionalnog parka, govorili smo i o tome zašto ovo značajno kraško područje u Srbiji (ali i mnoga druga) treba da dobiju i status geoparkova, kao i na koji način i sami možete da upoznate i učestvujete u zaštiti lepote prirode na našem području. Gost je bio prof. dr Aleksandar Petrović, vanredni profesor Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.Support the show

U ovoj epizodi Radio Galaksije pričali smo o filozofiji veštačke inteligencije, a gošća je bila dr Vlasta Sikimić sa Univerziteta u Tibingenu (Nemačka). Pričali smo o tome kojim se problemima i na koji način bavi filozofija veštačke inteligencije, kako koristimo algoritme mašinskog učenja i kakve pristrasnosti tu postoje, na koji način veštačka inteligencija zahteva filozofsku analizu kada su u pitanju podaci i privatnost, kakav je odnos čoveka prema veštačkoj inteligenciji, kao i zašto je važno da se ovim temama filozofija bavi. Drugim rečima, pokušali smo da odgovorimo na dva pitanja: šta je filozofija veštačke inteligencije i čemu filozofija veštačke inteligencije?Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.Support the show

Poslednji Naučni megafon u 2021. godine donosi vesti iz novembra i decembra, ali i malu subjektivnu retrospektivu vesti iz sveta nauke u ovoj godini. Naučni megafon uređuju i vode: Dušan Pavlović i Lana KonstantinovićUkoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Support the show

U ovoj epizodi Radio Galaksije gost je bio dr Saša Dujko iz Laboratorije za neravnotežne procese i primenu plazme sa Instituta za fiziku Beograd, a pričali smo o fizici plazme, posebno u kontekstu električnih pražnjenja u atmosferama planeta i satelita i njihovom značaju za istraživanja porekla života. Epizoda je i svojevrsni pregled fizike plazme kao discipline fizike, pa možete čuti i više o tome šta je plazma, šta su neravnotežne plazme, kakve sve primene plazme postoje, kao i šta je fizika rojeva, disciplina koja predstavlja neku vrstu mosta između fizike plazme i atomske fizike, a i generalno čime se nauka o plazmama bavi. Tu je i kratak istorijski pregled nastanka i razvoja ovih disciplina, pa smo pričali i o tome kako su na preseku kinetičke teorije gasova i eksperimentalne fizike električnih pražnjenja nastale discipline koje danas svrstavamo u nauku o plazmama.  S obzirom da je inicijalna motivacija za epizodu bilo modelovanje električnih pražnjenja u neravnotežnim plazmama radi objašnjenja nastanka uslova za sintezu organskih molekula u atmosferi primordijalne Zemlje, odnosno fizika koja stoji iza Miller-Ureyevog eksperimenta, govorili smo dosta i o samom modelovanju plazme. Možete čuti kako se jednačinama opisuju neravnotežne plazme, te kako se rešava čuvena Bolcmanova jednačina za sisteme poput smeša atmosferskih molekula. Na kraju, govorili smo malo i o konkretnim istraživanjima kojima se Saša bavi, odnosno o modelovanju električnih munja u atmosferi Saturnovog satelita Titan i tome kako se na osnovu modela električnih munja u atmosferi Titana mogu objasniti vertikalni profili koncentracija molekula vazduha na Titan. U kontekstu astrobiologije, ovo je značajno istraživanje za studije potrage za metanogenim oblicima života. Na početku smo pomenuli i dva projekta za koje je tim u kom Saša radi dobio finansiranje na nedavno završenom konkursu "Ideje" Fonda za nauku Republike Srbije.   Rad o električnim munjama u atmosferi Titana možete pročitati ovde: Köhn, Christoph, Saša Dujko, Olivier Chanrion, and Torsten Neubert. "Streamer propagation in the atmosphere of Titan and other N2: CH4 mixtures compared to N2: O2 mixtures." Icarus 333 (2019): 294-305.Rad o atmosferi primordijalne Zemlje još uvek nije objavljen, ali čim bude, moći ćete da ga nađete ovde. Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.Support the show

Sedmi i poslednji razgovor ciklusa “Kako istražujemo?” u ovoj godini posvećen je abiogenezi i istraživanjima porekla života, kao i filozofiji biologije i astrobiologije.Gosti:prof. dr Tanja Berić, vanredna profesorka na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradudr Milan M. Ćirković, naučni savetnik na Astronomskoj opservatoriji Beogradprof. dr Slobodan Perović, redovni profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u BeograduProces nastanka žive iz nežive materije, poput nekih jednostavnih organskih jedinjenja, kao i nastanka života kakav poznajemo jedno je od brojnih zanimljivih interdisciplinarnih pitanja nauke danas. Na ovoj tribini ćemo govoriti o biološkim aspektima i molekularno biološkim problemima vezanim za istražiavanje nastanka života, ali i astrobiološkim implikacijama. Govorićemo o specifičnim uslovima za nastanak života u procesu abiogeneze, ali i o filozofskim aspektima izučavanja abiogeneze. Govorićemo o nastanku kompleksnog iz jednostavnog i obrnuto, kao i o filozofskim problemima vezanim za nastanak života kakav poznajemo.Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.Support the show

Emisija o naučnoj fantastici u kojoj je gost bio prof. dr Zoran Živković. Sa Zoranom smo pričali o mnogim temama, ali kroz sve što smo pričali se na neki način provlači Stanislav Lem i njegov značaj kako za naučno-fantastičnu književnost, tako i za književnost generalno, ali i futurologiju, filozofiju i ideje koje i dan danas otkrivamo u njegovim delima. Počeli smo sa Stanislavom Lemom podstaknuti ovogodišnjim jubilejom 100 godina od njegovog rođenja, a završili maštanjem o prevodima ostalih njegovih kod nas još uvek neprevedenih knjiga i sabranim delima (svojevrsni poziv za prevodioce sa poljskog!). Čućete o idejama o kontaktu sa vanzemaljskom inteligencijom i o idejama o hronomociji, kojima je Lem obogatio naučno fantastičnu književnost, o pametnoj prašini, o digitalnoj evoluciji, o veštačkoj inteligenciji i veštačkom životu, pre svega kroz priču o romanu "Solaris" i njegovim najpoznatijim romanima poput romana "Nepobedivi" i "Fijasko", ali i o drugim njegovim delima poput "Summa Technologiae" i "Fantastika i futurologija", ili pak književnim eksperimentima i esejima koji su kod nas još uvek neobjavljeni, "Imaginarna veličina" i "Savršeni vakuum". Govorili smo i generalno o antropomorfizmu u naučno-fantastičnoj književnosti, a samim tim i o Arturu Klarku, koji je jedan od rodonačelnika tih tema u naučnoj fantastici, pogotovo kroz njegov i Kjubrikov film "Odiseja u Svemiru 2001". Dotakli smo se i naučne fantastike u filmovima i televizijskoj produkciji, pa smo pričali malo i o novoj TV seriji "Zadužbina" i istoimenoj književnoj sagi Isaka Asimova. Kroz ceo razgovor su prisutne i brojne anegdote iz susreta i kontakta sa ovim velikim piscima naučne fantastike, što Zoranovih, što Petra Vujičića ili anegdote koje se prepričavaju u književnim i krugovima ovog žanra. Uživajte u razgovoru i čitajte naučnu fantastiku, bavite se idejama koje dolaze od velikih pisaca poput Stanislava Lema i Ursule Legvin (o kojoj je takođe bilo reči), a čitajte i Zorana Živkovića, kako njegove romene (ne-naučnofantastične), tako i njegove tekstove i monografije o naučnoj fantastici poput "Savremenika budućnosti" i "Enciklopedije naučne fantastike". Foto: A. Dimitrijević / RAS Srbija (preuzeto sa blic.rs)Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.Support the show

Četvrti razgovor ciklusa “Kako istražujemo?” bio je posvećen eksperimentima u istraživanjima evolucije u biologiji, a gošća je bila prof. dr Biljana Stojković sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Evolucija se može posmatrati u laboratoriji u procesima u kojima se jedinke ili populacije adaptiraju na nove uslove sredine, procesom prirodne selekcije. Mogućnosti strogo kontrolisanih uslova daju nam mnogo prostora za nova otkrića. U ovom razgovoru smo pričali o tome kako istražujemo evolucione procese u laboratoriji, a sa nedavnim napretkom i razvojem u polju sekvenciranja celog genoma, eksperimentalna evolucija je novi brisan prostor u biologiji.Takođe, dotaći ćemo se primera jednog našeg eksperimenta u evolucionoj biologiji vezanog za populacije pasuljevog žiška, Acanthoscelides obtecus, i govorićemo o tome šta sve možemo naučiti na preko 200 generacija ove kontrolisane laboratorijske evolucije. A svakako nas čeka i istorijski pregled razvoja eksperimenata u evolucionoj biologiji, od kraja 19. veka pa do danas.Prof. dr Biljana Stojković je evoluciona biološkinja i redovna profesorka Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Njene oblasti istražiavnja su genetika i evolucija životinjskih i biljnih taksona, evoluciona ekologija, evoluciona genetika, populaciona genetika, evolucija životnih istorija, biologija specijacije, evolucija ponašanja. U Radio Galaksiji smo imali prilike da je slušamo u epizodi posvećenoj evoluciji virusa, koji možete poslušati ovde.Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.Support the show

Šesti razgovor ciklusa “Kako istražujemo?” bio je posvećen nauci i tehnologiji vezanoj za istraživanja zagađenja vazduha. Gosti su bili dr Andreja Stojić sa Instituta za fiziku i prof. dr Aleksandar Jovović sa Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Govorili smo o fizici i hemiji zaštite vazduha, o procesima zagađenja vazduha, izvorima zagađenja, transportu materije, modelovanju uticaju mikroklime i topografije okoline na transport i deponovanje zagađujućih materija… Odakle potiču varijabilnosti i fluktuacije u zagađenju vazduha? Koje se sve metode koriste koriste za analizu podataka i donošenje zaključaka o fizici i hemiji procesa zagađenja vazduha? Takođe, pričali smo i o tehnološkim aspektima izvora zagađenja, kao i potencijalnim načinima za njegovo smanjenje, o tehnologiji zaštite životne sredine, industrijskoj emisiji zagađujućih materija, kontroli emisije i administrativnim aspektima zagađenja vazduha u svetu i kod nas.Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.Support the show

U ovoj epizodi smo prvi put pričali o lingvistici, a gost je prof. dr Boban Arsenijević sa Departmana za slavistiku na Karl-Franzens-Universität Graz iz Austrije. Pričali smo o procesu usvajanja jezika iz perspektive lingvistike, o jeziku kao pojavi kojom se lingvistika bavi, o različitim pristupima izučavanju jezika, lingvističkim teorijama usvajanja jezika, kognitivnim i razvojnim aspektima usvajanja jezika, jeziku kao fenomenu koji čoveka izdvaja od drugih životinja i istraživanjima na tom polju, o dijalektima i standardnim jezicima, "južnjačkom jezičkom pitanju" u srpskom jeziku, bilingvalnosti, srpskohrvatskom jeziku i dijalektima na Balkanu, deklaraciji o zajedničkom jeziku i mnogim drugim temama vezanim za istraživanje jezika. Pomenuti tekst Snježane Kordić, "Naziv jezika", možete pročitati ovde. Deklaraciju o zajedničkom jeziku možete pročitati ovde.Podkast "Natkastna" Bobana Arsenijevića i Marka Simonovića možete slušati ovde. Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.Support the show

Peti razgovor ciklusa “Kako istražujemo?” posvećen je psihologiji pseudonauke i istraživanjima verovanja u pseudonauku i pseudonaučne prakse, a gošća je bila prof. dr Iris Žeželj, vanredna profesorka na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i članica Laboratorije za istraživanje individualnih razlika (LIRA).Astrologija, ufologija, homeopatija, akupunktura, kvantna medicina, grafologija, lisenkoizam, “naučni” kreacionizam… Sve su ovo tipični primeri pseudonauka koje su danas življe nego ikada!Šta je to što na nivou motivacije navodi ljude da poveruju u ideje poput toga da je sudbina određena rasporedom zvezda, da homeopatski lekovi mogu da izleče bilo kakve bolesti, postoje “dokazi” da je svet stvorio neki kreator i slično? Kako psiholozi istražuju verovanja u pseudonauku i pseudonaučne prakse? Koje su osobenosti pseudonaučnog mišljenja? Šta razlikuje pseudonaučno od naučnog mišljenja? Koje su to kognitivne pristrasnosti koje vode ka pseudonaučnom mišljenju? Da li je pseudonaučno mišljenje društveno uslovljeno? Šta su iracionalna uverenja i kakvu ulogu igraju u prosuđivanju o infodemiji tokom pandemije COVID-19 virusa? U kakvom su odnosu verovanja u pseudonauku i pseudonaučne prakse i verovanja u teorije zavere? Kako psihološka istraživanja mogu da pomognu u filozofskom problemu demarkacije (kako razlikovati nauku od ne-nauke)?O ovim i mnogim drugim temama razgovarali smo na petoj “Kako istražujemo?” tribini!Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.Support the show

Nepredviđeno odlaganje epizode Radio Galaksije o Stanislavu Lemu navelo nas je na improvizaciju. U ovoj epizodi možete čuti audio verziju odlomka o Stanislavu Lemu koji je u okviru zbirke "Savremenici budućosti" napisao Zoran Živković, naš poznati pisac i kritičar književne naučne fantastike, a koji je objavljen u izdanju Narodne knjige 1984. godine. Ovakva improvizacija, međutim, stvorila je prostor za ideju za novi segment Radio Galaksije - Čitaonica.  Povremeno, u nepredviđenim (ili unapred predviđenim) nedostacima gostiju, a možda i u nekim drugim prilikama, imaćete priliku da slušate audio verzije odlomaka iz knjiga, audio članke i slično. Čita: Dušan PavlovićUkoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.Support the show

U ovoj epizodi smo pričali o eksperimentalnoj evoluciji, genetičkoj varijabilnosti i građanskoj nauci kroz primer jednog od višedecenijskih evolucionih eksperimenata na Institutu za biološka istraživanja "Siniša Stanković" i njihovom projektu Opasulji se! Gosti su bili dr Uroš Savković i dr Mirko Đorđević sa Odeljenja za evolucionu biologiju Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković" u Beogradu. Pričali smo o populacionoj genetici, genetičkoj varijabilnosti u okviru populacija, o istraživanjima evolucionih promena na populacijama, evolucionim mehanizmima, pasuljevom žišku (Acanthoscelides obtectus) i istraživanjima koja se u okviru Odeljenja za evolucionu biologiju na ovom model organizmu sprovode više od 3 decenije, eksperimentu koji je postavio naš veliki evolucioni biolog i genetičar, profesor Nikola Tucić (1946-2015), kao i o projektu Opasulji se i istraživanjima koja se u okviru njega sprovode. Govorili smo posebno i o građanskoj nauci (citizen science) upravo kroz primer projekta Opasulji se, sakupljanja pasuljevih žižaka na prostoru Srbije i značaju koji ova građanska nauka ima kako za ovaj projekat, tako i za evolucionu biologiju, genetiku, ali i mnoge primenjene aspekte ove nauke (poput primena u poljoprivredi pri procesu suzbijanja štetočina specifičnim mehanizmima poput tehnike trojanskih ženki, odnosno biokontroli štetnih insekata kao alternativi upotrebi pesticida) i mnogim drugim aspektima koje građanska nauka ima u razvoju naučne pismenosti u društvu.Pozivamo sve slušaoce da se uključe u projekat, a sve informacije možete pronaći na stranici projekta: http://opasuljise.rs. Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.  Support the show

Čovečanstvo menja biosferu planete, i to ubrzano i u najvećoj meri kroz proces globalnog zagrevanja i klimatskih promena! Sve veći broj vrsta izumire ili je ugroženo, a paleoekološka istraživanja nam govore da smanjenje biološke raznovrsnosti nikako ne može da bude dobro za čovečanstvo na Zemlji. U ovoj epizodi gošća nam je bila dr Tanja Adnađević, viša naučna saradnica na Institutu za biološka istraživanja "Siniša Stanković" i rukovoditeljka sektora za programske aktivnosti u Centru za promociju nauke. Govorili smo o biologiji klimatskih promena, o konzervacionoj biologiji, o istraživanjima promena biodiverziteta uzrokovanim klimatskim promenama (kako nekada, kroz paleoekološku perspektivu, tako i danas), o uzrocima smanjenja biološke raznovrsnosti na planeti, smanjenju habitata i urušavanju različitih ekosistema, zagađenju habitata, ... Pričali smo o specifičnim ekosistemima poput koralnih grebena ili tropskih kišnih šuma, o uticaju acidifikacije okeana na biodiverzitet mora i okeana...Takođe, neodvojivo je bilo i pričati o politikama koje bi morale da ozbiljnije uzmu u obzir biološku perspektivu klimatskih promena. Pričali smo i o preporukama i zakonskim regulativama vezanim za klimatske promene i očuvanje biodiverziteta.Literatura za dalje upoznavanje sa ovom oblašću: Biodiversity and Climate Change: Transforming the Biosphere (2019), Edited by Thomas E. Lovejoy and Lee Hannah, Yale University PressUkoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.  Support the show

U ovoj epizodi nešto novo! Naučni megafon je išao UŽIVO! Pričali smo o najnovijim vestima iz nauke, istraživanjima koja su objavljena tokom prošlog meseca i o drugim događajima u svetu nauke, i to o: klimatskim samitima, o samitu u Glazgovu, Nobelovoj nagradi za fiziku za 2021. godinu (i ostalim Nobelovim nagradam za ovu godinu),klimatskim promenama i tome kako su omogućile naseljavanje Azorskih ostrva mnogo pre nego što su portugalski kolonizatori došli tamo, još ranijem otkriću Amerike od strane Vikinga (1021. godine!), klimatskim promenama i njihovom uticaju na širenje Tupi naroda u Južnoj Americi u kasnom Holocenu, predikcijama padavina i deep learning algoritmima, istraživanjima repova kod ljudi i dinosaurusa!karnijskoj pluvijalnoj epizodi, najdužoj kiši u istoriji planete (trajal je čak 2 miliona godina) i kako smo otkrili da je uzrokovana intenzivnim vulkanizmom,vakcini protiv malarije, ... i mnogim drugim novostima iz oktobra ove godine! Uskoro vas čeka i dodatak - neke vesti koje nismo pokrili biće objavljene na našem sajtu koji se pojavljuje uskoro: http://radiogalaksija.rsNaučni megafon uređuju i vode: Dušan Pavlović i Lana KonstantinovićUkoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Support the show

Nils Bor (Neils Bohr) je bio jedna od centralnih figura u kvantnoj fizici, a njegov najveći doprinos je u polju razumevanja strukture atoma i tzv. Kopenhagenskoj interpretaciji kvantne mehanike. U ovoj epizodi smo o njemu pričali kroz razgovor o novoj knjizi prof. dr Slobodana Perovića, našeg filozofa i istoričara nauke, "From Data to Quanta: Niels Bohr's Vision of Physics", koju je The University of Chicago Press objavio pre par nedelja! Govorili smo o Borovoj naučnoj praksi i njegovom razumevanju fizike, o implikacijama njegovog rada na naše razumevanje moderne nauke, o Perovićevom novom simbiotskom eksplorativnom filozofsko-istorijskom pristupu Borovom razumevanju fizike i specifičnostima njegovog načina otvaranja pitanja/problema, a ultimativno o ključnim aspektima Borove filozofske vizije fizike (u datom istorijskom kontekstu). Važna strana Borove fizike je eksperimentalna fizika, pa smo pričali i o ulozi koju su eksperimenti imali u Borovom poimanju fizike i posebno kvantne teorije. Gost je autor knjige, prof. dr Slobodan Perović, redovni profesor na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, kao i dr Milan M. Ćirković sa Astronomske opservatorije Beograd. Knjigu možete naći ovde. Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. Support the show

Sve što ste hteli da znate o vulkanima, a niste imali koga da pitate! :)U ovoj epizodi je gost bio prof. dr Vladica Cvetković, redovni profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu i dopisni član SANU, naš poznati paleovulkanolog.Pričali smo o vulkanima, vulkanizmu i istraživanjima vulkanskih aktivnosti na Zemlji.  Kako nastaje vulkanska aktivnost? Kako nastaje magma u područjima između astenosfere i litosfere? Kako je tekla geološka istorija Zemlje i kako znamo sve što znamo o vulkanima danas? Šta sve prati izlivanje lave pri vulkanskoj erupciji? Kojim tehnikama i metodama pratimo vulkane na Zemlji? Koje nam informacije i na koji način mogu nagovestiti dolazak neke od vulkanskih erupcija? Kako se prave predikcije vulkanskih aktivnosti? Kako nastaju megaklizišta i kako vulkani mogu da prouzrokuju cunamije? Koji su uticaji vulkanske aktivnosti na klimu? Kako se istražuju neaktivni vulkani i kakva je vulkanska istorija Balkana? Radove o vulkanu Cumbre Vieja na La Palmi koje smo pominjali možete pronaći ovde: Fernández, J., Escayo, J., Hu, Z., Camacho, A.G., Samsonov, S.V., Prieto, J.F., Tiampo, K.F., Palano, M., Mallorquí, J.J. and Ancochea, E., 2021. Detection of volcanic unrest onset in La Palma, Canary Islands, evolution and implications. Scientific reports, 11(1), pp.1-15. https://doi.org/10.1038/s41598-021-82292-3 Torres-González, P.A., Luengo-Oroz, N., Lamolda, H., D'Alessandro, W., Albert, H., Iribarren, I., Moure-García, D. and Soler, V., 2020. Unrest signals after 46 years of quiescence at Cumbre Vieja, La Palma, Canary Islands. Journal of Volcanology and Geothermal Research, 392, p.106757. https://doi.org/10.1016/j.jvolgeores.2019.106757Ward, S.N. and Day, S., 2001. Cumbre Vieja volcano—potential collapse and tsunami at La Palma, Canary Islands. Geophysical Research Letters, 28(17), pp.3397-3400. https://doi.org/10.1029/2001GL013110Slika na omotu epizode: Jacob More, Mount Vesuvius in Eruption (1780)Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. Support the show

Da li nam je nešto lepo zato što nam se sviđa ili nam se sviđa zato što je lepo? Kako opažamo lepotu? Kako je estetika postala oblast u kojoj se može izmeriti lepota? Kako psiholozi istražuju lepotu i estetiku? Šta je doživljaj lepog, a šta estetski doživljaj? U ovoj epizodi smo pričali o eksperimentalnoj estetici kao jednoj od oblasti istraživanja u psihologiji estetike, pričali smo o istorija razvoja ove oblasti, od Fehnera do aktuelnih istraživanja, teorijama opažanja i doživljaja lepote i ružnoće, o estetskom doživljaju kao fenomenu u psihologiji, istraživanjima estetskih preferencija i estetskog doživljaja u umetnosti i svakodnevnom životu, o estetskim stimulusima, itd... Gost je bio prof. dr Slobodan Marković iz Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju, redovni profesoro na Odeljenju za psihologiju na Filozofski Fakultet Univerziteta u Beogradu. Ukoliko vas zainteresuju ove teme, o njima možete više čitati u stručnoj literaturi: Rudolf Arnhajm (1987). "Umetnost i vizuelno opažanje: Psihologija stvaralačkog gledanja", Beograd: Univerzitet umetnosti u BeograduPredrag Ognjenović (1997). "Psihološka teorija umetnosti", Beograd: Institut za psihologiju Slobodan Marković (2007). "Opažanje dobre forme", Beograd: Filozofski fakultet Univerziteta u BeograduSlobodan Marković (2017). "Domeni estetske preferencije: Od estetskog stimulusa do estetskog doživljaja", Beograd: Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu ... a preporučujemo i dve kultne monografije Umberta Eka: Umberto Eko (2008). "Istorija lepote", Beograd: Plato Umberto Eko (2009). "Istorija ružnoće", Beograd: PlatoUkoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. Support the show

Prvu jesenju epizodu Radio Galaksije u ovoj godini posvećujemo biljkama, metalima, geografiji biljaka i zaštiti životne sredine! Gost je bio Tomica Mišljenović, asistent na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, koji se problemima akumulacije metala u biljkama i procesima fitoremedijacije bavi na svojim doktorskim studijama, ali i kroz druga istraživanja u okviru Katedre za ekologiju i geografiju biljaka. Pričali smo o tome kako i zašto neke biljne vrste (čak preko 700 njih!) u svoja tkiva akumulira veliku količinu metala poput nikla, cinka, kadmijuma i još mnogih drugih elemenata koji se u životnoj sredini obično tretiraju kao štetni. Razgovarali smo o procesu remedijacije, kao i o njigovom potencijalnom korisnom dejstvu za zaštitu životne sredine, kroz priču o biljkama kao svojevrsnim čistačima zagađenog ili metalima bogatog zemljišta. Naravno, dotakli smo se i značaja za poljoprivredu, pogotovo u svetlu poljoprivrednih regija zagađenih različitim oblicima industrije - pre svega u okolinama rudnika - a i teme fitorudarenja, procesa dobijanja nikla i sličnih metala kroz eksploataciju akumuliranih količina ovih metala u tkivima pojedinih biljnih vrsta pogodnih za ovaj proces. Čućete i kako neka od konkretnih istraživanja na kojima je Tomica radio izgledaju, šta se konkretno meri i kako, kako se zna koje su biljne vrste pogodne za određene procese u poljoprivredi i zaštiti životne sredine, kao i koji su potencijali područja Balkana za ovakvu vrstu zaštite životne sredine i industrijsku korist. A pošto je Tomica i kolega, autor naučne radio emisije "Hoću da znam" na Radio Beogradu 2, malo smo se dotakli i toga. Poslušajte i njegovu emisiju! Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. Support the show

Vratili smo se sa letovanja! :)U ovoj epizodi Naučnog megafona pokušali smo da, kranje subjektivno, odaberemo i ispričamo vam nekoliko novosti iz sveta nauke koje su se pojavile u protekla četiri meseca, koliko se nismo čuli. Čućete o: novostima iz Radio Galaksije! otkriću netaknute ljuske jajeta stare oko 1000 godina u Izraelu, otkriću gomilice novčića od pre 17 vekova u Izraelu, proglašenju novog, petog okeana - Južnog okeana, otkriću najstarijih do sada poznatih oblika pećinske umetnosti na Tibetu, novostima u istraživanjima uticaja kafe na razvoj glaukoma i ne bolesti srca, prvom međugradskom putovanju letećim automobilom, novom osećaju dodira u hologramskom rukovanju, Ig Nobelovoj nagradi za istraživanja transporta crnih nosoroga helikopterima, najnovijem padu asteroida na Jupiter... ... i još nekim drugim otkrićima i istraživanjima! Naučni megafon uređuju i vode: Dušan Pavlović i Lana KonstantinovićUkoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Support the show

U ovoj epizodi Radio Galaksije vas čeka jedna nestandardna istraživačka priča! Gošća je bila Milica Ninković, članica tima WITCH (Women’s trust and confidence in health system) koji se bavi istraživanje iskustava i poverenja žena u zdravstveni sistem u Srbiji, doktorantkinja na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i saradnicom iz Laboratorije za istraživanje individualnih razlika (LIRA). Govorili smo o mnoštvu tema koje pokriva i pokreće ovo istraživanje. Istraživanje je realizovano u saradnji centra Biopolis i Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju!Pričali smo o poverenju, kako se ono meri, o mnogim iskustvima i rezultatima upitnika koji je WITCH tim sakupio u prethodnih nekoliko meseci, o odnosima pacijentkinja sa zdravstvenim sistemom, o modelima poverenja - paternalističkom i saradničko-savetodavnom, o problemima zdravstvenog sistema i njegovih radnika, zdravstvenoj pismenosti, zdravstvenom obrazovanju, o eksplorativnoj, primenjenoj i angažovanoj prirodi ovakvih istraživanja, kao i tome na koji način ovo istraživanje može da bude primer i podsticaj za mnoga detaljnija istraživanja i konstruktivne promene u društvu.Više o rezultatima istraživanja poslušajte u ovoj epizodi, a ako želite da pročitate blogove koje smo pominjali, evo linkova: Iskustva žena u Srbiji / poverenje, znanje, odluke i iskustva žena u zdravstvenom sistemu srbije: prva stanica – reproduktivno zdravljeReč struke, poverenje i pasivno ponašanjeUkoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. Support the show

Napredak u razvoju tehnologija virtuelne realnosti (VR) doprineo je ne samo industriji zabave i gejming industriji, već i istraživačkim oblastima u nauci, a u ovoj epizodi smo razgovarali o različitim primenama VR-a u psihologiji, pre svega u oblasti eksperimentalne psihologije i percepcije. Gost je bio prof. dr Oliver Tošković iz Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju sa Filozofskog fakulteta u BeograduMnoge stvari koje smo u realnosti mogli samo da zamišljamo i da se oslanjamo na maštu, mnoge stvari za koje nam je u realnosti bio neophodan veliki napor kako bismo ih preveli u eksperiment i kontrolisano istraživanje, danas u virtuelnoj realnosti možemo mnogo lakše da sprovedemo i to je značajno uticalo na nova saznanja pre svega u oblasti eksperimentalne psihologije i percepcije, ali i u drugim poljima psihologije - eksperimentalnoj estetici, kliničkoj psihologiji, razvojnoj psihologiji, psihologiji sporta... Pričali smo i o ekološkoj validnosti, kako same percepcije kao jedne od složenih kognitivnih funkcija ljudi, tako i eksperimenata u oblasti percepcije i njihovoj ekološkoj validnosti u metodološkom smislu. Govorili smo malo o Mesečevoj iluziji i eksperimentima vezanim za opažanje dubine/daljine/veličine u realnosti i u virtuelnoj realnosti, o prednostima i manama VR-a u psihološkim istraživanjima, itd. Jedan pregledni rad koji vam možemo preporučiti za detaljnije upoznavanje sa ovom temom je: Wilson, C. J. Soranzo, A. 2015. The Use of Virtual Reality in Psychology: A Case Study in Visual Perception, Computational and Mathematical Methods in Medicine: Advances in Computational Psychometrics, Vol. 2015Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. Support the show

U majskom izdanju novosti iz nauke koje Naučni megafon prenosi za vas, možete naći: najnovije vesti iz Radio Galaksije o Radio Galaksiji! :) priču o sletanju kineskog rovera Zhurong na Mars i o planovima i idejama za istraživanja kojima će se on na površini crvene planete baviti,priču o tome kako istražujemo štetnost konzumiranja alkoholnih pića, istraživanje o placebo efektu sportskih napitaka na postignuća sportista,najnovije vesti o napretku utvrđivanja merila za imunski odgovor na korona virus SARS-CoV-2, priču o jednoj studiji reinfekcija volontera na Univerzitetu Oksford, otkriću novih zoonoza delta korona virusa i potencijalnim rizicima za nove epidemije,kratku pričicu o tome kako je to Mesec bio super nedavno, jednu priču o istraživanju pandemijskih snova - snova tokom pandemije! Naučni megafon uređuju i vode: Dušan Pavlović i Lana KonstantinovićUkoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Support the show

U trećem razgovoru ciklusa "Kako istražujemo?" bavili smo se istraživanjem racionalnosti i donošenja odluka, a gošća je bila dr Kaja Damnjanović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.Pričali smo o tome kako su psiholozi počeli da modeluju kognitivni sistem čoveka oponašajući arhitekturu i funkcionalnost računara šezdesetih godina, od modela memorije do kompleksnih kognitivnih procesa kao što su odlučivanje, suđenje, zaključivanje.Fokus je bio na teoriji odlučivanja i heuristikama i pristrasnostima (bajasima) u kognitivnom sistemu. Pričali smo o različitim konceptualizacijama racionalnosti, kakvu ulogu u donošenju odluka igra okruženje, odnosno kako kognitivni sistem operiše sa informacijama koje dobija iz okruženja.Takođe, pričali smo i o empirijskim istraživanjima i o eksperimentalnom simuliranju i merenju algoritama ljudskog kognitivnog aparata.Usput smo se osvrnuli i na primere u skorašnjim događajima poput odlučivanja o vakcinisanju, o tome kako naš kognitivni sistem obrađuje oprečne i šarlatanske informacije o pandemiji i slično, te kako da razumemo slom epistemičkog autoriteta koji je nastao u našem društvu tokom prethodnih godinu dana.Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.Support the show

U ovoj epizodi smo pričali o istoriji razvoja svemirske tehnologije namenjene svemirskim letovima sa ljudskom posadom, a pre svega o ulozi i uspesima koje je u skorijoj istoriji postigla privatna svemirska kompanija SpaceX (ali i ostali delovi svemirske industrije). Govorili smo o tehnologiji koja stoji iza raketnih motora i nekim bliskim i daljim budućim projektima i probojima. Gost je bio dr Milan M. Ćirković.Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.  Support the show

U ovoj epizodi donosimo priču o struci kojoj pripada i Radio Galaksija - naučnom novinarstvu. Govorili smo o knjizi "Uvod u naučno novinarstvo" (Martin V. Angler) i kroz razgovor smo pričali o specifičnostima pisanja o nauci, naučnom novinarstvu, kritičkom naučnom novinarstvu, problemima koji se javljaju kada novinari nisu dobri naučni novinari i slično. Gost je bio Ivan Umeljić, rukovodilac sektora za izdavaštvo i medijsku produkciju Centra za promociju nauke i urednik edicije u kojoj je na srpskom jeziku izdata knjiga o kojoj smo pričali i urednik časopisa Elementi (o kom je takođe bilo reči). Knjigu možete kupiti u svim bolje opremljenim knjižarama ili poručiti preko internet prodavnice Centra za promociju nauke, ovde.Iz opisa knjige sa sajta CPN-a:"Uvod u naučno novinarstvo pruža opsežan vodič za proizvodnju novinskog sadržaja o raznim oblastima naučnog istraživanja. Pažljivog čitaoca, korak po korak, uvodi u praktične veštine potrebne za pisanje naučnih priča i pojašnjava mnoge poznate i nepoznate detalje koji stoje u osnovi ovog posla. Martin V. Angler, iskusni naučni novinar, obuhvata glavne etape u pisanju i objavljivanju članka; od odabira ideje, uobličavanja predloga, istraživanja i vođenja intervjua do upečatljivog pisanja za magazine, novine i onlajn izdanja. Tu su i poglavlja posvećena istraživačkom izveštavanju, postupanju sa naučnim podacima i objašnjavanju naučne prakse i rezultata istraživanja laičkoj publici. Izlaganje u poglavljima potkrepljeno je predlozima za čitanje, pitanjima za ponavljanje i praktičnim vežbama. Knjiga takođe sadrži opširne intervjue s iskusnim naučnim novinarima, istraživačima i naučnicima koji daju dragocene savete o izgradnji karijere u naučnom novinarstvu, govore o onome što čini dobrog izveštača kao i o tekućim profesionalnim izazovima sa kojima se suočavaju. Knjiga se završava iscrtavanjem brojnih dostupnih puteva u naučno novinarstvo, kao što su poznati programi kreativnog pisanja, stipendije, nagrade i uspešni onlajn naučni časopisi.Studentima novinarstva i profesionalnim novinarima svih nivoa ova knjiga nudi neprocenjiv pregled savremenog naučnog novinarstva s naglaskom na profesionalnu novinarsku praksu i izazove digitalnog doba."Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.  Support the show

U drugom razgovoru ciklusa "Kako istražujemo?" bavili smo se istraživanjem klimatskih promena, a gost je bio prof. dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu. Govorili smo o složenosti klimatskog sistema, kako ga modeliramo, na koji način možemo da merimo i uočavamo promenu klime, kao i o globalnom zagrevanju, faktorima koji utiču na povećanje globalnog zagrevanja, kako modeliramo i procenjujemo granice do kojih ljudska civilizacija može da utiče na klimu... Šta je Pariski sporazum, zašto postoji, šta su osnovne smernice za čovečanstvo ako želimo da ne doživi kolaps zbog globalnog zagrevanja? Šta mi kao pojedinci možemo da uradimo da pomognemo da se to ne desi? Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.Support the show

Među vestima iz aprila u ovoj epizodi Naučnog megafona možete čuti više o tome: šta je helikopterčić Genijalnost radio na Marsu, šta je MOXIE napravio na roveru Istrajnost, kakve sve efekte COVID-19 ostavlja po mentalno i neuropsihijatrijsko zdravlje, kako su se introverti i ekstroverti nosili sa izolacijom tokom pandemije, kako deca razvijaju strah od korona virusa tokom vanrednog stanja, koliki je rizik koji zaraze COVID-19 kod trudnica i novorođenčadi, da je vakcina protiv COVID-19 potpuno bezbedna za trudnice i novorođenčad, kako klimatski, demografski i faktori kontrole bolesti utiču na dinamiku epidemije COVID-19, kako VR pomaže u istraživanima u psihologiji marketinga kafe, kako buduće pojačane učestalosti munja i požara u Arktičkom pojasu mogu da otope permafrost i oslobode velike depizote ugljenika, kako je otkrivena prevara i lažiranje podataka o zagađenju vazduha u Kini, koje nove metode mogu da pomognu u predviđanju vulkanskih erupcija,da se posledice izloženosti radioaktivnom zračenju u Černobilju ne prenose na decu i da se kancerska oboljenja štitne žlezde nastala nakon nesreće u Černobilju ne razlikuju od ostalih, kako generičari istražuju koordinisani razvoj mozga i lica, zašto se događa preterano dijagnostikovanje ADHD-a kod dece i adolescenata, kako smo proizveli visoko efikasnu vakcinu protiv malarije! Naučni megafon uređuju i vode: Dušan Pavlović i Lana KonstantinovićUkoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.Support the show

U ovoj epizodi govorili smo o sekvenciranju genoma, metodama i tehnikama koje se koriste za detekciju i prepoznavanja nukleinskih baza u lancima DNK, o bioinformatici i bioinformatičkoj analizi podataka dobijenih sekvenciranjem genoma, kliničkim primenama i nekim zanimljivim problemima u kojima razvoj sekvenciranja humanog genoma može da unapredi medicinu.   Gost je bio Ognjen Milićević, bioinformatičar, statističar i lekar, asistent na Katedri za statistiku Medicinskog fakulteta u Beogradu. Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.Support the show

U ovoj epizodi Radio Galaksije pričali smo o "mračnoj strani ličnosti", mračnoj trijadi i mračnoj tetradi, pre svega sa aspekta istraživanja psihopatije, ali pričali smo i o psihopatiji u svakodnevnom životu.Gost je bio dr Janko Međedović, viši naučni saradnik na Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja, docent na Departmanu za psihologiju na Fakultet za medije i komunikacije i saradnik Laboratorije za istraživanje individualnih razlika na Filozofskom fakultetu u Beogradu.Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.Support the show

U ovoj epizodi smo pričali o PCR testovima, o njihovoj primeni u nauci i dijagnostici, a posebno kada su u pitanju istraživanja i dijagnostika COVID-19. Pričaćemo o tome kako funkcionišu, čemu služe, šta su im prednosti i mane, kakve sve vrste PCR testova postoje, kao i kako je sama pandemija SARS-CoV-2 virusa uticala na razvoj PCR metoda. Gošća je bila dr Ana Đorđević, naučni savetnik Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković" i vođa jednog od timova za PCR dijagnostiku u laboratoriji "Vatreno oko".Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.Support the show

U okviru ciklusa tribina "Kako istražujemo?" u saradnji sa Domom omladine Beograda, prvi u nizu razgovora bio je na temu istraživanja vakcina.  Gost je bio prof. dr Miloš Marković, imunolog, vanredni profesor imunologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.Support the show

U novoj epizodi Naučnog megafona, Lana i Dušan su pripremili jedan veliki izbor novosti iz sveta nauke i njene okoline. Pričali smo o: novim zvucima sa Marsao novom radu koji govori o tome da su okeani na Marsu u velikoj meri zarobljeni u mineralima u kori ove planeteo razlikama između čoveka i majmuna kada je u pitanju količina vode koja nam je potrebna kao organizmuo maršmelou testu u životnjskom carstvunajnovijim istraživanjima u oblasti istraživanja Alchajmerove bolestio jednoj indikaciji da infekcija bakterijom Bartonella ima veze sa šizoafektivnim poremećajimao tome kako su iz kompanije Mozilla istraživali uticaje priče o brzini browsera na opažanje brzine browserao kognitivno-emotivnim poteškoćama koje bi astronauti mogli da imaju na dugim putovanjima (na Mars, recimo) o novim istraživanjima porekla međuzvezdanog objekta 'Oumuamuao meteoritima koji su pronađeni u Velikoj Britaniji i AlžiruNaučni megafon uređuju i vode: Dušan Pavlović i Lana KonstantinovićUkoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. Support the show

U ovoj epizodi segment "Jedan pisac, jedna knjiga!" je malo drugačiji od uobičajenog. Umesto razgovora sa gostom, Dušan čita jednu priču iz zbirke "Kosmikomike" Itala Kalvina, "Sunčeva oluja". Naravno, bilo je i malo priče o zbirci, a tu je i jedan intervju sa Kalvinom u kom on govori o tome kako je pisao ove naukom inspirisane fantastične i mitologijske priče. Kao što je Kalvino u ovoj zbirci eksperimentisao sa pisanjem, i Radio Galaksija malo eksperimentiše sa emisijom. Muzička numera uz pripovetku: Ron Collier Orchestra feat. Duke Ellington, Aurora Borealis (North of the Border in Canada, 1967)Iz opisa knjige: Italo Kalvino (1923-1985) jedan je od najvećih i najznačajnijih italijanskih pisaca dvadesetog veka. Njegove teme i pripovedački putevi su bogati i raznovrsni: od ratnih sećanja do jedne lucidne i nadasve prefinjene savremene etike koja se izražava preko apologija, čas grotesknih, čas naučno-fantastičnih ili prožetih gorkom ironijom o pošastima savremenog društva. U isto vreme, njegova razmišljanja o razlozima za pisanje okrenula su se građenju vrsnih pripovedačkih mehanizama, kadrih da izraze prirodu složenog "umeća" pisanja, pri čemu Kalvino koristi jedan od najčistijih i najelegantnijih stilova savremene italijanske proze. Smeštajući svoje kosmikomike u naučnofantastični okvir, Kalvino je možda želeo da čovekovoj duši i njenim osnovnim i suštinskim, pa čak i onim najbanalnijiim unutršanjim zbivanjima da obeležje trajnosti i univerzalnosti. Kako sam autor kaže, "iza Kosmikomika stoje pre svega Leopardi, Đordano Bruno, Luis Kerol, Matino slikarstvo, a u nekim slučajevima Landolfi, Imanuel Kantz, Borhes, Granvilove gravire... "Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. Support the show

Nuklearna fuzija je proces putem kog nastaje energija u zvezdama, proces spajanja jezgara vodonika i vodonikovih izotopa u teža jezgra helijuma i njegovih izotopa, u kom nastaje ogromna količina čiste energije. Redovno se odvija u zvezdama maltene od samog nastanka Univerzuma, nekih 100 miliona godina nakon Velikog praska, i kada bismo mogli da ovaj proces ukrotimo u laboratoriji, dobili bismo maltene maltene beskonačnu količinu čiste energije. Međutim, ovaj prirodni proces je ekstremno teško proizvesti u kontrolisanim uslovima u laboratorijama i nuklearnim reaktorima... Iako su u mnogim filmovima i popularnoj kulturi fuzioni nuklearni reaktori prisutni odavno (setimo se samo Mr. Fusiona, kućnog fuzionog reaktora iz filma Povratak u budućnost iz 1985. godine!), značajniji pomaci se dešavaju tek sada. U poslednjih nekoliko godina, ova tehnologija je polako počela da prelazi iz domena naučne fantastike u realnost, a u junu ove godine jedan takav reaktor počeće sa prvim testovima fuzije mešavine deuterijuma i tricijuma. U pitanju je JET (Joint European Torus), a mi u ovoj epizodi Radio Galaksije pričamo o nuklearnoj fuziji, o procesu nastanka energije u zvezdama, ali i o različitim tipovima nuklearnih fuzionih reaktora koji se razvijaju i o budućnosti fuzione nuklearne energije.Gost je bio dr Milan M. Ćirković.Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. Support the show

Pre tri i po godine prvi put smo u Sunčevom sistemu detektovali objekat porekla izvan Sunčevog sistema. Nazvali smo ga 'Oumuamua i od tada do danas on je tema raznih debata u nauci (i šire), a to ime je poznato i u široj javnosti. Najkontroverznije ideje potiču od teorijskog fizičara Avi Loeba koji je ove godine objavio i knjigu pod nazivom "Extraterrestrial" u kojoj pokušava da poreklo i pojavu ovog objekta objasni teorijom da je u pitanju artefakt vanzemaljske inteligencije. Većina naučne zajednice se sa ovom teorijom ne slaže, a i posmatrački podaci, najblaže rečeno, nisu naklonjeni toj ideji. U ovoj epizodi Radio Galaksije pričali smo o posmatranjima i posmatračkim podacima koje imamo, kao i teorijama koje objašnjavaju 'Oumuamua kao prirodni objekat. Neobičan i iznenađujuć u odnosu na ono na šta smo navikli u Sunčevom sistemu, ali prirodan (ma koliko da je ideja o otkriću vanezemaljske inteligencije privlačna).  Gost je bio Igor Smolić sa Instituta za fiziku.Jako mali izbor literature za detaljnije upoznavanje sa ovom temom: The 'Oumuamua ISSI Team: The natural history of 'Oumuamua, Nature Astronomy, 01 July 2019Wesley C. Fraser, Petr Pravec, Alan Fitzsimmons, Pedro Lacerda, Michele T. Bannister, Colin Snodgrass & Igor Smolić: The tumbling rotational state of 1I/‘Oumuamua, Nature Astronomy, 09 February 2018Sekanina Zdenek: A probability of encounter with interstellar comets and the likelihood of their existence, Icarus, 1976Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. Support the show

Posle godinu dana pauze, ponovo se vraćamo novostima iz sveta nauke i otkrića! Ova epizoda posvećena je februaru 2021. godine, a pričali smo o: februaru kao mesecu sletanja na Mars (pa možete čuti i mali džingl koji je sa Marsa poslao rover Perseverance)poreklu kamenih blokova iz Stounhendžajednom 18000 godina starom muzičkom instrumentu (a Dušan je za tu priliku u emisiju čak poneo i trubu i iskomponovao jednu praistorijsku simfoniju koju ćete moći da čujete)paučjim nogama, pletenju mreže, autonomiji od mozga i primeni tih znanja u roboticizoonozi koronavirusa na Južnom Tajlandu i ljuskavim mravojedimaprvom uspešnom kloniranju jedne jedinke mrkog tvora koji su ugrožena vrstazemljotresu u novoj Kaledoniji (a detektovanom kod nas!)Naučni megafon uređuju i vode: Dušan Pavlović i Lana KonstantinovićUkoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.  Support the show

U ovoj epizodi "Jedan pisac, jedna knjiga!" govorili smo o istoriji i filozofiji fizike kroz razgovor sa jednim piscem, Slobodanom Perovićem, o dve knjige: "Trnovit put do Higsovog bozona" i "Kvantna revolucija". Slobodan Perović je redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu i bavi se istorijom i filozofijom nauke, a u ovoj epizodi smo pričali o istorijskim i filozofskim pitanjima vezanim za strukturu Standardnog modela elementarnih čestica, epistemologiji i metodološkim pitanjima vezanim za nauku u velikim kolaboracijama poput Fermilaba i CERNa, u eksperimentisanju na visokim energijama, kao i u nauci velike količine podataka. Govorili smo i o tome, kao što podnaslov prve knjige kaže, gde su granice savremene fizike? Kroz priču o drugoj knjizi, pričali smo o istoriji kvantne mehanike, induktivnom razvoju kvantne teorije, Nilsu Boru kao jednoj od centralnih ličnosti razvoja kvantne fizike, a onda i o savremenim teorijama kvantne gravitacije petlji.Mnogo tema, nesmo sigurno sve objasniti, tek smo se zagrejali kad je emisija došla do kraja, ali tu su Heliks i Slobodanove knjige za svako dalje čitanje! Ovo je ujedno i početak saradnje Radio Galaksije sa izdavačkom kućom Heliks, našom trenutno najrenomiranijom izdavačkom kućom u oblasti popularne nauke. Knjige možete pronaći i kupiti preko sajta Izdavačke kuće Heliks, ovde: "Trnovit put do Higsovog bozona", "Kvantna revolucija", ili u svim bolje opremljenim knjižarama. Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.  Support the show

Ukoliko niste znali, prošle godine ste sigurno čuli kako su slepi miševi rezervoari i izvori mnogih patogena, a ponekad se desi da virusne, bakterijske i gljivične zarazne bolesti ljudi poreklo vode baš od slepih miševa. Gost je bio Ivica Dimkić sa Biološkog fakulteta, sa kojim smo pričali o mikrobiološkim istraživanjima slepih miševa i patogena kojih su oni nosioci. Pričali smo o slepim miševima i njihovim habitatima, o tome kako su sve više ugroženi urbanizacijom i deforestacijom, o tome kako to dovodi do češćih kontakata sa ljudima, o uzrocima zaraznih bolesti poreklom od slepih miševa. Poseban fokus smo stavili na priču o guanu slepih miševa (ekskrementima, odnosno izmetom, mokraćom i ostacima leševa koji se talože u pećinama i drugim habitatima slepih miševa), o mikrobiologiji guana slepih miševa, virusnim, bakterijskim i gljivičnim mikrobiomom i njihovim istraživanjima.Pregledni rad o mikrobiomu guana slepih miševa koji smo pominjali u epizodi možete pročitati ovde.  Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.  Support the show

U ovoj epizodi Radio Galaksije pričali smo o evoluciji virusa, mutacijama, a posebno o mutacijama virusa SARS-CoV-2. ⁠Iz perspektive evolucione i molekularne biologije pričali smo o tome šta su virusi, kako se istražuje njihovo poreklo, kakvi sve virusi postoje… Govorili smo o koronavirusima, njihovoj strukturi i evoluciji, zoonozi i mutacijama. Poseban deo emisije posvećen je novim varijantama SARS-CoV-2 virusa koje su se pojavile u Južnoj Africi, Velikoj Britaniji i Brazilu. ⁠Gošća je bila profesorka Biljana Stojković sa Biološkog fakulteta u Beogradu. ⁠Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.  Support the show

Pre par meseci smo ušli u studio Radio Aparata da snimimo epizodu o Frimenu Dajsonu, počeli razgovor i kad smo napravili pauzu, samo nismo nastavili snimanje razgovora. Nismo ponovili prvi deo, samo smo prekinuli i odložili taj razgovor za nekad kasnije. Na Dan mrmota se vraćamo ovom razgovoru.  U ovoj epizodi smo pričali o Frimenu Dajsonu, jednom od najvećih umova i vizionara 20. veka, teorijskom fizičaru koji je učestvovao u stvaranju kvantne elektrodinamike, bio pionir miroljubivog korišćenja nuklearne energije, dao ogroman doprinos brojnim oblastima nauke, od fizike čvrstog stanja do astrobiologije, i čitavog života bio hrabri javni intelektualac, aktivan u raznim poljima, od zalaganja za nuklearno razoružanje do aktivizma u oblasti klimatskih nauka, ponekad i sa vrlo kontroverznim stavovima.O njegovom doprinosu kvantnoj elektrodinamici, kao i astrobiološkim i SETI konceptima poput Dajsonove sfere, kao i o raznim drugim temama iz njegovog dugovečnog života i rada možete poslušati u ovoj epizodi. A tu su i neke preporuke za čitanje. Gost je bio dr Milan M. Ćirković sa Astronomske opservatorije Beograd. Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.  Support the show

U ovoj epizodi segmenta "Jedan pisac, jedna knjiga!" pričamo o knjizi "Novo Mračno doba" Džejmsa Brajdla, a gost Radio Galaksije je Uroš Krčadinac sa Fakulteta za medije i komunikacije. Kroz priču o ovoj knjizi, pričaćeli smo o mnogim temama - o tehnološkoj revoluciji i njenim posledicama, o velikim podacima ("big data"), o tome da li i kako razumemo računare, mašine, veštačku inteligenciju i inteligentne sisteme, o pismenosti koja nam je neophodna da izbegnemo novo mračno doba, itd. Šta je digitalna kultura? Šta su kompleksni sistemi i šta kreativna produkcija uopšte podrazumeva u vreme kompleksnih digitalnih sistema? Kojim se pitanjama treba baviti? Šta znači autorski rad danas? Koja je veza između programiranja, umetnosti i pisanja?Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.  Support the show

U ovoj epizodi smo pričali o zemljotresima na Balkanu, a gošća je bila dr Ana Mladenović sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu. Pričali smo o zemljotresima koji su se desili prošle godine u Hrvatskoj, o tome kako se u seizmotektonici istražuju zemljotresi, kako Jadranska mikroploča utiče i stvara zemljotrese na našem području, kako se potresi mere, kakve sve vrste zemljotresa postoje i koje sve pojave prate pojavu zemljotresa, gde su rizična područja na Balkanu i kako za to znamo, kao i na koje sve načine možemo da napravimo predikcije o budućim zemljotresima. Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.  Support the show

Da li ste kao mali verovali da Deda Mraz postoji? Kako ste se pitali da li je stvaran? Jeste li mu postavljali zamke, ne biste li pokušali da ga uhvatite na delu? Mit o Deda Mrazu je bio važan deo odrastanja svakog od nas, važan je deo skoro svake porodice, praznici ga uvek ožive, a mi ćemo u ovoj epizodi Radio Galaksije da propitamo neka od ovih pitanja kroz prizmu psihologije. Naravno, u prazničnoj euforičnoj atmosferi i uz prazničnu muziku. :)Gošća je bila Ana Radanović, psihološkinja sa Instituta za pedagoška istraživanja, a pričali smo o mnogo tema vezanih za dečju i razvojnu psihologiju, decu i Deda Mraza... Zašto deca veruju u Deda Mraza? Zašto je mašta važna? Pričali smo o kognitivnom razvoju i Deda Pijažeu :), o tome da li je mit/laž o Deda Mrazu štetan ili ne... Pominjali smo neka od psiholoških istraživanja koja se bave ovim temama... o tome kako deca preispituju mit, zašto je i kako važno za njihovo odrastanje da reše ovu misteriju, dali smo i neke savete za roditelje, a na kraju pričali i malo o tome kako tekuća pandemija utiče na praznike i kako deci objasniti da su ovi praznici drugačiji. Slušajte u Radio Galaksiji! ;)Srećna vam nova 2021. godina! (:Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.  Support the show

Poslednja epizoda Radio Galaksije u 2020. godini bavi se jednom malo drugačijom temom, obrazovanjem. Gost nam je bio Stanislav Milošević, asistent na Katedri za astronomiju Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a pričali smo o astronomskom obrazovanju. Šta je sve potrebno naučiti i znati da biste postali astronom? Kakvi su obrazovni programi astronomije u našim školama i na fakultetima? Kakve su dodatne aktivnosti koje postoje? Kakve su reforme obrazovanja potrebne kako bi nastavni program i nastavnici mogli da prate tokove novih otkrića i trendova u astronomiji i astrofizici? Na koje sve udžbenike se treba uputiti ako želite da naučite više o astronomiji i astrofizici? Kakvih sve dodatnih resursa ima? Kako se astronomija uči na programu astronomije u Istraživačkoj stanici Petnica i zašto je ovaj program važan za astronomsku zajednicu u Srbiji? Dobar deo emisije posvećen je inicijativi da se astronomija vrati kao zaseban predmet u srednjoškolske kurikulume, kako je i bilo do 1990. godine. Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.  Support the show

U ovoj epizodi Radio Galaksije Milan M. Ćirković je preuzeo ulogu voditelja. :) U gostima nam je bio dr Marko Stalevski sa Astronomske opservatorije Beograd, a pričali smo o međuzvezdanoj prašini i njegovom projektu BOWIE (Blowing in the Wind!). Pričali smo o tome kako se međuzvezdana prašina posmatra, kako se modelira, šta su aktivna galaktička jezgra i kako Marko sa svojim timom istražuje vetrove visokoenergetskog zračenja koji potiču od procesa akrecije materije na supermasivnu crnu rupu u centru Galaksije, ali i mnogim drugim temama.Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.  Support the show

U starim epizodama Radio Galaksije, od maltene samog početka pre 12 godina, onim koje su umele da traju i po tri sata, imali smo jednu redovnu rubriku koja se zvala "Jedan pisac, jedna knjiga". Pričali smo o piscima i knjigama koje su nama bile važne i za koje smo verovali da svako treba da ih pročita! Čuvena je ova špica u kojoj je "televizija vrlo edukativna", u kojoj "svaki put kad neko upali TV, ja odem u drugu sobu da čitam knjigu" i u kojoj "prljava knjiga nikad nije prašnjava". Danas se vraćamo toj rubrici i od nje pravimo malu emisiju. Ovo je prva epizoda i to nam donosi dve knjige! Knjige o kojima smo govorili su:Olga Tokarčuk: "Bizarne priče"Zoran Radovanović: "Istina o vakcinama"O knjigama govore: Milan M. Ćirković i Dušan PavlovićUkoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde.  Support the show

Prošle nedelje medijima je odzvanjala vest o velikom proboju u proteinskoj hemiji. Google DeepMind projekat pod nazivom AlphaFold2 uspeo je da reši višedecenijski problem predikcije savijanja proteina. Upravo ta vest bila je povod da u ovoj epizodi razgovaramo o proteinima i problemu proteinskog savijanja. Pričali smo o tome šta su proteini, kako ih istražujemo, kako možemo laboratorijski da ustanovim i ispitamo njihovu strukturu, kako ih modeliramo, šta je problem proteinskog savijanja i kako nam mašinsko učenje i veštačka inteligencija mogu pomoći da ga rešimo, kao i kakve praktične implikacije ima ovaj proboj za razvijanje lekova i biotehnologiju. Gost je bio dr Voin Petrović, do nedavno postdok na Norveškom institutu za nauku i tehnologiju, upravo u oblasti proteinske hemije, dugogodišnji saradnik programa biomedicine u Istraživačkoj stanici Petnica, a od nedavno zaposleni istraživačkog i razvojnog odeljenja biotehnološke kompanije Thermo Fischer Scientific.Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. Support the show

Ko su bili Stari Egipćani i da li se uopšte može reći da su postojali kao jedan narod? Kakav je bio koncept kolektivnog identiteta u Starom Egiptu? Kako egiptolozi istražuju etnicitet i etničke identitete? Šta je loša nauka u egiptologiji? Kako su kraniometrija i rasna nauka devetnaestog veka uputile egiptologiju i istraživanja etničkih identiteta prostora doline reke Nil u pogrešnom smeru? Kako egiptolozi danas istražuju ove probleme i šta iz toga možemo naučiti o epistemološkim problemima egiptologije? U ovoj epizodi smo o svim ovim pitanjima razgovarali sa Urošem Matićem sa Austrijskog arheološkog instituta iz Beča, našim egiptologom koji je pre nekoliko dana za Cambridge University Press objavio knjigu "Ethnical Identities in the Land of Pharaohs", koja je bila inspiracija za ovu epizodu i ovu temu. Knjigu možete preuzeti besplatno sa sajta Cambridge University Press-a do 8. decembra, ovde. Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. Support the show

U ovoj epizodi gost Radio Galaksije bio je Samir Salim sa Univerziteta Indiana u SAD, naš astrofizičar koji je sada već davne 1999. godine razvio metod za izračunavanje mase supermasivnog kompaktnog objekta u centru Mlečnog puta i time dao doprinos timu profesorke Andree Gez, koja je ove godine dobila deo Nobelove nagrade za fiziku.Međutim, iako je po ovome Samir trenutno najpoznatiji u široj javnosti i iako smo na početku pričali malo i o tome, glavna tema današnje epizode dolazi iz oblasti kojom se Samir danas primarno bavi. Pričali smo o galaksijama, njihovoj morfologiji, karakteristikama i evoluciji, a pre svega o tome kako galaksije umiru. Kako galaksije prestaju da stvaraju nove zvezde? Kako su nam posmatranja u UV delu spektra dala neke odgovore na ta pitanja, a otvorila još mnoštvo novih? Šta su to galaksije Zelene doline? Kakvu ulogu u starenju i umiranju galaksija imaju supermasivne crne rupe u njihovim centrima? Ovo su samo neka od pitanja iz ove epizode. Ukoliko vas interesuje da čitate više o galaksijama zelene doline, preporučujemo ovaj Samirov pregledni rad objavljen u časopisu Serbian Astronomical Journal. A o merenju mase supermasivne crne rupe u centru Galaksije i otkrićima koje smo pominjali možete pročitati ovde: Measuring Distance and Properties of the Milky Way's Central Supermassive Black Hole with Stellar Orbits, odnosno Stellar Orbits around the Galactic Center Black Hole.Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. Support the show

U ovoj epizodi Radio Galaksije pričali smo o zagađenju vazduha u urbanim sredinama. Kako se fizičari bave zagađenjem vazduha u urbanim sredinama? Šta su sve izvori zagađenja, kako se zagađujuće materije transportuju, kako mikroklima i topografija grada utiču na zagađenje vazduha, šta sve možemo, a šta ne možemo da zaključimo na osnovu podataka? Kakve su varijabilnosti i periodičnosti, kako opisujemo fluktuacije u zagađenju vazduha? I, na kraju, kako sve mašinsko učenje može da nam pomogne u istraživanju ovog nedovoljno istraženog i velikog problema? Gost je dr Andreja Stojić iz Laboratorije za fiziku životne sredine (EPL) Instituta za fiziku Beograd. O projektima koji se bave mašinskim učenjem i zagađenjem vazduha koje smo pominjali u emisiji možete više pročitati na sledećim linkovima: ATLAS, BelPollMan. Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/join/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. Support the show

Na današnji dan, 9. novembra, rođen je Karl Segan, astronom, planetolog, naučni edukator, popularizator nauke, jedan od ljudi koji su uticali na milione, kako svojim knjigama, tako i čuvenom TV serijom "Kosmos", brojnim predavanjima, gostovanjima na televiziji, itd. Stvorio je i za sobom ostavio mnoštvo bitnih i velikih ideja, inspirisao generacije, a mnogima je dodir sa njegovom literaturom i idejama promenio život. Bio je pionir mnoštva projekata posvećenih istraživanju Sunčevog sistema, kao i vezivno tkivo između mnoštva disciplina koje se bave potragom za životom i inteligentnim životom u Svemiru, što je neka posebna tema, za neku posebnu epizodu. Današnja epizoda je biografska, pričali smo o nekim od njegovih istraživačkih dostignuća, ideja koje su postavile osnovu za mnoga trenutno aktuelna istraživanja, ali i o njegovom uticaju na društvo putem njegovih javnih nastupa i popularnih knjiga koje je pisao. Karl Segan je bio čovek koji svima koji se bave komunikacijom nauke i istraživanja treba da bude uzor. A gost emisije (a zapravo domaći) je bio Milan M. Ćirković sa Astronomske opservatorije Beograd. Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit.A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. Support the show

U ovoj epizodi smo pričali o pandemijama kao društvenim pojavama, a specifično o tome kako se psiholozi bave istraživanjem pandemija. Tokom poslednjih nekoliko meseci, jedan tim naših istraživača na čelu sa Kajom Damnjanović iz Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i PIN-om (Psychosocial Innovation Network), radio je na uzorku našeg društva jedno veliko istraživanje o psihološkom profilu pandemije u Srbiji. Pričali smo o tome šta su pandemije, kako se psiholozi bave pandemijama, kako se konstruišu upitnici i šta sve psihometrija konkretno može da nam kaže o pandemiji u Srbiji. Priča se oslanja na izveštaj o ovom istraživanju, koji u celosti možete pročitati ovde, a bavili smo se temama verodostojnosti informacija, poverenja u različite izvore informacija, ponašanju tokom pandemije (zaštitnom i samozaštitnom), kao i kako su se ovi faktori menjali tokom vanrednog stanja, šta je sve uticalo na te promene i kako, itd... Otvorili smo veliku temu o kojoj će biti reči u nekoj od narednih epizoda Radio Galaksije, a to su epistemički autoriteti i to kako funkcioniše ljudsko saznanje, zaključivanje i odlučivanje kada ima i kada nema epistemičkih autoriteta. Gošća emisije je bila Kaja Damnjanović. Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://patreon.com/radiogalaksija. Ukoliko želite da donirate Radio Galaksiju jednokratno preko PayPal-a, to možete učiniti ovde: http://paypal.me/radiogalaksija. Hvala!Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Reddit. A ukoliko više volite da čitate e-mailove, prijavite se na naš newsletter, ovde. Support the show

Čuli ste za otkriće fosfina u Venerinoj atmosferi? Objavljeno je u časopisu Nature Astronomy 14. septembra 2020. godine. Gas fosfin, PH3, obično u atmosferama reaguje jako brzo i efikasno sa kiseonikom i gradi fosforastu kiselinu, H3PO3. Odreaguje i nema ga više kao takvog! Zato, kada ga otkrijete u atmosferi neke planete, to je jedan jako interesantan indikator da na toj planeti možda ima neke vrste života. Naravno, ovo otkriće je zbog toga odjeknulo u svim medijima, pa i dnevnoj štampi. MEĐUTIM... ubrzo nakon toga, ispostavilo se da ima nekih manjkavosti u ovom radu, i objavljeno je još par radova koji su pokazali da ekipa koja je objavila ovaj rad u Nature Astronomy magazinu ipak nije bila u pravu.Ova interesantne reakcije, ako i originalan rad, tema su ove epizode. Gost emisije je bio Igor Smolić iz Scientific Computing Laboratorija Instituta za fiziku Beograd. Radove koje pominjemo u emisiji, ako želite da ih pogledate/pročitate, možete naći na ovim linkovima: Greaves et al: Phosphine gas in the cloud decks of Venus (Nature Astronomy, 14 September 2020)Mogul et al: Is Phosphine in the Mass Spectra from Venus' Clouds? (arXiv, submitted to Nature, 27 September 2020)Encrenaz et al: A stringent upper limit of the PH3 abundance at the cloud top of Venus (Astronomy & Astrophysics, 14 October 2020) Snellen et al: Re-analysis of the 267-GHz ALMA observations of Venus: No statistically significant detection of phosphine (arXiv, submitted to Astronomy&Astrophysics, 19 October 2020)Ukoliko naš rad želite da podržavate iznosom koji sami određujete na mesečnom nivou, to možete učiniti ovde: https://www.patreon.com/radiogalaksija. Hvala!Support the show

U ovom specijalu Radio Galaksije donosimo eksluzivni intervju sa slavnim američkim naučnikom Berijem Berišem, jednim od najcenjenijih imena moderne svetske nauke, dobitnikom Nobelove nagrade za fiziku 2017. godine. Beri Beriš je direktor međunarodnog projekta LIGO koji je 2015. godine, prvi put u istoriji nauke, detektovao gravitacione talase i time otvorio sasvim novu oblast u istraživanje svemira - gravitacionu astronomiju. Razgovor sa profesorom Berišem dolazi u trenutku kada se veliki gravitacioni detektori ubrzano planiraju, i kada je naučna javnost uzbuđeno dočekala otkriće najjačeg sudara dve crne rupe u svemiru. Sa Berijem Berišem, pričali smo o budućnosti istraživanja gravitacije, ali i o tome kako izgleda život modernog naučnika, zašto je u nauci pogrešno promovisati sindrom “genija”, zašto “biti naučnik” nije dovoljno ukoliko ne znamo da komuniciramo svoja otkrića, i na koji način treba voditi veliki međunarodni tim ljudi na putu ka uspehu. Intervju je vođen u Trstu, u Italiji, tokom posete profesora Beriša institutu za kosmologiju i astrofiziku.Autor ove epizode, od A do Š, je Darko Donevski. Support the show

Šta je hipnoza, gde radi, a gde ne? Zašto je Vlada SAD 1972. godine uložila 20 miliona dolara u parapsihološki projekat? Da li potiskujemo nepovoljna iskustva i sećanja? Da li su psihijatrijski klijenti nasilni? Da li pojava punog Meseca utiče na ponašanje ljudi? Da li snovi sadrže skrivene istine? Da li slušanjem Mocarta postajemo pametniji? Šta mere psihološki testovi? Da li dvadeset peti frejm u reklamama menja kako mislimo, ponašamo se i šta kupujemo? Da li je leva hemisfera analitičnija, a desna kreativnija? Da li koristimo samo 10% mozga?U ovoj epizodi Radio Galaksije sa dr Oliverom Toškovićem iz Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu pričamo o zabludama u psihologiji.Preporuke za dalje istraživanje: The Psychology Book, ako želite bolje da upoznate najveće ideje psihologije50 Great Myths of Popular Psychology (Scott O. Lilienfeld, Steven Jay Lynn, John Ruscio, Barry L. Beyerstein), ako želite da istražite više o zabludama u psihologijiSupport the show

Tema ove epizode je Gaia hipoteza i pitanje njene komplementarnosti sa teorijom evolucije.Pričali smo o tome šta su osnovni principi Gaia hipoteze, kako su James Lovelock i Lynn Margulis došli do tih ideja, a onda smo se fokusirali na kritike Gaia hipoteze, pre svega na rad "Darwinizing Gaia" Freda Doolittlea. Gosti:dr Milan M. Ćirković, Astronomska opservatorija Beograddr Srđa Janković, Univerzitetska dečija klinika & Radio Beograd (emisija Solaris) Preporučena literatura za dalje istraživanje: James Lovelock, Gaia: A New Look at Life on Earth (2000) [1979]Lynn Margulis, Symbiotic Planet: A New Look at Evolution (1998)Lynn Margulis & Dorian Sagan, Slanted Truths: Essays on Gaia, Symbiosis, and Evolution (1997)Doolittle, F. 2017. Darwinizing Gaia, Journal of Theoretical Biology 434,  11-19Support the show

U ovoj epizodi pričali smo o: korona virusu 2019-nCoV, sa Jovanom Milić, doktorantkinjom medicine u Modeninovim otkrićima u primeni CRISPR-Cas9 tehnologije u genetičkom modifikovanju imunih ćelija raka kod ljudirazrešavanju misterije brzih radio bljeskova u svemirunajnovijim vestima iz oblasti posmatranja SuncaDušan Vukadinović, doktorant na Maks Plank institutu za istraživanje Sunčevog sistema u Getingenu nam je ukratko objasnio šta se nalazi na najnovijoh fotografiji površine Sunca koja je prošle nedelje obišla svet u medijima.Support the show

Jubilarna 20. epizoda Naučnog megafona donosi dve kratke i dve duže priče. U ovoj epizodi posvetili smo se sledećim temama:  Kako smo analizom izloženosti meteorita kosmičkom zračenju otkrili najstarije čestice na Zemlji, presolarne granule Murchison meteorita stare čak 7 milijardi godina... Šta su korona virusi? priča o novoj vrsti korona virusa koji se pojavio u gradu Vuhan u centralnoj Kini - šta znamo o virusu, koji su simptomi, koliko je situacija alarmantna... Sa dr Ivanom Cvijanović razgovarali smo o predviđanju klime na osnovu analize topljenja arktičkog leda, tj. o temi kojom se ona bavi u Centru za superračunarstvo u Barseloni.Sa dr Minom Bižić razgovarali smo o otkriću njenog tima koje menja paradigme u oblasti istraživanja izvora emisije metana na Zemlji - pričali smo o cijanobakterijama!  Support the show

[Ova epizoda je specijal, razgovor snimljen tokom Konferencije polaznika Istraživačke stanice Petnica "Korak u nauku", 30. novembra 2019. godine, ali je ujedno i najava povratka Radio Galaksije.] Dr Saša Ceci je čestični fizičar sa Instituta "Ruđer Bošković" i CERN-a, jedan od autora i voditelja naučne emisije HRT-a "Treći element", autor bloga Blesimetar (i istoimene knjige) na portalu Jutarnjeg lista i jedan od najpoznatijih popularizatora nauke u Hrvatskoj. Sa Sašom smo pričali o tome kako treba i kako ne treba popularizovati nauku, pričati o nauci i zašto je storytelling bitan u današnjoj medijskoj komunikaciji nauke. Pričali smo i o fizici i tome kako biti skeptik prema različitim tvrdnjama koje se mogu čuti svuda okolo. Na kraju, pročitali smo i odlomak iz njegove knjige "Blesimetar drugi" u kom možete saznati zašto sumo borci ne pobeđuju u sankanju. :)Support the show

U ovom, prazničnom izdanju Naučnog megafona donosimo vam retrospektivu priča o najvažnijim naučnim otkrićima u 2019. godini. Govorili smo o tome kako će ta otkrića uticati na svet oko nas u predstojećoj godini. Pričali smo o budućnosti izučavanja klime, istraživanja crnih rupa, a dr Uroš Savković sa Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković” nam je dao širu sliku i širi kontekst ovogodišnjih otkrića u oblasti evolucije čoveka. Govorili smo i o tome koliko je važna naša misija edukovanja svih uzrasta u razumevanju naučnih vesti i razotkrivanju kvazinaučnih vesti. Zvezda Morava i planeta Vlasina su dobile izvod iz matične knjige rođenih, a naši arheolozi su reagovali na jedno kvaziarheološko dešavanje u našoj zemlji. Uživajte i pišite nam. Želimo vam da sa uživanjem provedete praznike!Support the show

U ovoj epizodu Naučnog megafona pokrili smo samo tri vesti, ali smo u gostima imali nekoliko ljudi. O najnovijim podacima koje smo dobili sa Parker Solar Probe letilice, letilice koja je prišla Suncu najbliže od svih ikada i koja je dizajnirana da istražuje čestice i električno i magnetno polje okoline Sunca, pričali smo sa dr Ivanom Milićem sa Univerziteta u Koloradu. Takođe, o najnovijim rezultatima PISA testiranja i tome šta nam PISA istraživanja mogu reći o našem obrazovnom sistemu i tome kako da ga unapredimo pričali smo sa dr Oliverom Toškovićem sa Odeljenja za psihologiju FIlozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Takođe, Darko je dao svoj osvrt i pogled na PISA istraživanja i iz svoje perspektive ukratko sumirao prednosti i manjkavosti ovih istraživanja. U periodu od prethodne do ove epizode, u Istraživačkoj stanici Petnica održana je XVIII konferencija polaznika srednjoškolskih programa "Korak u nauku". Pričali smo malo o toj konferenciji, a ljubaznošću Marije Mišić i Radio Beograda, u ovoj epizodi ćete čuti i neke od polaznika koji pričaju o tome šta su bila njihova istraživanja ove godine. Za kraj, u gostima nam je bio i dr Saša Ceci, fizičar i popularizator nauke iz Hrvatske, te u ovoj epizodi možete čuti i mali isečak iz intervjua koji smo sa njim napravili. Ceo intervju možete poslušati u specijalnom izdanju Radio Galaksije. Mnogo gostiju - malo duža epizoda! :)Support the show

U ovom Naučnom megafonu pričamo o:Kako se nauka menja kada velikani nauke umru?Kakav je oblik našeg svemira, da li je on nešto poput sfere, lista hartije ili, možda, krompira?Da li smo dobili vakcinu protiv Ebole?Da li je muzika, zaista, univerzalni jezik?Šta se to zanimljivo dešava na Marsu?Posebno mesto zauzima diskusija o nedostatku komunikacije u nauci.Govorimo i o jednim divnim i korisnim stvorenjima koja često zanemarujemo - u pitanju su kišne gliste! Pogledajte i ovaj video. Ova epizoda će vam predstaviti i nov izbor aplikacija putem kojih ćete moći da nas besplatno slušate, zato pažljivo pratite sve naše instrukcije na početku emisije.p.s. Darko je, umesto mikrofona na snimanju koristio megafon, da ga svemir bolje čuje. Obećao je da je to samo za ovaj put.Support the show

Tema epizode #13 su ekstrasolarne planete. Bavimo se velikim skorijim otkrićima - vodi na jednoj planeti i jednoj drugoj planeti koja će najverovatnije izmeniti teorije o formiranju planetskih sistema oko crvenih patuljaka. Izmerena je do sada najpreciznija vrednost maksimalne mase neutrina, veliki 500-metarski teleskop FAST u Kini počinje uskoro sa radom, a u fazi testiranja posmatrao je neke bitne nove događaje u svemiru, kompanija SpaceX je najavila ambiciozne planove za narednih 6 meseci.Support the show

U ovoj epizodi najveću pažnju posvećujmo Nobelovim nagradama koje su dodeljene ove godine. Pričamo o Nobelovom komitetu, o cilju Nobelovih nagrada, kao i o pojedinačnim otkrićima koja su ove godine zaslužila najprestižniju nagradu za doprinos nauci, književnosti, miru, ekonomiji, ...Takođe, pričamo i o par vesti iz nauke iz protekle dve nedelje. Odlomio se veliki ledeni breg sa Antarktike, otkriveni su mehanizmi kojima se tardigrade štite od štetnog visokoenergetskog zračenja, Saturn je postao i gospodar satelita...Support the show

Šta Chuck Berry i Carl Sagan imaju zajedničko? :)U današnjoj epizodi Naučnog megafona pričamo o misijama Voyager 1 i 2, jer je Voyager 2 napustio Sunčev sistem. Slušamo i pričamo o porukama koju smo poslali vanzemaljcima na ovim letilicama, a pričamo i o nekim najnovijim vestima iz nauke. Pričamo o tome kako istražujemo da li su današnja deca lošija od nas, kada smo bili deca, o kometi Borisov i otkriću vode na njoj, o jednoj etičkoj dilemi koja se pojavila u zdravstvu Velike Britanije, a donosimo vam i jedno interdisciplinarno istraživanje socio-kulturne antropologije, psihologije i istorije.Support the show

Nakon letnje pauze, u ovoj epizodi Naučnog megafona pričamo o 100 godina od nastanka nemačke škole umetnosti Bauhaus, o istraživanju Flinovog efekta i tome da li koeficijent inteligencije ljudi opada, pomenućemo i nekoliko vesti iz astronomije (jer Radio Galaksija i Naučni megafon ne mogu da prođu bez astronomije), a naša prijateljica Jovana Nikolić preporučuje izložbu o Mesecu, koju organizuje Prirodnjački muzej na Kalemegdanu.Support the show

U ovoj epizodi pričamo o protestima posvećenim klimatskim promenama, a koji se širom sveta održavaju i povodom konferencije o ovoj velikoj temi koja se održava u Njujorku. To su nam glavne i u pola sata ćemo pokušati da damo kratak istorijski pregled klimatskih nauka, a pomenućemo i neke najnovije informacije o planovima i savremenim problemima ove interdisciplinarne oblasti istraživanja.Support the show

Beograd je zagađen, u vazduhu ima mnogo mnogo mnogo više PM10 čestica nego što je dozvoljeno. U ovoj epizodi pričamo o tom problemu.Takođe, donosimo vam i neke lepe vesti iz nauke, pričamo o istraživanjima stena na Marsu, o arheološkom otkriću na grčkom ostrvu Naksos, koje će možda promeniti pogled na to kako su se dešavale migracije iz Afrike u Evropu pre oko 200000 godina, pričamo o otkriću veštačkog lista koji imitira proces fotosinteze i proizvodi čisto gorivo, bez nusprodukata koji štete našoj planeti...Support the show

U ovoj epizodi pričamo o lažnim doktoratima, lažnim naučnicima, akademskoj čestitosti i integritetu. Donosimo vam vesti o naprednoj biotehnologiji i prvim 3D odštampanim plućima, o jednom velikom pomaku u lečenju plućnih bolesti u kom je učestvovala i jedna naša naučnica sa Univerziteta Kolumbija i najavljujemo nekoliko interesantnih događaja u Srbiji koje vam preporučujemo da ih posetite. Poseban deo emisije posvetili smo rezultatima velike studije Ujedinjenih nacija o ubrzanom nestanku živih vrsta na planeti!Support the show

Zašto su naši preci počeli da hodaju uspravno? Kakve to veze ima sa katastrofičkim eksplozijama zvezda koje zovemo supernove? Kako globalno zagrevanje polako istrebljuje arktičke pafine? Šta je pametni mikroarmirani beton i kako štiti životnu sredinu? Da li su i kako Stari Rimljani uticali na porast globalnog zagrevanja danas? Kakva se izložba o Mesecu održava u Parizu? Kakav se to ekološki festival održava na Fruškoj gori?O svemu tome možete slušati u ovoj epizodi Naučnog megafona! Takođe, poslušajte i priču o tome kako je Artur Edington posmatrao totalno pomračenje Sunca pre tačno 100 godina i zašto je ova njegova ekspedicija bila ključna za Opštu teoriju relativnosti. Na kraju emisije očekuje vas i jedna mala lekcija iz filozofije nauke, priča o tome kako se naučne teorije dokazuju.Support the show

U ovoj epizodi Naučnog megafona obradili smo tri veoma važne teme koje prožimaju nauku poslednjih meseci:Plan SAD da ponovo na Mesec pošalje ljudsku misijuNajavu izgradnje nove generacije džinovskih svetskih teleskopa.Mali edukacijski vodič svim ljubiteljima nauke o tome kako da prepoznajemo senzacionalizam u naučnom izveštavanju.Support the show

Ovo je prvo prošireno izdanje Naučnog megafona. Protekle nedelje smo otkrili najređi nuklearni raspad ikada, u laboratoriji u utrobi planine Gran Saso u Italiji, i tim povodom nam je jedna od autora tog rada, Nikolina Šarčević, pojasnila zašto je ovo otkriće interesantno. Postali smo punopravna članica CERN-a, uz pomoć veštačke inteligencije smo prvi put pretočili moždanu aktivnost u razumljive rečenice, gravitacionim talasima smo detektovali crnu rupu koja proždire zvezdu, i astronomskim radio teleskopom došli smo do nekih novih interesantnih otkrića o nastanku munja, a to nam je pojasnio Aleksandar Šulevski, istraživač u timu koji je objavio ovaj rad. Detektovali smo prvi seizmički potres na Marsu, tzv. marsotres, a donosimo vam i nekoliko užasavajućih i upozoravajućih vesti o globalnom zagrevanju. I još mnogo toga...Support the show

Četvrtom epizodom dominira astronomija. Prošle nedelje su se dogodila dva bitna i velika otkrića. Analizom vode u česticama koje je sa asteroida Itokava 2010. godine na Zemlju donela japanska letilica Hajabusa, došlo se do neočekivanih podataka: na stenovitim asteroidima najverovatnije ima mnogo više vode nego što je očekivano i to upravo vode kakva odgovara okeanima na Zemlji! Ovo će možda potpuno promeniti teorije o nastanku okeana na Zemlji. Takođe, nova otkrića u oblasti kosmologije sugerišu da o širenju Svemira zapravo znamo mnogo manje nego što smo mislili!A tu je i jedna vest o pomoru pčela u Srbiji, koju srpski mediji nisu preneli, došlo je do velikog prodora u istraživanju autizma kod dece, a pričamo i o tome kako se u nauci analiziraju podaci i zašto ponekad ispravni podaci dovedu do neispravnih zaključaka.Support the show

U ovoj epizodi Naučnog megafona, pričamo o predlogu zakona o naučno-istraživačkoj delatnosti u Srbiji, borbi mladih istraživača za bolji položaj i jednoj ohrabrujućoj inicijativa koja se tiče zapošljavanja mladih doktora nauka u svetu, vesti da su naučnici napokon rešili slavni paradoks Šredingerove mačke, o tome kako su astronomi detektovali natprosečno visok sjaj prvih galaksija formiranih u svemiru, o jednoj neverovatnoj osobini azijskih slonova i o tome kako pčele simbole pretvaraju u brojeve!Support the show

U ovoj epizodi možete slušati o jednom istraživanju iz Engleske, koje nam govori o tome kako nas samo dva sata nedeljno u prirodi mogu učiniti srećnijim i samozadovoljnijim. Takođe, tu je i vest o jednoj strašnoj bolesti, eboli, i tome koliko znamo o njenom širenju. A tu je, obavezno, i jedna vest iz astronomije i planetarnih nauka - imamo neka nova saznanja o Mesecu i njegovom južnom polu! Drugi deo emisije posvećujemo preporukama knjiga iz popularne nauke za letovanje!Support the show

Prvi put uživo na jednom istom mestu, na Radio Aparatu, Darko i Dušan u ovoj epizodi pričaju o najnovijim otkrićima iz sveta nauke i tehnologije. Pričali smo o odgonetanju misterija Vojničevog manuskripta, sentetičkoj biologiji i veštačkom životu, novim ulaganjima u istraživanja leka protiv raka, protivotrova za ujede zmija, o novim paradigmama u svetu istraživanja vulkana, a u fokusu nam je najnovija svemirska trka i priča o budućnosti istraživanja Meseca.Support the show

Na ostrvu Luzon u Filipinima otkrivena je nova vrsta čovekovog pretka, što baca potpuno drugačije svetlo na evoluciju naše vrste. Na Antarktiku se glečeri sve više smanjuju, a najveća santa leda (Bant Ice Shelf) uskoro će se podeliti na dva dela. Kada je poslednji put nivo ugljen-dioksida bio ovoliki, u ovim krajevima je raslo drveće, a za manje od sto godina, 90% glečera na Alpima će najverovatnije nestati. U jednoj pećini na Balkanu otkriveni su paleolitski crteži stari oko 34000 godina, što ovu pećinu čini prvom otkrivenom pećinom sa paleolitskom umetnošću na Balkanu.Vest kojoj posvećujemo posebnu pažnju je prvi direktan snimak crne rupe. Event Horizon Telescope projekat je kroz saradnju nekoliko teleskopa širom planete Zemlje prvi put snimio crnu rupu, i to supermasivnu crnu rupu u centru galaksije M87.Support the show

Prošle nedelje je Svetska zdravstvena organizacija saopštila jedan poražavajući podatak o povećanju broja zaraženih od malih boginja, detektovali smo prvi molekul nastao u Svemiru, a svet je na sva zvona obišla vest o timu naučnika koji je uspeo da oživi neke određene funkcije ćelija mozga kod mrtvih svinja. Tim povodom smo pažnju posvetili i etičkim problemima istraživanja na životnjama, a svoje mišljenje o tome dao nam je i prof. Alesantro Treveso sa grupe za neuronauke instituta SISSA u Italiji.U ovoj epizodi Naučnog megafona u fokus smo stavili prvo otkriće fosilnog ostatka zuba Neandertalca na području današnje Srbije. Inspirisani ovim otkrićem, uz jednu posebnu malu lekciju iz evolucije čoveka vodimo vas kroz svet Neandertalaca, ovih naših interesantnih i nedovoljno poznatih prarođaka.Support the show

[Ova epizoda je emitovana kao najava i ćaskanje o ideji iz koje se izrodio Naučni megafon, koji možete poslušati u narednim objavama. / 13. 11. 2019.]Najavljujemo Vesti Radio Galaksije! Milan i Dušan ćaskaju o vestima, o tome čemu služe, kakva je situacija sa vestima iz nauke kod nas i kako će sve to izgledati u Radio Galaksiji. Stay tuned!Support the show

Konačno smo imali priliku da nam gost bude dr Matija Ćuk sa SETI instituta iz Sjedinjenih Američkih Država, naš naučnik koji je nedavno došao do potencijalno revolucioniranog otkrića u planetarnim naukama -- da su unutrašnji Saturnovi sateliti stari svega oko 100 miliona godina!U ovoj epizodi Radio Galaksije, pričali smo sa Matijom o tome kako se kreću i evoluiraju Saturnovi sateliti, koji dinamički efekti imaju uticaja na njihovu evoluciju i zašto je sve to bitno pri istraživanju njihove starosti, kao i kako je tačno Matija došao do svog rezultata. Takođe, pričali smo o tome kako izgleda baviti se planetarnim naukama na SETI institutu i šta je to što njega privlači ovim problemima i ovoj oblasti, kao i kako izgleda baviti se naukom generalno u SAD.Takođe, od dr Magdalene Đorđević možete čuti o kvark-gluonskoj plazmi i ERC grantu koji je za njeno istraživanje dobila ova naša naučnica.Jedan pisac, jedna knjiga: Karl Segan, "Kosmos"Support the show

[Ova epizoda se odnosi na period u maju mesecu 2018. godine. U međuvremenu, stvari su se odvile u malo drugačijem smeru, pokretanjem emisije Naučni megafon, koju možete poslušati u kasnijim objavama. Poziv za donacije je i dalje otvoren. / 13. 11. 2019.]Posle 17 meseci pauze, Radio Galaksija se ponovo vraća u etar i na internet talase!Počinjemo opuštenim ćaskanjem Milana i Dušana i pozivom za donacije, koje su nam neophodne.Odlučili smo da ponovo pokrenemo Radio Galaksiju i da reorganizujemo i proširimo njene sadržaje. Više o tome šta će Radio Galaksija biti možete pročitati na sajtu http://radiogalaksija.rs, a da bismo to realizovali neophodna nam je vaša pomoć. Naime, potrebna nam je finansijska pomoć kako bismo kupili osnovnu opremu za snimanje i produkciju naših emisija. Ukoliko možete i želite da pomognete, novčano ili opremom za snimanje koja vam ne treba, molimo vas da nam se javite na e-mail adresu [email protected]đe, sve vrste pomoći koje će pomoći Radio Galaksiji u realizaciji ideja i planova su dobrodošle!Unapred Vam se beskrajno zahvaljujemo i nadamo se da ćemo uskoro moći ponovo da se neometano slušamo!Do tada, ovde možete slušati i naše stare epizode.Redakcija Radio GalaksijeSupport the show

Kako gledati na događaje iz istorije astronomije u kontekstu razvoja nauke? Da li ste se zapitali zašto se često može čuti da je Tales iz Mileta jedan od prvih naučnika? Zašto se antička Grčka smatra kolevkom astronomije i nauke? Na koji je način Kopernikanska revolucija utemeljila modernu nauku? Zašto se Njutn smatra pokretačem nove revolucije u nauci? Zašto je bitno izučavati istoriju nauke, a posebno istoriju astronomije?O svemu tome, u kontekstu razvoja astronomije kao nauke, u ovoj (novogodišnjoj!) epizodi govori nam Nemanja Martinović, istraživač-saradnik sa Astronomske opservatorije Beograd.Takođe, za kraj 2016. godine, Nemanja nam je pričao i o tome koji su njegovi najveći utisci o naučnim otkrićima i događajima iz 2016. godine.Dva pisca, jedna knjiga: Frederik Pol i Siril M. Kornblut, "Reklamokratija"Muzika: Santa Claus is coming to town!Support the show

U ovoj epizodi Radio Galaksije pričali smo o malim telima Sunčevog sistema, pre svega o asteroidima. Dr Bojan Novaković sa Katedre za astronomiju je kao glavni gost pokušao da nam objasni šta su to mala tela Sunčevog sistema, kako ih istražujemo, kako se opisuju, kako se kreću, kako evoluiraju, itd.U vestima smo pričali o Istraživačkoj stanici Petnica sa Matejom Boškovićem, rukovodiocem programa astronomije u ISP, a reportažu nam je ovoga puta, pored Marije koja nam se javlja iz Ruande, poslao i Darko Donevski, u pauzi od posmatranja sa velikog 30-metarskog radio teleskopa IRAM sa španske Sijera Nevade.Za kraj, Mateja nam je ispričao ponešto o Tomasu Kunu i njegovoj kapitalnoj knjizi "Struktura naučnih revolucija", a uz sve ovo smo slušali muziku novog dobitnika Nobelove nagrade za književnost, Boba Dilana.Support the show

Ovo je specijal Radio Galaksije, snimljen na XV Konferenciji polaznika Istraživačke stanice Petnica, u Petnici. Gosti su nam bili naučni edukatori Nikola Božić (Istraživačka stanica Petnica) i Korado Korlević (Znanstveno-edukacijski centar Višnjan, Hrvatska).Pričali smo o konferenciji polaznika Istraživačke stanice Petnica, vaninstitucionalnom naučnom obrazovanju u Petnici i u Višnjanu, a sve to zapravo kroz priču o istraživanju i učenju kroz istraživanje, što je i glavna tema ove epizode.U drugom delu emisije, imaćete prilike da čujete i nekoliko polaznika istraživačke stanice Petnica i Znanstveno-edukacijskog centra Višnjan sa kojima smo razgovarali o njihovim ovogodišnjim radovima koje su predstavili na petničkoj konferenciji, ali i o tome šta je to što njih privlači ovim temama i nauci. Na ovom segmentu veliko hvala Katarini Kovačević i Mili Milovanović (geologije, ISP), Milanu Kresoviću i Nastasiji Petković (astronomija, ISP) i Magdi Topić (ZEC Višnjan).Support the show

- Vesti iz Centra za promociju nauke- Vesti iz nauke- Istraživačka stanica Petnica i novi obrazovni programi- Petnica Summer Institute 2016: Međunarodna letnja škola opšte teorije relativnosti za studente- Opšta teorija relativnosti- Ajnštajnove jednačine i njihova rešenja- Pogled ka kvantnoj teoriji gravitacije- Jedan pisac, jedna knjiga: Džordž Gamov, "Jedan, dva, tri... do beskonačnosti"Gosti:- dr Marko Simonović, Institut za napredne studije u Prinstonu (SAD)- dr Ivan Milić, Maks Plank Institut za istraživanje Sunčevog sistema, Getingen (Nemačka)- Vigor Majić, direktor Istraživačke stanice PetnicaMuzika: Majls DejvisSupport the show

- Vesti iz Centra za promociju nauke- Vesti iz nauke- Šta je evolucija i kako je istražujemo?- Eksperimentalna evolucija- Simulacije u teoriji evolucije- Digitalni organizmi i veštački život- Škola interdisciplinarne biologije za studente Univerziteta ”Paris Descartes” (Francuska) u Istraživačkoj stanici Petnica- Jedan pisac, jedna knjiga: Svetislav Basara i Miljenko Jergović, "Tušta i tma"Gosti:- dr Dušan Mišević, Centar za interdisciplinarna istraživanja, Univerzitet ”Paris Descartes”, Francuska- dr Tamara Milošević, Centar za interdisciplinarna istraživanja, Univerzitet ”Paris Descartes”, Francuska- Tomica Mišljenović, rukovodilac programa biologije, Istraživačka stanica Petnica- Stanislav Milošević, Katedra za astronomiju, Matematički fakultet, Univerzitet u BeograduMuzika: Od Afrike preko Kube do trubeSupport the show

- Vesti iz nauke- Šta su galaksije i kakve sve galaksije postoje?- Formiranje i evolucija galaksija- Zašto su sudari galaksija bitni za vangalaktičku astronomiju?- Sudari galaksija na raznim talasnim dužinama- Modeli i numeričke simulacije sudara galaksija- Budućnost istraživanja sudara galaksija i aktuelni problemi- Jedan pisac, jedna knjiga: Lazar Pašćanović, Uroš Krčadinac i Marko Đedović, "Bantustan"Gosti:- Darko Donevski, Laboratorija za astrofiziku Univerziteta u Marseju i Lajdenska opservatorija- Jovana Petrović, PMF, Univerzitet u Novom Sadu- Stanislav Milošević, Katedra za astronomiju, Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu- Uroš Krčadinac, Klub putnikaMuzika: Nišvil džez festival 2016Support the show

U ovoj epizodi ćaskamo o Radio Galaksiji, o tome kako je sve počelo, kako je bilo ranije, kako je sada, a kroz svojevrsnu introspekciju u kolažu isečaka iz prethodnih epizoda pokušavamo da shvatimo šta mi to radimo, šta ne valja, šta valja, gde može bolje, itd.U razgovorima učestvuju bivši i sadašnji voditelji Radio Galaksije:- Marija Nikolić- Nesim Hrvanović- Dušan PavlovićA kao glasovi iz prošlosti tu su:- Milan M. Ćirković- Srđa Janković- Aleksandar ObradovićPisac i knjiga iz poslednje rubrike su upravo Milan M. Ćirković i njegova knjiga "Artefakt za svemirsko putovanje".Muzika: Cat PowerSupport the show

- Vesti iz nauke- Položaj nauke u medijima: situacija u Srbiji i svetu- Problem medijskog pojednostavljivanja, senzacionalizma i izveštavanja o naučnim probojima- Jedan pisac, jedna knjiga: Daniel Kaneman, "Misliti brzo i sporo"- Muzika: True Detective SoundtrackSupport the show

- Aktivnosti Centra za promociju nauke- Vesti iz nauke- Hauard Filips Lavkraft (1890-1937)- Lavkraftova astronomska interesovanja i aktivnosti- Astrobiološke teme u Lavkraftovim delima- Jedan pisac, jedna knjiga: Meša Selimović, "Tvrđava"Muzika: KubaSupport the show

- Aktivnosti Centra za promociju nauke- Vesti iz nauke- Zvezda KIC 8462852, njena neobična promena sjaja i moguća objašnjenja- Dajsonovski SETI, astroinženjerstvo i vanzemaljske megastrukture- Jedan pisac, jedna knjiga: Dejvid Raup, "Izumiranje"- Muzika: Africa!Support the show

- Binarni pulsari i indirektna detekcija gravitacionih talasa- LIGO i direktna detekcija gravitacionih talasa- Budućnost gravitacione astrofizike- Jedan pisac, jedna knjiga: Umberto Eko, "Beskrajni spiskovi"- Muzika: John Zorn's The Book of AngelsSupport the show

Snimak emisije održane pred publikom u UK Parobrod.- Aktivnosti Centra za promociju nauke- Retrospektiva naučnih otkrića u 2015.- Klimatske promene i Pariska konferencija- Istraživanja Sunčevog sistema: New Horizons, Rosetta, Dawn- Još malo o nauci u medijima, posebno o naučnopopularnom časopisu "Elementi"- Jedan pisac, jedna knjiga: Pjer Laslo, "Naučna komunikacija"Gosti:- Nemanja Đorđević, direktor Centra za promociju nauke- Slobodan Bubnjević, urednik časopisa "Elementi"- Srđa Janković, urednik i voditelj radio emisije "Solaris", Radio BeogradMuzika: Novogodišnja, Božićna, praznična!Support the show

- Vesti iz Centra za promociju nauke- Vesti iz nauke- Africa Calling: O afričkim nacionalnim parkovima (Akagera Nacionalni park u Ruandi)- Šta su radio-galaksije? Kako smo ih otkrili i kako ih istražujemo?- Istorija radio-astronomije- Prašinaste galaksije i istraživanje evolucije galaksija metodama radio-astronimije- Veliki radio-teleskopi- Jedan pisac, jedna knjiga: Hulio Kortasar, "Školice"Gost:- Darko Donevski, Laboratorije za astrofiziku Univerziteta u Marseju (Francuska) i Lajdenska opservatorija (Holandija)Muzika: Različiti žanrovi francuske muzikeSupport the show

- Africa Calling: Uvod u istočno afričku reportažu- Vesti iz Centra za promociju nauke- Astrofizika visokih energija i gama-zračenje u Svemiru- Višak gama-zračenja središta Mlečnog puta- Vangalaktičko gama-zračenje- Jedan pisac, jedna knjiga: Nik Bostrom i Milan Ćirković, "Rizici globalnih katastrofa"Gosti:- Jovana Petrović, PMF, Univerzitet u Novom Sadu- Aleksandra Ćiprijanović, Katedra za astronomiju, Matematički fakultet Univerziteta u BeograduMuzika: Gordon Goodwin & Big Phat BandSupport the show

- Aktivnosti Centra za promociju nauke- Vesti iz nauke- Šta je život? Kakvi sve živi organizmi postoje na planeti Zemlji?- Ekstremofili- Mikrobiološki aspekt astrobiologije- Africa calling: Mrtvo more i Jordan- Jedan pisac, jedna knjiga: Ričard Dokins, "Zablude o Bogu"Gošća:- dr Tanja Berić, Katedra za mikrobiologiju, Biološki fakultet Univerziteta u BeograduMuzika: Ženska izvođenja pesama Toma VejtsaSupport the show

- Vesti iz Centra za promociju nauke- Vesti iz nauke- Africa Calling: O upotrebi tehnologije u Ruandi- Prva svetlost teleskopa Milanković- Princip predostrožnosti i analiza rizika- Predostrožnost u analizi klimatskih promena- Jedan pisac, jedna knjiga: Ričard Miler, "Nemeza"Muzika: Muzika iz filmova Džima DžarmušaSupport the show

- Aktivnosti Centra za promociju nauke- Vesti iz nauke- Elektromagnetska masa- Interakcija elektrona sa sopstvenim poljem- Jedan pisac, jedna knjiga: Pjer Dijem, "Cilj i struktura fizičke teorije"Support the show

- "Dani budućnosti: Robotika"- Fenomen razvoja veštačke inteligencije- Odnos veštačke inteligencije i umetnosti- Virtuelna reprezentacija mašina- "Internet of things"Gost:- Itamar Kabovi (Pilobolus Dance Company, USA)- Rob Van Kranenburg ("Internet of things"; Evropska komisija)Snimljeno uživo u Galeriji robne kuće Beograd, u okviru manifestacije "Dani budućnosti: Robotika".Support the show

- Aktivnosti Centra za promociju nauke- Vesti iz nauke- Nastanak inteligencije- Kako prepoznati inteligenciju- Jedan pisac, jedna knjiga: Alfred N. Vajthed, "Nauka i moderni svet"Support the show

- Aktivnosti Centra za promociju nauke- Vesti iz nauke- Posmatrački selekcioni efekti (naročito u kontekstu kosmologije, međunarodne politike, vojnih nauka)- Jedan pisac, jedna knjiga: Polibije iz Arkadije, "Istorije"Support the show

- Vesti iz nauke- Alternativni oblici života- Ekosistemi ispod leda- Život sa drugačijom hemijskom osnovom- Jedan pisac, jedna knjiga: Isak Asimov, "Bogovi lično"Support the show

- Vesti iz Centra za promociju nauke- Vesti iz nauke- Život i delo jednog od najvećih hemičara u istoriji, Frica Habera- Značaj hemije za ishranu čovečanstva sa jedne strane (Haber-Bošov proces)- Hemijsko ratovanje, čiji je Haber bio začetnik i inspirator u Prvom svetskom ratu- Jedan pisac, jedna knjiga: Svetislav Basara, "Uspon i pad Parkinsonove bolesti"Support the show

- Aktivnosti Centra za promociju nauke- Interpretacije kvantne mehanike- Čuveni eksperiment Šredingerove mačke- Jedan pisac, jedna knjiga: Konstantin Kavafi, "70 pesama"Support the show

- Aktivnosti Centra za promociju nauke- Njutnov problem tri tela- 13 novih familija rešenja Njutnovog zadatka koje su ponudili srpski naučnici- Jedan pisac, jedna knjiga: Žak Mono, "Slučajnost i nužnost"Gost:- dr Milovan Šuvakov (Institut za fiziku Beograd)Support the show

- Vesti iz Centra za promociju nauke- Vesti iz nauke- Gaja hipoteza- Misaoni eksperiment o Svetu krasuljaka i slične ekološko-klimatske teme- Jedan pisac, jedna knjiga: Džek London, "Koncentrične smrti"Support the show

- Vesti iz kvazinauke- Nezaslužena hegemonija naučnog mišljenja u odnosu na astrologiju, kreacionizam, alhemiju, alternativnu medicinu, ufologiju i sl.- Zašto je Darvin veliki i težak zlikovac?- Zašto virusi i drugi patogeni ne postoje?- Leteći tanjiri- Bermudski trougao- Tajne piramida- Uticaj planete Nibiru na Zemlju i ostatak Srbije- Druge nevažne teme- Jedan pisac, jedna knjiga: Erik fon Deniken, "Sećanja na budućnost"Govore:- profesor Alfa, sa Astrološkog instituta "Johan Kepler"- profesor Beta, sa Psihičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu- profesor Gama, Veliki majstor iz ulice Đura Pucara Starog br. 2- Eta, voditeljka programaSupport the show

- Aktivnosti Centra za promociju nauke- Vesti iz nauke- Berijev paradoks- Algoritamska teorija informacija- Jedan pisac, jedna knjiga: Jasmina Ahmetagić, "Unutrašnja strana postmodernizma"Support the show

- Aktivnosti Centra za promociju nauke- Vesti iz nauke- Kambrijska eksplozija - svojevrsni biološki Veliki prasak- Kambrijske životinjeSupport the show

- Aktivnosti Centra za promociju nauke- Vesti iz nauke- Projekat Apolo- Politički kontekst leta na Mesec- Kada ćemo moći da očekujemo novo sletanje čoveka na Mesec?- Jedan pisac, jedna knjiga: Ernest Sabato, "O junacima i grobovima"Support the show

- Aktivnosti Centra za promociju nauke- Vesti iz nauke- Život i delo Karla Popera- Filozofija nauke i politička filozofija- Jedan pisac, jedna knjiga: Karl Poper, "Beda istoricizma"Muzika: Ryuichi SakamotoSupport the show

- Vesti iz nauke- "Nedelja svesti o mozgu"- Naš prirodni satelit Mesec- Teorije o nastanku Meseca- Jedan pisac, jedna knjiga: Fransoa-Mari Arue, "Kandid"Support the show

- Aktivnosti Centra za promociju nauke- Vesti iz nauke- Punktuirane ravnoteže i kladogeneza u biološkoj evoluciji- Odnos evolucione biologije i paleontologije (i astrobiologije)- Jedan pisac, jedna knjiga: Moris Bares, "El Greko ili tajna Toleda"Support the show

- Aktivnosti Centra za promociju nauke- Vesti iz nauke- Arapska matematika i astronomija- Srednjevekovna arapska primenjena nauka- Jedan pisac, jedna knjiga: Štefan Cvajg, "Jučerašnji svet"Support the show

- Aktivnosti Centra za promociju nauke- Nobelove nagrade za 2012. godinu- Kontroverzna istorija teorije tektonike ploča- Prikaz teorije tektonike ploča- Jedan pisac, jedna knjiga: Nasim Nikolas Taleb, "Crni labud"Support the show

- Aktivnosti Centra za promociju nauke- Vesti iz nauke- Nobelova nagrada za medicinu za 2012. godinu: Ser Džon Gardon i Šinija Jamanaka- Matični klonovi- Tehnologiija koja doseže do samog početka života- Jedan pisac, jedna knjiga: Kurt Mendelson, "Traganje za apsolutnom nulom"Support the show

- Aktivnosti Centra za promociju nauke- Vesti iz nauke- Predstavljanje nauke i naučnika u svetu filma- Jedan pisac, jedna knjiga: Emil Sioran, "Zli demijurg"Support the show

- Aktivnosti Centra za promociju nauke- Vesti iz nauke- 30 godina Istraživačke stanice Petnica- 125 godina Astronomske opservatorije u Beogradu i naučnih instituta- Jedan pisac, jedna knjiga: Milutin Milanković, "Sećanja"Gost:- Nikola Božić (Istraživačka stanica Petnica)Support the show

- Aktivnosti Centra za promociju nauke- Vesti iz nauke- Prevare i podvale u svetu nauke, II deo- Nekoliko konkretnih slučajeva prevara- Prevare i greške u medicinskoj nauci- Jedan pisac, jedna knjiga: Mark Tven, "Jenki na dvoru Kralja Artura"Support the show

- Vesti iz Centra za promociju nauke- Vesti iz nauke- Šta je nauka i čemu služi? (i zašto, ponekad, ne radi)- Možemo li bez nauke?- Ima li nauka budućnost u (1) kognitivnom, (2) u društvenom smislu?- Preporuka izdavačima: David Lewis, "On the plurality of worlds"- Jedan pisac, jedna knjiga: Stanislav Lem, "Glas gospodara"Support the show

- Aktivnosti Centra za promociju nauke- Vesti iz nauke- Nobelova nagrada za hemiju za 2011.- Kvazikristali- Jedan pisac, jedna knjiga: Ser Artur Konan Dojl, "Iščezli svet"Support the show

- Aktivnosti Centra za promociju nauke- Vesti iz nauke- Kambrijska eksplozija, svojevrsni biološki Veliki prasak- Kambrijske životinje- Jedan pisac, jedna knjiga: Miloš Arsenijević, "Prostor, vreme, Zenon"Support the show

- Aktivnosti Centra za promociju nauke- Vesti iz nauke- Šta su fundamentalne konstante prirode?- Da li su one zaista konstante?- Jedan pisac, jedna knjiga: Teodor Sterdžen, "Venera plus iks"Support the show

- Vesti iz nauke- Publikacija "Smernice za adaptacije na klimatske promene"- Šta su fundamentalne konstante prirode?- Da li su one zaista konstante?- Jedan pisac, jedna knjiga: Aleksej Tolstoj, "Hiperboloid inženjera Garina"Support the show

- Aktivnosti Centra za promociju nauke- Vesti iz nauke- Glen T. Siborg, velikan moderne hemije- Koncept aktinida u periodnom sistemu elemenata- Srodna pitanja iz oblasti nuklearne hemije- Jedan pisac, jedna knjiga: Franc Kafka, "Zamak"- Muzika: Etta JonesSupport the show

- Aktivnosti Centra za promociju nauke- Vesti iz nauke- Prevare i podvale u svetu nauke, I deo- Poreklo, motivi i implikacije prevara u nauci- Nekoliko konkretnih slučajeva prevara- Jedan pisac, jedna knjiga: Maks Džemer, "Ajnštajn i religija"- Preporuka izdavačima: Eugenie S. Reich, "Plastic Fantastic"Support the show

- Vesti iz Centra za promociju nauke- Vesti iz nauke- Teorija putovanja kroz vreme- Praksa putovanja kroz vreme (u naučnofantastičnom diskursu)- Preporuka prevodiocima: Gerald Holton, "Science and Anti-Science"- Jedan pisac, jedna knjiga: Kurt Vonegat, "Vremetres"Support the show

- Vesti iz nauke- Nastanak strukture na veeelikoj (kosmološkoj) skali- Tamna materija: glavni faktor za formiranje strukture- Najveće moguće strukture: superjata, praznine, zidovi, "saćaste strukture", "Božji prst"...- Jedan pisac, jedna knjiga: Radomir Konstantinović, "Ahašver / Pentagram"Support the show

- Vesti iz nauke- Poreklo mentalnih fenomena: klasični ili kvantni svet- Da li je za razumevanje mozga i mentalnih fenomena potrebna nova fizika?- Jedan pisac, jedna knjiga: Pjer Tejar de Šarden, "Srce materije"Support the show

- Vesti iz nauke- Otkriće fisije atomskog jezgra- Nastanak nuklearnog oružja- "Tajna istorija": nemački nuklearni program - mit ili istorija?- Jedan pisac, jedna knjiga: William Backford, "Vathek"Support the show

- Vesti iz nauke- Epistemološke posebnosti istorijskih nauka i saznanja u njima- Primer 1: fizička kosmologija- Primer 2: Tukididova Istorija Peloponeskog rata- Protivčinjenična (kontrafaktualna) istorija, virtuelna istorija (Nial Ferguson)- Jedan pisac, jedna knjiga: Rene Genon, "Mračno doba"Support the show

- Vesti iz nauke- Mogućnost "biosfere u senci" i nedavno otkriće bakterija sa arsenikom- Nastanak života - biogeneza- Jedan pisac, jedna knjiga: Dimitrije Mitrinović, "Treća sila"Support the show

- Vesti iz nauke- Subramanyan Chandrasekhar - 100 godina od rođenja- Beli patuljci i Chandrasekharova granica- Budućnost Sunca- Jedan pisac, jedna knjiga: Ursula Legvin, "Stara muzika i robinje"Support the show

- Specijalna vest: izmene domaćeg zakona o naučnoistraživačkom radu- Vesti iz nauke- Sociobiologija, evoluciona psihologija, itd. - kontroverza koja traje- Postbiološki svet?- Jedan pisac, jedna knjiga: Oldos Haksli, "Vrli novi svet"Support the show

- Vesti iz nauke- Pitanja i komentari slušalaca- Izračunljivost, II deo- Penrouzovo popločavanje ravni- Church-Turingova teza i njen značaj za računarstvo generalno- Jedan pisac, jedna knjiga: Đerđ Konrad, "Gubitnik"Support the show

- Vesti iz nauke- Pitanja slušalaca- Šta su to celularni automati?- John Conway i "Game of Life"- Samo-organizovana kritičnost i drugi zanimljivi nelinearni fenomeni- Jedan pisac, jedna knjiga: Jurij Dombrovski, "Čuvar starina"Support the show

- Vesti iz nauke- Rađanje i smrt zvezda, I deo- Formiranje zvezda kao glavni izvor povećanja entropije u današnjem svemiru- "Galaktička ekologija" i kruženje materije- Jedan pisac, jedna knjiga: Pseudo-Longin, "O uzvišenom"Support the show

- Vesti iz nauke- Pitanja i komentari slušalaca- Živa legenda: Chen-Ning Yang, skica za portret- Simetrija i asimetrija u fundamentalnoj fizici, neočuvanje parnosti, Yang-Millsove teorije- Jedan pisac, jedna knjiga: Jorgos Seferis, "Mitska istorija i druge pesme"Support the show

- Vesti iz nauke- O Festivalu nauke 2009 i popularizaciji nauke u Srbiji- "Fizika i metafizika": mesto metafizike u savremenom (post-pozitivističkom) kontekstu- "Zašto postoji nešto, a ne ništa?" - temeljno pitanje metafizike- Dejvid K. Luis: (nedovoljno poznati) savremeni metafizičar- Jedan pisac, jedna knjiga: Danilo Kiš, "Čas anatomije"Support the show

- Vesti iz nauke- Nauka i mediji: situacija u svetu, situacija u Srbiji- U čemu se razlikuje popularna nauka od naučnog izveštavanja?- Kako bi se mogla popraviti (inače tragična) situacija u ovom pogledu?- Jedan pisac, jedna knjiga: Edgar Alan Po, "Avanture Artura Gordona Pima"Support the show

- Vesti iz nauke- Pitanja i komentari slušalaca- Fizika i metafizika, II deo: Zenonovi paradoksi- Savremene varijacije na istu temu: supermašine i superzadaci- Jedan pisac, jedna knjiga: Elijas Kaneti, "Prisluškivač"Support the show

- Vesti iz nauke- Veštački life, tj. A-Life, teorija i praksa- Biologija, izračunljivost i računarske nauke- A-life i umetnost- A-life i računarske igre- Da li je A-life put ka veštačkoj inteligenciji (AI)?- Jedan pisac, jedna knjiga: Kliford Simak, "Izbor bogova"Support the show

- Vesti iz nauke- Nauka i politika, II deo: zloupotreba nauke u levom totalitarizmu- Komunizam, lisenkoizam i "klasna nauka"- "Filozofske devijacije" i represija nad fizikom i astronomijom- Jedan pisac, jedna knjiga: Andre Žid, "Tezej"Support the show

- Vesti iz nauke- Nauka i politika, III deo: zloupotreba nauke u demokratskim društvima- Kompetitivnost, komercijalne zloupotrebe, zloupotrebe rukovođenja- Jedan pisac, jedna knjiga: Džordž Orvel, "Zasto pišem i drugi eseji"Support the show

- Novosti iz Petnice, šta smo radili na Exploratoriumu-2- Vesti iz nauke- Pitanja slušalaca- Studije budućnosti, I deo- Fizička eshatologija- Budućnost svemira na različitim skalama- Budućnost Zemlje (bez intencionalnih aktera)- Jedan pisac, jedna knjiga: Žerar Klajn, "Gospodari rata"Support the show

- Vesti iz nauke- Rađanje i smrt zvezda, II deo- Završne faze zvezdane evolucije i planetarne magline- Supernove- Jedan pisac (zapravo dva), jedna knjiga: Frederik Pol & Sesil Kornblut, "Reklamokratija"Support the show

- Vesti iz nauke- Pitanja slušalaca- Nauka i politika, I deo: zloupotreba nauke u totalitarnim sistemima- Nacizam i "arijevska nauka"- Jedan pisac, jedna knjiga: Den Simons, "Hiperion"Support the show

- Vesti iz nauke- Izračunljivost, pre svega izračunljivost u smislu Tjuringa- P vs. NP problem- Jedan pisac, jedna knjiga: Marsel Marien, "Likovi s krme"Support the show

- Vesti iz nauke- Pitanja i komentari slušalaca- Julian Jaynes (1920-1997) i njegova teorija o poreklu svesti- Da li je svest skorašnji fenomen?- Posledice za razumevanje ljudske kulture, kao i potragu za vanzemaljskim razumom (SETI)- Jedan pisac, jedna knjiga: Anatol Frans, "Ostrvo pingvina"Support the show

- Vesti iz nauke- Pitanja i komentari slušalaca- Studije budućnosti, II deo- Fizička eshatologija, nastavak i kraj- "Ljudski faktor": demografija, resursi, rizici- Makro-inženjering (ako stignemo!)- Jedan pisac, jedna knjiga: Vilijem S. Barouz, "Goli ručak"Support the show

- Kosmička aritektura, drugi deo- Ričard Bakminster Fuler - jedan od pionira kosmičke arhitekture i održivog razvoja- Fulereni (kad smo već kod toga)- Šta je to svemirski lift?- Skorašnji i predstojeći "crni" jubileji (pomračenje Sunca, ukidanje Darvina)- Jedan pisac, jedna knjiga: Horhe Luis Borhes, "Priručnik fantastične zoologije"Support the show

- Vesti iz nauke- Ričard Bakminster Fuler - inženjer, dizajner, vizionar- Kosmička arhitektura - između umetnosti i nauke- Jedan pisac, jedna knjiga: Džejms Bliš, "Zvezdane spore"Support the show

- Vesti iz nauke- Putovanje kroz vreme- Gedelova kosmologija i zatvorene vremenske krive- Jedan pisac, jedna knjiga: Herman Broh, "Vergilijeva smrt"Support the show

- Vesti iz nauke- Velike podvale i prevare u nauci (kao delić šire teme etike i nauke)- Kakva je "kontrola kvaliteta" u nauci vs. recimo umetnosti i sporta- Zašto su neki izmišljali identične blizance, drugi pak posmatranja ravnodnevnice, treći zakopavali lobanje orangutana...- Specijalan gost: dr Aleksandar Obradović, naš mladi i perspektivni fiziolog, koga zanimaju i problemi bioetike- Jedan pisac, jedna knjiga: Huan Karlos Oneti, "Brodogradilište"Support the show

- Vesti iz nauke- Ser Karl Poper, lik i delo, sa posebnim naglaskom na njegovu filozofiju nauke- Falsifikacionizam i evoluciona epistemologija- Zašto je falsifikacionizam često neshvatljiv i izvor konfuzije- Jedan pisac, jedna knjiga: Česlav Miloš, "Zarobljeni um"Support the show

- Vesti iz nauke- Pitanja slušalaca- Paradoksi, logički, fizički, vizuelni i drugi- Paradoks lažova, paradoks gomilica, Raselov berberin, Fermijev paradoks, itd.- Može li se živeti sa paradoksima?- Jedan pisac, jedna knjiga: Augusto Roa Bastos, "Ja, vrhovni"Support the show

- Vesti iz nauke- Enkripcija, dekripcija, kriptografija- Jedan pisac, jedna knjiga: Jevgenij Zamjatin, "Mi"Support the show

- Vesti iz nauke- Dijem-Kvajnova teza- Uloga teorije u nauci - primeri evolucije, astrologije, itd.- Kontekst problemske situacije- Jedan pisac, jedna knjiga: Vilijem Golding, "Gospodar muva"Support the show

- Vesti iz nauke- Geonauke- Katastrofizam- Istorijat Zemlje- 5 velikih izumiranja- Darvin, teorija evolucije- Jedan pisac, jedna knjiga: Friedrich Dürrenmatt, "Nalog o nadziravanju nadzirača nadzirača"Support the show

- Vesti iz nauke- Nastanak nauke- Nauka kao redak fenomen u istoriji- Istorija ideja- Elementi naučnog mišljenja u civilizacijama: Antička Grčka, Srednjevekovna Arapska, Savremena Evropska- Jedan pisac, jedna knjiga: Zoran Živković, "Enciklopedija naučne fantastike" (nedostaje deo)Support the show

- Steganografija- Kvantna kriptografija- Vojničev manuskript- Vesti iz nauke- Jedan pisac, jedna knjiga: Ernesto Kardenal, "Psalmi"Support the show

- Vesti iz nauke- Nastanak hemijskih elemenata- Astrohemija- Jedan pisac, jedna knjiga: Kurt Vonegat, "Klanica 5"Support the show

- Vesti iz nauke- Problem strele vremena- Entropija i II zakon termodinamike- Bolcman, veza entropije i informacije i početak kosmologije- Jedan pisac, jedna knjiga: Margaret Jursenar, "Hadrijanovi memoari"Support the show

- Misaoni eksperiment- Ajnštajnov lift- Šredingerova mačka- Njutnovo vedro vode- Alternativne istorije kao misaoni eksperiment: alternativne istorije planete i alternativne ljudske istorije- Jedan pisac, jedna knjiga: Džon Banvil, "Knjiga dokaza"Support the show

- Ruđer Bošković i teorija svega- Vesti iz nauke- Jedan pisac, jedna knjiga: Mirča Elijade, "Mladost bez mladosti"Support the show

- Vesti iz nauke- Crne rupe- Jedan pisac, jedna knjiga: Frederik Pol, "Kapija"Support the show

- Vesti iz nauke- Život na Marsu- Jedan pisac, jedna knjiga: Alejo Carpentier y Valmont, "Pribegavanje metodi"Support the show

- Ajnštajnova Opšta teorija relativnosti- Kurt Gedel i zatvorene vremenske petlje- Vesti iz nauke- Jedan pisac, jedna knjiga: Italo Kalvino, "Ako jedne zimske noći neki putnik"Support the show

- Numerologija: mitovi i činjenice- Uloga brojeva i matematike u naukama- Vesti iz nauke- Jedan pisac, jedna knjiga: Karlos Fuentes, "Terra Nostra" ("Naša zemlja")Support the show

- Mlečni put- Otkriće međuzvezdane prašine- Vesti iz nauke- Jedan pisac, jedna knjiga: Borislav Pekić, "Atlantida"Support the show